Naslovna » Najčešća pitanja » Sektor za energetsku efikasnost i obnovlјive izvore energije

Najčešća pitanja

Sektor za energetsku efikasnost i obnovlјive izvore energije

Odsek za unapređenje energetske efikasnosti

Označavanje energetske efikasnosti proizvoda koji utiču na potrošnju energije

  1. Datum početka primene Pravilnika o označavanju energetske efikasnosti električnih sijalica i svetilјki je 01.03.2014. godine. Da li to znači da se Pravilnik primenjuje samo na proizvode koji su plasirani na tržište Srbije nakon tog datuma?

    Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti električnih sijalica i svetilјki („Službeni glasnik RS", broj 24/14) stupio je na snagu 01.03.2014. godine. Pravilnik se ne primenjuje na proizvode koji su stavlјeni na tržište pre 01.03.2014. godine jer propis ne važi retroaktivno.

  2. Na koje električne sijalice i svetilјke se primenjuje Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti električnih sijalica i svetilјki, s obzirom da se razlikuje od važeće evropske regulative u ovoj oblasti?

    Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti električnih sijalica i svetilјki („Službeni glasnik RS", broj 24/14) primenjuje se na sijalice i svetilјke koje su njim obuhvaćene (navedene u članu 1. Pravilnika, a nisu izuzete od primene članom 2. Pravilnika), bez obzira na važeću evropsku regulativu.

  3. Da li oznaka EE za električne sijalice može biti crno-bela?

    Da, ali po izuzetku, ako je u skladu sa Pravilnikom odštampana na ambalaži. Označavanjem klase energetske efikasnosti postiže se cilј ako je oznaka uočlјiva i jasna i ona je po pravilu u boji.

  4. Da li oznaka EE na proizvodima može da bude u obliku fotokopije?

    Oznaka EE na proizvodima može biti u obliku fotokopije, ali u svemu (oblik, boja, sadržaj) mora biti u skladu sa pravilnikom o označavanju EE koja se odnosi na tu vrstu proizvoda.

  5. Da li tekst na oznaci EE za električne pećnice treba da bude na srpskom jeziku?

    Tekst na oznaci EE za električne pećnice, u skladu sa Pravilnikom o označavanju energetske efikasnosti električnih pećnica („Službeni glasnik RS", broj 24/14), treba da bude odštampan na srpskom jeziku.

  6. Da li se u Srbiji planira donošenje regulative o eko-dizajnu proizvoda?

    Članom 42. Zakona o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS", broj 25/13) predviđeno je donošenje pravilnika kojim će se uvesti obaveze u pogledu eko-dizajna proizvoda. U toku su pripreme za donošenje neophodne regulative koja će biti usklađena sa odgovarajućom evropskom direktivom i delegiranim uredbama o eko-dizajnu, kao i domaćim propisima koji se donose u primeni Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti („Službeni glasnik RS, broj 36/09).

Sistem energetskog menadžmenta

  1. Da li će se i kada realizovati obuka stručnih lica za funkciju energetskih menadžera?

    Obuka za energetske menadžere u organizaciji Ministarstva rudarstva i energetike još nije počela. Izrada podzakonskih akata na osnovu kojih treba da počne ova obuka nalazi se u završnoj fazi.

  2. Koji stepen obrazovanja i koju struku treba da poseduju lica koje hoće da postanu energetski menadžeri?

    Prema članu 29. Zakona o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS”, broj 25/13), ispit za obavlјanje poslova energetskog menadžera može polagati lice koje:

    1) ima najmanje stečeno visoko obrazovanje prvog stepena akademskih studija u oblasti tehničko-tehnoloških nauka u obimu od 180 ESPB (evropski sistem prenosa bodova) i ima potvrdu o završenoj obuci za polaganje ispita za energetskog menadžera; ili

    2) ima stečeno visoko obrazovanje drugog stepena akademskih studija na master akademskim studijama u obrazovno-naučnim oblastima mašinstva, elektrotehnike ili tehnologije.

  3. Ko će vršiti obuku i izdavati licencu energetskog menadžera?

    Prema članu 31. Zakona o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS”, broj 25/13), obuku za polaganje ispita za energetskog menadžera sprovodi organizacija koja ispunjava uslove propisane u skladu sa ovim zakonom. Prema članu 31. stav 2. istog zakona, ministar nadležan za poslove energetike za sprovođenje obuke ovlašćuje organizaciju koja ispunjava uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora.

