Arhiva
Arhiva
Aktuelnosti
Avgust 2017.
30.08.2017.
Saopštenje
Elektroprivreda Srbije je, nakon analize sa ekspertskim timom Svetske banke, a u skladu sa planom finansijske konsolidacije, uputila zahtev Agenciji za energetiku Republike Srbije (AERS), za korekciju cene električne energije, u iznosu od 2 odsto.
To predstavlјa usklađivanje cene samo za deo inflatornog kretanja, što je posledica ukupne finansijske stabilizacije u Srbiji, kao i dobrih finansijskih rezultata koje je ostvarila Elektroprivreda Srbije, zašta je dobijena pozitivna ocena i saglasnost međunarodnih finansijskih institucija.
Reč je o do sada, najnižem povećanju cene električne energije u Srbiji i ono će se na prosečnog potrošača odraziti uvećanjem mesečnog računa u iznosu od 68 dinara.
I pored toga, Srbija ostaje država sa ubedlјivo najnižom cenom električne energije u Evropi, daleko ispod cena u regionu: struja je kod nas jeftinija 19 odsto nego u Makedoniji, 20 odsto nego u Albaniji, 21 odsto nego u BiH, 31 odsto je niža cena nego u Crnoj Gori i 50 odsto nego u Hrvatskoj.
Vlada Republike Srbije će nastaviti da vodi odgovornu socijalnu politiku kroz sistem podrške energetski ugroženim kupcima, zašta je u budžetu Ministarstva rudarstva i energetike obezbeđeno milijardu i 150 miliona dinara, na godišnjem nivou. Na taj način, 70 350 domaćinstava u Srbiji ima pomoć u iznosu od besplatnih 120 do 250 KWh električne energije mesečno, u zavisnosti od broja članova domaćinstva.
Ukoliko Agencija za energetiku Republike Srbije usvoji zahtev EPS-a, nove cene električne energije važiće od 01.oktobra 2017.godine.
Služba za informisanje
29.08.2017.
Antić: Dogovor o rešavanju problema u funkcionisanju Đerdapa
Ministar energetike Aleksandar Antić je izjavio nakon današnjeg sastanka sa ministrom energetike Ruminije Tomom Florianom Petkuom, da je dogovoreno na koji način će biti rešen problem u funksionisanju zajedničke hidroelektrane Đerdap.
- Imali smo kvalitetan dijalog po više različitih tema, neka od tih pitanja su i ona koja tangiraju neke probleme sa kojima se suočavamo u dužem periodu. Mislim na pitanje funksionisanja Đerdapa odnosno našeg zajedničkog postrojenja. Đerdap 1 i Đerdap 2 su u zajedničkom vlasništvu Srbije i Rumunije i imamo obavezu da obezbedimo njihovo potpuno koordinirano funkcionisanje, investicionu politiku, održavanje, ali i pitanje obezbeđivanja dugoročne stabilnosti tih objekata”, kazao je ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić.
Antić je istakao da je sa rumunskim kolegom definisan način na koji će se dijalog voditi i šta će biti klјučni parametri.
- Kako ćemo obezbediti nastavak tih ciklusa koji su bili ugroženi u proteklih nekoliko godina. Pre svega, idemo u naredne dve nedelјe na dijalog dva direktora, EPS-a i rumunske Hidroelektrike, nakon čega će Ministarstvo dobiti izveštaje. Takođe, ćemo ići na određene izmene u mešovitoj komisiji”, naveo je Antić.
On je rekao da duboko veruje da ćemo taj sistem vratiti na način na koji treba da funckioniše u skladu sa ugovorom.
Kako kaže, naša strana ne krije da poslednjih nekoliko godina postoje problem, odnosno od 2012. godine su nastali određeni problemi u realizaciji naših međusobnih ugovora i sporazuma.
Obaveza Srbije je da održava vodostaj kroz određenu kotu reke Nere na 68 metara nadmorske visine, podsetio je Antić.
Rekao je da su na sastanku u hidroelektrani Đerdap 1 razmatrani i drugi projekti koji su važni za Srbiju i Rumuniju.
Konstatovali smo da se prenosni interkonektor izmedju Pančeva i Rešice rešava u skladu sa dinamikom, rekao je Antić dodajući da se očekuje da u prvom kvartalu 2018. godine da se završi taj izuzetno značajan sistem završi i izrazio očekivanje da će ga zajednički otvoriti.
- Pozvaćemo na otvaranje i naše najviše državne funkcionere i to je projekat kojim Srbija i Rumunija treba da se ponose, to je deo panevropskog transportnog sistema. To je prva deonica koja je urađena, što je veoma značajno i daće podsticaje za nastavak realizacije tog projekta i u drugim državama”, rekao je ministar rudarstva i energetike.
Antić kaže da su razgovarali i o gasnoj interkonekciji i da je Ruminija značajan igrač u gasnoj sferi, kao i da postaje još značajniji sa svojim istraživanjima za eksploataciju gasa u Crnom moru.
- Razgovarali smo da povežemo naše dve države izgradnjom interkonektora između Arada u Rumuniji i Mokrina u Srbiji. Mokrin je tačka do koje Srbija ima već značajnu infrastrukturu i to bi bila idealna tačka povezivanja. Naša dva javna preduzeća, Transgaz iz Rumunije i Srbijagas će napraviti sve analize i dinamičke planove koje će dostaviti ministarstvima. Mislim da ćemo vrlo brzo kolege i ja potpisati neki memorandum kojim ćemo definisati sve neophodne korake za izgradnju te gasne interkonekcije”, objasnio je ministar Antić.
On je dodao da je bilo reči i o projektima iz naftne sfere, pre svega kada je u pitanju produktovod između Pančeva i Temišvara.
- Rafinerija nafte u Pančevu je najbliža tržištu zapadne Rumunije. Postoji već taj produktovod koji je davno građen za druge potrebe”, kaže srpski ministar rudarstva i energetike.
Antić je istakao da bi taj produktovod mogao da se stavi u funkciju i da se derivati iz Pančeva na najjeftiniji način distribuiraju do zapadne Rumunije, kao i da bi to smanjilo cene naftnih derivata u Rumuniji.
Rumunska strana, takođe, duboko veruje u projekat velikog magistralnog naftovoda između Pančeva odnosno Piteštija, dokle imaju infrastrukturu. Antić je podsetio da je to bio deo velikog projekta između Rumunije, Srbije i Hrvatske koja je izašla iz tog projekta. On je kazao da su sada dali kompanijama Transnafta i CONPET da naprave studiju opravdanosti, koja će biti razmotrena na nivou dve vlade.
Ministar Antić veruje da će današnji sastanak biti prekretnica u energetskim odnosima između Rumunije i Srbije i da će označiti početak bolјe saradnje, nego što je to sada slučaj.
Ministar energetike Rumunije Toma Florian Petku je zahvalio na srdačnom dočeku i preneo u ime Rumunije želјu da se razvija partnerstvo između dve zemlјe.
- Budući da obe zemlјe poseduju veliki potencijal za razvoj energetike, smatram da će saradnja koju započinjemo biti korisna za Srbiju u procesu pridruživanja EU, ali i posle”, kazao je Petku.
On je rekao da je i u interesu Rumunije da se pobolјšaju ti odnosi kako bi mogli da prodaju svoje proizvode u druge zemlјe.
- U prvom redu mislim na proizvodnju i transport struje u Srbiju i povećanje interkonektivnog kapaciteta”, naveo je rumunski ministar.
Petku je naglasio da u gasnom sektoru Rumunija želi da postane glavni regionalni igrač i da, pored projekata koje ima sa drugim državama, poseduje i gasne resurse koje može da prodaje u ovom delu Evrope, kao i iz proizvodnje koje će imati iz Crnog mora.
- Smatramo da su gasne interkonekcije i interkonektivni dalekovodi neophodni. Potrebni su nam i konektori u sektoru nafte i naftnih derivata”, rekao je rumunski ministar energetike.
Prema njegovim rečima, tri kompanije koje su uklјučene u razvoj interkonekcije – NIS, Transnafta i CONPET će iznaći najbolјa rešenja koja će predložiti vladama, kako bi se projekat izgradnje interkonekcije realizovao što brže.
Petku ističe da glavni razlog za današnji sastanak nije nesporazum između EPS-a i Hidroelektrike.
- Ti nesporazumi su bili na dnevnom redu i radujem se što smo nakon razgovora sa ministrom Antićem uspeli da nađemo rešenje za ovaj problem”, naveo je ministar.
Petku je kazao da će pregovore nadzirati on i srpski ministar Antić sve vreme i izrazio uverenje da će postići dogovor koji će biti povolјan za obe strane.
Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, direktori EPS-a i EMS-a Milorad Grčić i Jelena Matejić, kao i predstavnici Srbijagasa, NIS-a i Transnafte.