    Bliži uslovi koje organizacija za obuku u skladu sa zakonom mora da ispuni u pogledu kadrova, opreme i prostora da bi bila ovlašćena za obuku biće propisani odgovarajućim pravilnicima čija je izrada u finalnoj fazi.

    Prema članu 33. navedenog zakona, licencu za obavlјanje poslova energetskog menadžera izdaje ministar nadležan za poslove energetike, a licenca se može izdati licu koje ima uverenje o položenom ispitu za obavlјanje poslova energetskog menadžera, tri godine radnog iskustva u struci, koje podnese zahtev za izdavanje licence i uplati propisanu taksu.

  4. Kako će biti organizovano polaganje ispita za energetske menadžere?

    Prema članu 32. Zakona o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS”, broj 25/13), ispit za energetskog menadžera polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove energetike. Prema članu 32. stav 4. istog zakona, ministar propisuje bliže uslove, program i način polaganja ispita.

    Bliži uslovi, program i način polaganja ispita biće regulisani pravilnikom čija je izrada u finalnoj fazi.

Dostavlјanje podataka za Drugi akcioni plan Republike Srbije

  1. Da li postoji obaveza da se prijave projekti energetske efikasnosti i izvesti o njegovim efektima?

    Zakonom o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS", broj 25/13) propisano je da su za sprovođenje Akcionog plana i dostavlјanje podataka o njegovoj realizaciji odgovorni organi državne uprave, nadležni organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti. Način i rokove dostavlјanja podataka neophodnih za praćenje sprovođenja Akcionog plana propisaće Ministar pravilnikom čija je izrada u finalnoj fazi, ali je u cilјu prikuplјanja podataka o realizovanim projektima Ministarstvo rudarstva i energetike ovim organima uputilo dopise sa zahtevom da popune tehničke upitnike. Očekuje se da nadležni organi odrede kontakt osobe, prijave projekte i dostave odgovarajuće tehničke podatke kako bi za Vladu Republike Srbije mogao da se pripremi godišnji izveštaj o ostvarenim uštedamaObuka za energetske menadžere u organizaciji Ministarstva rudarstva i energetike još nije počela. Izrada podzakonskih akata na osnovu kojih treba da počne ova obuka nalazi se u završnoj fazi.

  2. Ko finansira projekte koje treba prijaviti?

    Prijavlјuju se projekti koje finansira, sufinasira ili je krajnji korisnik rezultata projekta jedinica lokalne samouprave, organ autonomne pokrajine, organ državne uprave, javno preduzeće, a koji se odnosi na ostvarene uštede u potrošnji finalne energije kod krajnjeg korisnika.

  3. Kako i kada će biti dostavlјeni tehnički upitnici?

    Tehnički upitnici će biti dostavlјeni elektronskom poštom nakon predhodne prijave projekta energetske efikasnosti i podataka o licu zaduženom za izveštavanje po ovom predmetu.

  4. Da li zaposleni u Ministarstvu pružaju pomoć u vezi sa popunjavanjem tehničkih upitnika?

    U Ministarstvu su za pružanje pomoći u popunjavanju tehničkih upitnika zaduženi: Srđan Kostić i Bilјana Milјković Pulјević iz Odseka za unapređenje energetske efikasnosti.

  5. Da li treba prijaviti projekte realizovane pre 2013. godine i koja je najranija godina realizacije projekata koje treba prijaviti?

    Treba prijaviti sve projekte energetske efikasnosti koji su završeni predhodnih godina, a najranije 2004. godine ukoliko do sada nisu prijavlјeni.

  6. Da li se redovne zamene sijalica smatraju merom koju treba prijaviti?

    Redovnu zamenu sijalica treba prijaviti ukoliko se menjaju efikasnijim sijalicama. Treba prijaviti staro stanje i novo stanje tj. snagu pojedinačne sijalice pre zamene i nakon zamene.