U delegaciji Rumunije bili su predstavnici kompanija iz energetskog sektora i resornog ministarstva.
25.08.2017.
Antić: Ugalј je sadašnjost, obnovlјivi izvori energije – budućnost
Do 2020. godine – još 600 megavata struje iz obnovlјivih izvora
Naš elektroenergetski sistem je sada oslonjen na ugalј. To je naša realnost i ne treba toga da se stidimo, ali naša budućnost su obnovlјivi izvori energije - poručio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, dodajući da u Srbiji danas postoji 205 elektrana na OIE sa instalisanom snagom od 97,5 megavata, kao i da su dve trećine novoizgrađenih kapaciteta obnovlјivi izvori energije.
- Obnovlјivi izvori energije nisu alternativni, oni nemaju alternativu. To je obaveza prema generacijama koje dolaze posle nas“, izjavio je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike na otvaranju II Međunarodnog zelenog foruma pod nazivom „Elektroprivreda i zelena energija“, koji je u saradnji sa JP EPS organizovao internet portal Balkanmagazin, a pod pokrovitelјstvom Ministarstva rudarstva i energetike.
On je primetio i da se u javnosti često predstavlјa „sukob“ između uglјa i obnovlјivih izvora što je, prema njegovim rečima, „besmislena polemika“.
- Naš elektroenergetski sistem je sada oslonjen na ugalј. To je naša realnost i ne treba toga da se stidimo, ali naša budućnost su obnovlјivi izvori energije“, poručio je Antić, dodajući da u Srbiji danas postoji 205 elektrana na OIE sa instalisanom snagom od 97,5 megavata.
On je najavio otvaranje trećeg vetroparka u septembru - Malibunar snage osam megavata, što će podići novoizgrađene kapacitete elektrana na OIE na preko 100 megavata. Antić je najavio i da će u 2019. godini biti dodato još 262 megavata kada budu gotovi vetroparkovi Kovačica i Čibuk.
- Ukupno do 2020. godine imaćemo oko 500 megavata za proizvodnju električne energije iz vetra i još oko 100 megavata hidro i elektrana na biomasu. Kada tome dodamo da gradimo novi blok B3 u Kostolcu, vidimo da jedna trećina novih investicija ide u termo, a dve trećine u obnovlјive izvore“, istakao je ministar energetike, podsećajući da proizvodnja struje iz uglјa daje stabilnost sistemu.
Značaj OIE leži u povećanju energetske sigurnosti i smanjenju energetske zavisnosti. Profesor Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike zadužen za OIE i energetsku efikasnost, tome dodaje i smanjenje emisija CO2, azotovih oksida i čvrstih čestica.
- To moramo da radimo zbog svojih interesa, a imamo i obaveze po osnovu članstva u energetskoj zajednici da povećamo udeo OIE u potrošnji energije na 27 odsto do 2020. godine“, napominje Banjac.
U akcionom planu je postavlјen cilј da do 2020. godine imamo 500 megavata kapaciteta na vetar, 250 megavata u velikim hidroelektranama, 188 megavata u malim hidroelektranama i 100 megavata na biomasu.
Električna energija iz OIE je tek deo proizvodnje i potrošnje energije. Akcioni plan obuhvata i proizvodnju toplotne energije iz OIE, pre svega bimoase, ali i korišćenje OIE u transportu kroz trošenje biogoriva, pre svega biodizela i bioetanola.
- Problem za investitore u OIE bili su u jednom delu nedostatak regulative, a u drugom previše komplikovane procedure. Takođe smo imali i nizak kreditni rejting, kao i nepoverenje u pravosuđe što je odvraćalo investitore. Osim toga bili smo i kolateralna šteta dešavanja u regionu, gde su neke zemlјe menjale regulativu i retroaktivno menjale zakone na štetu investitora. Mi smo doneli Uredbu o podsticajima, tzv. fid in tarifama i novi model ugovora o otkupu koji štiti investitore, ali ne na štetu države. Za velike projekte preko 30 megavata uveli smo mogućnost međunarodne arbitraže u Beču i Parizu kako bi otklonili strah investitora da država neće ispuniti svoje obaveze“, objasnio je Banjac dodajući da je kao posledica u promeni regulative već dat privremeni status povlašćenog proizvođača za 483 megavata na vetar, za šta su investitori položili 16,6 miliona evra depozita kao garanciju da će najavlјene projekte i realizovati.
Kada se radi o biomasi, Banjac je predstavio i projekat izgradnje šest biogasnih elektrana snage 6,2 megavata za koji je Globalni fond za životnu sredinu pri UN dao 1,8 miliona evra. Takođe, iz sredstava KfW će biti finansiran prelazak toplana u dva grada i osam opština sa mazuta na biomasu.
Kod minihidroelekrana radi se na pravlјenju katastra, nakon 30-ak godina, kojim će se utvrditi lokacije pogodne za izgradnju kapaciteta.
Banjac je najavio i nekoliko novina u oblasti zelene energije, a pre svega izdavanje elektronskih sertifikata koji garantuju da je struja proizvedene iz OIE koje će proizvođači moći da prodaju društveno odgovornim firmama koje su zainteresovane za to. Takođe, u planu je prelazak i na aukcijsko dodelјivanje podsticaja, s obzirom na trend u EU prelaska sa fid in tarifa na ovaj način dodele subvencija za OIE.
06.08.2017.
Antić: Tražimo najsnažnijeg strateškog partnera za RTB
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je izjavio da RTB Bor pozitivno posluje i da se vode razgovori za pronalaženje strateškog partnera sa kompanijama iz Kine, ali i Rusije i Kanade.
Antić je istakao da je cilј da se dođe do najsnažnijeg partnera koji će biti sposoban da u narednih nekoliko godina ide sa investicijama i do milijardu evra.
- RTB Bor trenutno posluje pozitivno i očekujem da će ovu godinu završiti sa više desetina miliona evra dobiti, što je dokaz da je sve što smo radili u prethodnom period, dalo rezultate”, rekao je Antić, odgovarajući na pitanja novinara u Resavici.
Kako kaže, da bi RTB Bor dugoročno bio održiv, pored topionice i fabrike sumporne kiseline i dela mehanizacije koje je Vlada podržala, potrebno je obezbediti strateškog partnera.
- Zato Vlada, uz podršku predsednika Alaksandra Vučića traži najbolјe rešenje i razgovaramo sa velikim kompanijama, pre svega kineskim, ali i ruskim i kanadskim kompanijama kako bi iznijansirali najbolјi pristup za RTB i kako bismo tamo dobili najsnažnijeg partnera, koji će biti sposoban da u narednih nekoliko godina ide sa investicijama i do milijardu evra. To će obezbediti da RTB multiplikuje svoju proizvodnju, nahrani topionicu i dugoročno ima finansijku dobit”, naglasio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
Prema njegovim rečima, RTB bez dileme predstavlјa strateški značajan potencijal Srbije i od njega zavisi ne samo istočna Srbija, već razvoj cele Srbije.
Vlada je, ističe ministar, apsolutno posvećena cilјu - da se Bor razvija i da ima budućnost.
- Potrebno je dodatno ulagati u rudarstvo, otvarati nove rudnike , raditi dodatna istraživanja i za tako nešto su potrebne velike investicije, koje treba obezbediti kroz strateška partnerstva”, dodao je ministar Antić.
06.08.2017.
Antić: Plan za Resavicu do kraja godine
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je da je država uspela da sačuva Resavicu i najavio da bi plan restrukturiranja i reorganizacije tog preduzeća, zajedno sa planom finansijske konsolidacije, trebalo da bude gotov do kraja godine.
Antić je čestitao Dan rudara poželevši da taj, možda i najteži posao, rade u što bolјim uslovima, budu poštovani i da se živi i zdravi vraćaju sa posla.
Ističe da Vlada, zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, čini velike napore kako bi se ta privredna grada unapredila i rudarstvo modernizovalo.
- Zajedno sa ekspertskim timom Svetske banke pravimo plan restrukturiranja i reorganizacije ove kompanije, zajedno sa planom finansijske konsolidacije i očekujem da će on biti gotov do kraja godine i nakon toga usvojen u Vladi Srbije", rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić tokom posete Resavici, povodom obeležavanja Dana rudara - 6. avgusta.
Kako kaže, treba niz odgovora da se da u vezi sa budućnošću preduzeća - JP PEU Resavica, a plan će dati odgovore koji su to rudnici koji imaju dovolјne zalihe uglјa i ekonomičnost da u njih treba ulagati, pre svega, u modernizaciju proizvodnje, zaštitu na radu i ekologiju.