Odsek za obnovlјive izvore energije


Pitanja i odgovori

  1. Opšta pitanja
  2. Obnovlјivi izvori energije u saobraćaju, električna vozila i biogoriva
  3. Privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije i Status povlašćenog proizvođača električne energije
  4. Mere podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije – Fid-in tarifa (Feed-in Tariff)
  5. Garancije porekla
  6. Mere podsticaja za toplotnu energiju
  7. Energetska dozvola i saglasnost
  8. Izvori finansijske podrške

 

Opšta pitanja

  • Imam genijalnu ideju! Kome da se obratim za pomoć u vezi finansiranja mog projekta?

Ministarstvo rudarstva i energetike, prema svojim zakonskim ovlašćenjima, ne bavi se ocenom niti finansiranjem projekata iz oblasti inovativne delatnosti. Međutim, Zakonom o inovacionoj delatnosti osnovan je Fond za inovacionu delatnost radi podsticanja inovativnosti i obezbeđivanja sredstava za finansiranje inovacione delatnosti. Kontakti su:
Fond za inovacionu delatnost
Nemanjina 22-26, 11000 Beograd
http://www.inovacionifond.rs
tel. +381 11 6555 696
faks +381 11 2400 348
e-mejl: office@inovacionifond.rs

Program ranog razvoja:
e-mejl: minigrants@inovacionifond.rs

Program sufinansiranja inovacija:
e-mejl: matchinggrants@inovacionifond.rs

 

  • Šta su obnovlјivi izvori energije?

Ima više različitih definicija kojima se mogu odrediti obnovlјivi izvori energije u zavisnosti šta je namera onoga ko postavlјa definiciju. Ovde navodimo definiciju iz Zakona o energetici, član 2, tačka 17):

Energija iz obnovlјivih izvora je energija proizvedena iz nefosilnih obnovlјivih izvora kao što su: vodotokovi, biomasa, vetar, sunce, biogas, deponijski gas, gas iz pogona za preradu kanalizacionih voda i izvori geotermalne energije.

  • Zašto ne koristimo samo besplatnu i čistu energiju iz obnovlјivih izvora energije?

Popularno, često se pogrešno tumači da su "obnovlјivi izvori energije (OIE) besplatni" i da ih "samo treba uzeti iz prirode, a mi eto, propuštamo takvu priliku". Kao i većina drugih izvora energije OIE se nalaze u prirodi, ali da bismo ih pretvorili u oblik energije koji je nama pogodan za upotrebu moramo ih pomoću neke dostupne tehnologije prevesti u toplotnu ili električnu energiju. Nažalost, prema danas poznatim tehnologijama, ta transformacija je u većini slučajeva skuplјa nego u slučaju obrade energenata koji nisu obnovlјivi. Primera radi, u najvećem broju slučajeva jeftinije je dobiti električnu energiju iz uglјa u velikoj termoelektrani ili nuklearnoj elektrani nego iz elektrane na vetar, solarne elektrane, geotermalne elektrane, biogasnog postrojenja ili male hidroelektrane. To su činjenice. Da nije tako odavno bi ceo svet bazirao energetiku na obnovlјivim izvorima umesto na ograničenim i zagađujućim izvorima energije. Dakle, prodajna cena krajnjem kupcu energije je presudni faktor zašto se ceo svet našao u situaciji gde se masovno koriste nafta, ugalј i nuklearna energija a ne pretežno OIE. Ovde treba napomenuti da u cenu neobnovlјivih izvora najčešće nije uračunat njihov uticaj na životnu sredinu.

  • Zašto Srbija podržava upotrebu obnovlјivih izvora energije?

Sagledavši konačnost neobnovlјivih resursa i ozbilјne ekološke posledice njihove upotrebe, razvijene zemlјe sveta (ujedno i najveći potrošači energije), odlučile su da potpisivanjem niza međunarodno obavezujućih dokumenata, na uštrb povećanja cene proizvedene energije, uvedu obaveze postepenog uvećanja upotrebe OIE. Krajnji cilј je proizvodnja energije isklјučivo iz OIE.