- U proteklih nekoliko godina smo uspeli da sačuvamo Resavicu, koja je u jednom trenutku bila na kolenima sa velikim brojem problema od ranije, pre svega, vezanih za smenski rad koji su paralisali rad ove kompanije. Sudski izvršioci su pretili da ovu firmu ugase i u dogovoru sa sindikatima pristupili smo rešavanju tog problem i Vlada je podržala Resavicu i obezbedila sredstva da se taj smenski rad isplati", kazao je Antić.
On je istakao da je država "udahnula novu energiju" kompaniji, koja sada sa daleko više optimizma čeka budućnost.
Antić dodaje da je Resavica veoma značajna za državu, s obzirom na to da se njeni rudnici nalaze uglavnom u nerazvijenim delovima Srbije.
- Zato održanje ove kompanije ima strateški značaj za Srbiju i zato ćemo nastaviti sa podrškom Resavici, ali ona mora biti takva da u trouglu: Vlada, menadžment i sindikati, počnemo da dajemo odgovore koji treba da obezbede da ova kompanija radi ekonomski održivo, rekao je ministar rudarstva i energetike.
On je naglasio da naša zemlјa u rudarstvu, kao privrednoj grani, ima veliki prostor da se razvija.
Zato treba uspostaviti sistem u kojem će rudari imati daleko povolјniji položaj i bolјe uslove rada i sa mogućnošću da se reše mnogi nasleđeni problemi, poručio je Antić.
- Želim da ohrabrim zaposlene u Resavici da rade svoj posao i da se bore za svoju kompaniju, da rudarstvo u Srbiji ima perspektivu i da će Vlada Srbije podržati razvoj te grane. Svi zajedno treba da se borimo, kako bi rudarstvo bilo modernije, sigurnije i bezbednije, kako bi položaj rudara bio dostojanstven, jer je reč o lјudima koji rade najteži posao na svetu, časno hrane svoje porodice i to kao društvo treba da podržimo", istakao je ministar Antić.
Govoreći o planu za Resavicu, Antić kaže da će pokazati i koje jame više nemaju održive rezerve uglјa i kako rešavati pitanje tih jama.
- Pre svega, uzimajući u obzir da sačuvamo radna mesta i da „prepakujemo“ zaposlene iz tih u druge rudnike. Deo te priče je i modernizacija rudnika Soko i Štavalј i delova jama u Resavici, kroz aktiviranje češke kreditne linije kroz koju treba da obezbedimo deo opreme za modernizacije rudnika Soko i Štavalј, sa cilјem da nam to da brze efekte i da već u 2018, ako za taj projekat dobijemo podršku Svetske banke, imamo povećanje proizvodnje", naveo je on.
Cilј je, istakao je Antić, da se podigne proizvodnja za 200 do 250 hilјada tona uglјa godišnje, u prvom koraku, sa idejom da se vrlo brzo prebaci milion tona uglјa godišnje, što bi već bio ozbilјan iskorak.
V.d. direktora JP PEU Resavica Marko Vuković je čestitao svim rudarima njihov praznik i zahvalio ministru na poseti.
- Predstavili smo na sastanku sa ministrom Antićem našu viziju dalјeg razvoja preduzeća.Treba što više izbaciti manuelni rad i modernizovati sadašnje rudnike, otvoriti nove kako bi naše preduzeće za par godina poslovalo pozitivno i imalo ekonomsku opravdanost", dodao je Vuković.
U Srbiji ima oko 25.000 rudara. Obeležavanje Dana rudara počelo je jutros u šest sati, po tradiciji, ispalјivanjem šest plotuna rudarskih mina. Rudari JP PEU iz Resavice obeležavaju Dan rudara, 6. avgust, praznik koji je ustanovlјen u znak sećanja na taj dan 1903. godine kada je u Senjskom rudniku, prvoj i najstarijoj jami u Srbiji, danas u sastavu "Rembasa", počeo "veliki štrajk rudara".
Neposredni povod štrajku u Senjskom rudniku, začetniku industrijalizacije Srbije, te daleke 1903. godine, 50 godina posle pronalaska i početka kopanja uglјa u Senju, bilo je "otpuštanje sa posla trojice radničkih aktivista".
Za devet dana štrajka, zapisali su hroničari tog vremena, rudari Senjskog rudnika su izborili povratak na posao dvojice otpuštenih radnika, skraćenje radnog vremena i besplatno ulјe za osvetlјenje.
06.08.2017.
Čestitam Dan rudara Srbije!
Svim zaposlenima u rudarskom sektoru Srbije čestitam Dan rudara - 6. avgust, u znak podsećanja na dan kada su se davne 1903. godine rudari Senjskog rudnika izborili za povratak trojice otpuštenih kolega i skraćenje radnog vremena.