Srbija je 2006. godine ratifikovala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice zemalјa jugoistočne Evrope i Evropske unije (EU), na osnovu koga, u cilјu integracije energetskog sektora zemalјa potpisnica u energetski sistem EU, proističu i određene obaveze svake od zemalјa. Pored ostalog, tu su obaveze dostizanja zadatih cilјeva po pitanju udela OIE u brutofinalnoj potrošnji energije, svake potpisnice ponaosob. Srbija je u bazičnoj 2009. godini imala udeo od oko 21% OIE u brutofinalnoj potrošnji energije, a zadati cilј za 2020. godinu je 27%. Da bi se to postiglo moraju se primeniti određene mere podsticaja kojima bi se podstakle investicije u postrojenja koja koriste OIE.

  • Koje podsticaje daje država za obnovlјive izvore energije?

Postoje direktne mere podsticaja za proizvođače koji električnu energiju proizvode iz obnovlјivih izvora energije kroz takozvani sistem fid-in tarifa (Feed-in Tariff). Za više informacija pogledati naredna poglavlјa.

U oblasti toplotne energije, postoji Budžetski fond za energetsku efikasnost, koji pored ostalog, podržava investicije u određene oblike upotrebe obnovlјivih izvora za proizvodnju toplotne energije. Za više informacija pogledati prezentaciju Odseka za unapređenje energetske efikasnosti.

Ministarstvo polјoprivrede i ZŽS ima Klimatski tehnološki centar i mrežu, program UN za pomoć nerazvijenima u cilјu smanjenja emisija CO2....

Klimatski tehnološki centar i mreža (Climate Technology Centre & Network – CTCN), kao operativno telo u sklopu Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (United National Framework Convention on Climate Change – UNFCCC) koristi finansijski mehanizam za pomoć nedovolјno razvijenim zemlјama radi smanjenja emisije CO2 i ublažavanja klimatskih promena primenom modernih tehnologija. CTCN omogućava podršku u vidu:
- Tehničkih procena, uklјučujući tehničku ekspertizu i preporuke u vezi sa specifičnim tehnološkim potrebama, identifikacije tehnologija, tehnoloških barijera, efikasnosti tehnologije, kao i pilot primenu i široku primenu tehnologija;
- Tehničke pomoći u pripremi planskih dokumenata, uklјučujući strategije i akcione planove, zakonsku regulativu i dr.;
- Obuka;
- Pripreme alata i metodologija;
- Izrade Planova implementacije.

Prijava za pomoć u okviru CTCN vrši se preko nacionalne kontakt osobe (National Designated Entity – NDE) iz Ministarstva polјoprivrede i zaštite životne sredine, a link je:
http://www.eko.minpolj.gov.rs/projekti/klimatski-tehnoloski-centar-i-mreza/.

  • Koje međunarodne fondove mogu kontaktirati za podršku mom projektu iz obnovlјivih izvora energije?

Pogledati internet prezentaciju Kancelarije za evropske integracije.

 

  • Koje su mi dozvole potrebne da bih izgradio postrojenje koje koristi obnovlјive izvore energije?

Pogledajte sekciju Procedure Odseka za obnovlјive izvore energije i Vodič za investitore u OIE na internet stranici:
http://www.mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/Vodic%20za%20OIE%202016.pdf

 

OBNOVLjIVI IZVORI ENERGIJE U SAOBRAĆAJU, ELEKTRIČNA VOZILA I BIOGORIVA

U pripremi su podzakonska akta kojima će se urediti oblast upotrebe biogoriva u Srbiji.

 

PRIVREMENI STATUS POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE
I STATUS POVLAŠĆENOG PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE

  • Koji zakon i podzakonski akti regulišu ovu oblast?
    • Zakon o energetici;
    • Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovlјivih izvora energije;
    • Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovlјivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije;
    • Uredba o ugovoru o otkupu električne energije;
      - Model ugovora o otukupu električne energije;
      - Prilog uz model ugovora o otkupu električne energije
    • Uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije;
    • Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2016. godini;

Sva dokumenta možete pronaći u sekciji Dokumenti

  • Ko može dobiti status povlašćenog proizvođača električne energije?

Status povlašćenog proizvođača električne energije može dobiti proizvođač električne energije za elektranu koja koristi obnovlјive izvore energije ili za elektranu koja istovremeno proizvodi električnu i toplotnu energiju sa visokim stepenom iskorišćenja primarnog goriva, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi.

  • Ko može dobiti privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije?

Privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije mogu dobiti investitori pre izgradnje elektrane, ako planirano postrojenje ispunjava uslove po kojima bi se po završetku izgradnje mogao dobiti status povlašćenog proizvođača za tu elektranu.

  • Da li mogu dobiti status povlašćenog proizvođača za elektranu za sopstvene potrebe?

Jedan od uslova za dobijanje statusa povlašćenog proizvođača jeste da elektrana bude priklјučena na elektroenergetski sistem. Merama podsticaja se podržavaju samo one elektrane koje električnu energiju isporučuju u elektroenergetski sistem. Dakle, elektrane koje proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe ne mogu biti u sistemu podsticajnih mera.

  • Da li fizičko lice može dobiti (privremeni) status povlašćenog proizvođača

Prema Zakonu o energetici fizička lica mogu steći status povlašćenog, odnosno privremenog povlašćenog proizvođača za jednu elektranu instalisane snage do 30kW.

  • Da li mogu da prenesem (privremeni) status povlašćenog proizvođača na drugo lice?

Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovlјivih izvora energije, definisani su uslovi pod kojima se to može realizovati.

  • Da li je obavezno sticanje statusa povlašćenog proizvođača ukoliko imam elektranu koja koristi obnovlјive izvore energije?

Status povlašćenog proizvođača električne energije je preduslov za potpisivanje ugovora sa garantovanim snabdevačem o prodaji električne energije po podsticajnim cenama. Vlasnik elektrane na obnovlјive izvore energije nije obavezan da stekne status, ali onda ne može računati na podsticajne mere.

  • Da li je obavezno dobijanje privremenog statusa povlašćenog proizvođača da bi se dobile mere podsticaja (stekao status povlašćenog proizvođača)?

Nije obavezno. Privremeni status služi kao garancija investitorima da će nakon okončanja izgradnje dobiti status povlašćenog proizvođača (za solarne elektrane i elektrane na vetar) i mere podsticaja koje su važile u trenutku podnošenja zahteva za sticanje privremenog statusa, bez obzira što su „kvote“ popunjene kada zatraži status povlašćenog proizvođača.

  • Šta su „kvote“?

„Kvote“ su opšte prihvaćeni naziv za ukupno instalisane snage svih elektrana u zbiru prema dole navedenim kategorijama koje će biti podržane merama podsticaja u Republici Srbiji. Kvote su definisane samo za solarne elektrane i elektrane na vetar i to:


Tip elektrane

Kvota [MW]

Elektrane na vetar

500

Solarne elektrane na objektu, snage do 30 kW

2

Solarne elektrane na objektu, snage od 30 kW do 500 kW

2

Solarne elektrane na zemlјi

6

Elektrane koje dobiju privremeni status povlašćenog proizvođača ili status povlašćenog proizvođača zauzimaju deo kapaciteta propisane kvote u skladu sa instalisanom snagom te elektrane. Kada se kompletan iznos kvote dodeli investitorima, svi naredni podnosioci zahteva ne mogu dobiti niti status, niti privremeni status povlašćenog proizvođača. To znači da su ispunjeni slobodni kapaciteti koji će biti podržani merama podsticaja, ili kako se popularno kaže „popunjene su kvote“.

  • Kolike su kvote za ovu godinu, a kolike za iduću?

Kvote nisu definisane na godišnjem nivou, već važe dok važi Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača.

  • Kada će biti nove kvote?

Do donošenja nove Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača ukupan kapacitet (maksimalni kapacitet) podržan merama podsticaja po pojedinim kategorijama neće biti menjan.

Ako pojedini investitori odustanu od investicije ili izgube status, odnosno privremeni status povlašćenog proizvođača, to nema za posledicu pojavu slobodnog kapaciteta. Slobodnog kapaciteta se može pojaviti jedino kroz uvećanje maksimalnog kapaciteta, izmenom Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača, kada će oslobođeni kapacitet u prethodnom periodu biti uračunat u slobodni kapacitet po toj novoj, izmenjenoj uredbi.

  • Da li ću imati prednost pri rešavanju zahteva za dodelu kvota ako zahtev podnesem odmah, pre objavlјivanja novih kvota, ili ako sam već podnosio zahtev?