Koristim priliku da iskažem najiskrenije poštovanje svim lјudima koji obavlјaju jedan od najtežih poslova na svetu.
Biti rudar nije lako. Uslovi rada su uvek teški i sa određenim rizikom, ali dozvolite mi da vas uverim da je rudarstvo u našoj zemlјi krenulo uzlaznom putanjom. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike ulažu velike napore kako bi se investicije u rudarstvu povećale, samim tim i broj uposlenih radnika, njihove zarade, adekvatna zaštita na radu kao i ekološki standardi.
Proces modernizacije rudarstva je u toku, ali pomaci koji su već danas vidlјivi prilično su ohrabrujući i otvaraju veliku perspektivu ovoj profesiji.
Imajući u vidu značajna geološka otkrića na teritoriji naše zemlјe, kao i rudarske sisteme poput Kolubare, Kostolca, RTB-a Bor i Resavice, s ponosom možemo da konstatujemo da Srbija poseduje sigurnu bazu za povećanje proizvodnih kapaciteta koji će u budućnosti uticati na rast BDP-a a što će dodatno unaprediti i čitave regione u Srbiji.
Projekti poput „Jadra“ u okolini Loznice u okviru koga se istražuju litijum i bor, geološka istraživanja bakra i zlata u okviru timočko-magmatskog kompleksa u istočnoj Srbiji, kao i čitav niz drugih aktivnosti domaćih i starnih rudarskih kompanija, zasigurno će dati zamajac razvoju rudarstva u Srbiji.
Naš zadatak i obaveza je da rudari budu bezbedni na radnim mestima i zadovolјni uslovima rada i na tome ćemo raditi kontinuirano i predano, jer stub energetske stabilnosti i ove značajne privredne grane su upravo oni.
Uz rudarski pozdrav – Srećno!
Ministar rudarstva i energetike
ALEKSANDAR ANTIĆ
05.08.2017.
Antić: Elektroenergetska situacija potpuno stabilna
Elektroenergetska situacija u Srbiji je potpuno stabilna, istakli su danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i direktor JP EPS Milorad Grčić, tokom posete kopu "Tamnava Zapadno polјe" u RB Kolubara.
- Mi smo u julu ove godine proizveli pet odsto više električne energije nego lane u julu”, rekao je ministar Antić. On je ocenio da je to je izuzetno značajno za ukupnu ekonomiju naše zemlјe i da taj rezultat dobija na posebnoj težini ako uzmemo u obzir da je u julu proizvodnja u hidro sektoru za 41,8 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine.
Kako kaže, to znači da su rudari radili punom parom, postizali određene rekorde za ovaj period godine, te da su obezbedili da u termo sektoru imamo 29 odsto veću proizvodnju nego u julu 2016. godine.
- Naša elektro energetska situacija je potpuno stabilna. Mi smo juče i izvezli značajne količine električne energije na tržište, uzimajući u obzir da su cene na berzama bile izuzetno visoke i time smo, na neki nacin, i stabilizovali stanje na berzama u region”, rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
Međutim, ministar naglašava da je klјučni zadatak elektroprivrede Srbije u ovom trenutku da, pre svega, obezbedi puno snabdevanje svih potrošača.
- To radimo i to smo uvek radili. Bez obzira na sve izazove, ne postoji ni promil potrebe da se razmišlјa o bilo kakvim problemima koji bi se u snabdevanju mogli desiti”, kazao je Antić.
Prema njegovim rečima, Elektroprivreda Srbije je i pored manje proizvodnje uglјa koju je imala u prvom kvartalu usled problema sa velikim hladnoćama u januaru i klizištem koje se pojavilo na polјu D, uspela da dostigne proizvodnju.
- Na današnji dan, proizvodnja je za nekih 150.000 tona veća nego u istom periodu 2016. godine. To znači da je, od početka godine, veća proizvodnja 2017. nego u istom periodu prošle godine”, istakao je Antić.
Ocenjujući da je reč o izuzetnom rezultatu, ministar se zahvalio poslovodstvu Elektroprivrede Srbije i lјudima koji vode proizvodnju u Kolubari i na kopnu Drmno, ali pre svega rudarima koji i u najtežim uslovima obavlјaju neverovatno zahtevan posao, uz veliku posvećenosti i lјubav koju imaju prema svojoj kompaniji i Srbiji.
Internet prezentacija Ministarstva je licencirana pod uslovima licence