Prema pravilima o upravnom postupku, predmeti se rešavaju u skladu sa propisima koji važe u trenutku podnošenja zahteva. Primera radi, ako danas podnesete zahtev, a od sutra važe nove „kvote“, Vaš zahtev će svakako biti rešen negativno jer u trenutku podnošenja zahteva nije bilo slobodnih kapaciteta. Prvi podnet zahtev od trenutka početka važenja propisa će biti rešavan prvi, zatim drugi po prijemu i tako dalјe, redom. Praktično, nije moguće „hvatati red“ pre nego što stupi na snagu akt koji definiše novi slobodni kapacitet u skladu sa pomenutom dopunom Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača.

  • Da li ću imati prednost pri rešavanju zahteva za dodelu kvota ako sam već izgradio elektranu?

Nažalost, ne. Činjenica da je elektrana već završena ili da je ranije već podnošen zahtev za privremeni ili (konačni) status povlašćenog proizvođača, ne možete doneti prednost prilikom rešavanja statusa kada budu proglašeni slobodni kapaciteti. Sam zahtev se mora podneti tada, ponovo i pre drugih. Eventualno, da ne bi podnosilac morao ponovo da „kopira sve papire“, može se pozvati na dokumentaciju priloženu u prethodnim zahtevima (obavezno naznačiti broj i datum predmeta).

  • Kolike će biti nove „kvote“ i fid-in tarife?

Do donošenja novih podzakonskih akata ne može se znati koliko će iznositi „kvote“ niti fid-in tarife.

  • Ako želim da izgradim dve ili više biogasnih elektrana na jednom placu ili u neposrednoj blizini, i želim da za svaku od njih ishodujem poseban status povlašćenog proizvođača, koje uslove moram da ispunim da bi se ona tretirale kao nezavisne, a ne kao jedna elektrana?

Najpre, svaka od elektrana mora da ispuni opšte uslove koje svaka druga elektrana mora da ispunjava. Posebno ističemo da svaka od njih mora imati svoju upotrebnu dozvolu, zatim mora imati obezbeđeno posebno merenje proizvedene električne energije, odnosno posebna merenja predate i preuzete toplotne energije, odvojena od merenja u drugim tehnološkim procesima, sa jasno označenim mernim uređajima izvedenim u skladu sa Zakonom o energetici i pravilima o radu distributivnog, odnosno prenosnog sistema i u svaku novu elektranu mora biti ugrađena nekorišćena oprema. Pored toga, da bi se biogasna elektrana smatrala posebnom elektranom mora imati jednu ili više sopstvenih proizvodnih jedinica koje koriste gas nastao u sopstvenim postrojenjima (digestorima), anaerobnim postupcima iz biomase i sporednih proizvoda životinjskog porekla koji se koriste u skladu sa propisima iz oblasti veterinarstva. Takođe, za svaku elketranu mora se voditi posebna evidencija o utrošenom osnovnom i dopunskom gorivu, u kojoj se beleži količina i prosečne donje toplotne moći utrošenog goriva u elektranama, na osnovu koje povlašćeni proizvođač sastavlјa izveštaj za prethodnu kalendarsku godinu za svaku elektranu ponaosob. Specifično za biogasne elektrane je da udeo kukuruzne silaže u godišnjem masenom bilansu suve materije supstrata koji se unosi u digestore ne sme da prelazi 40%.

Više nezavisnih biogasnih elektrana može deliti zajednički plac, silos biomase (ukoliko se vodi posebna evidencija za svaku elektranu o nabavci, skladištenju i upotrebi biomase), otvorenu lagunu za odlaganje iskorišćenog digestata, mašinsku i upravnu zgradu i može biti isti vlasnik svih elektrana.

Nezavisne elektrane nikako ne mogu imati zajednički digestor, opremu za punjenje i opsluživanje digestora, zajedničku potrošnju električne i toplotne energije (osim u slučaju posebno izdvojene opšte potrošnje), zajedničke agregate, zatim ne mogu imati zajedničke električne, toplovodne, cevovodne, gasovodne i druge instalacije vezane za proizvodni proces, zajedničko merenje proizvedene električne i toplotne energije i zajedničku (jedinstvenu) evidenciju utrošenog supstrata i drugih energenata.

Treba imati u vidu da je namera zakonodavca bila da povolјnijom podsticajnom cenom za elektrane manje snage ravnomerno stimuliše izgradnju objekata svih kapaciteta, srazmerno realnim uslovima u kojima će elektrane raditi, a ne da se podstaknu investitori da zarad većeg profita dele postrojenja koja bi realno mogla biti veće snage na više manjih, međusobno nezavisnih elektrana. Zato će Ministarstvo vrlo strogo tumačiti sve konkretne slučajeva više postrojenja u blizini ili gde su elektrane u očiglednoj vezi jedna sa drugom, a kontrola nezavisnog rada svake elektrane biće praćena striktno u skladu sa propisima, kako bi se maksimalno predupredila zloupotreba podsticajnih mera.

  • Kako se dokazuje tačnost evidencije o utrošenom osnovnom i dopunskom gorivu (supstratu) u biogasnoj elektrani?

Tačnost evidencije dokazuje se:

  1. kopijama računa o nabavci goriva sa dokumentacijom koja prati gorivo (supstrat), a u slučaju da povlašćeni proizvođač za postrojenje ima sopstvenu proizvodnju goriva, izmerenim vrednostima utrošene količine svakog goriva, registrovanim preko instalisanih i zapečaćenih merno-registracionih merača za kontinualno praćenje utroška svake vrste goriva koje se ne kupuje;
  2. rezultatima analiza donje toplotne moći reprezentativnog uzorka za svaku nabavku goriva izvršenim od strane akreditovanih institucija, a u slučaju korišćenja goriva koja povlašćeni proizvođač sam proizvodi, rezultatima analiza reprezentativnih uzoraka svake vrste goriva rađenih jednom godišnje za elektrane instalisane električne snage veće ili jednake od 200 kW, odnosno samo jednom u roku od prvih godinu dana od sticanja statusa povlašćenog proizvođača za elektrane snage manje od 200 kW.

Godišnji izveštaj se dostavlјa u formi elaborata u kojem su prikazani materijalni i energetski tokovi u elektrani i uz koji se prilažu kopije računa za nabavlјena goriva i stanje zaliha, kao i računi za prodatu toplotnu energiju, osim ako se celokupna proizvedena toplotna energija koristi za sopstvene potrebe. Prilikom prikaza materijalnih tokova posebno se izračunava i prikazuje masa suve materije sirovina koje su iskorišćene kao energent u elektrani.

  • Ako želim da uz već postojeće biogasno postrojenj dogradim novo biogasno postrojenje, pri čemu bi novo postrojenje koristilo digestat iz starog postrojenja koji je još uvek aktivan (nerazgrađen u potpunosti i može da proizvodi biogas), da li mogu dobiti poseban status povlašćenog proizvođača za novo postrojenje i zadržim važeći status starog postrojenja bez izmena?

Isto kao u slučaju izgradnje više nezavisnih biogasnih elektrana u neposrednoj blizini, ukoliko se ispune uslovi kojima se dokazuje da biogasne elektrane mogu funkcionisati kao nezavisne celine (proizvodnja biogasa u sopstvenim digestorima, sopstveni agregati, posebno priklјučenje na mrežu sa posebnim merenjima proizvedene energije i tehnološki potpuno odvojeni proizvodni procesi) može se smatrati da je reč o dve nezavisne elektrane. Pri tome, treba imati u vidu da ako digestat prve (postojeće) biogasne elektrane može sadrži određeni procenat kukuruzne silaže, smatraće se da je kukuruzna silaža prisutna sa istim udelom u masenom bilansu suve materije i u supstratu koji ulazi u digestor nove biogasne elektrane. Ovo je posebno važno imajući u vidu da je udeo kukuruzne silaže u godišnjem masenom bilansu suve materije supstrata biogasne elektrane ograničen na maksimalni iznos do 40%, a što se kroz izveštaje mora jasno potvrditi.

 

MERE PODSTICAJA ZA POVLAŠĆENE PROIZVOĐAČE ELEKTRIČNE ENERGIJE – FID-IN
TARIFA (FEED-IN TARIFF)

  • Šta su mere podsticaja?

Mere podsticaja su Zakonom o energetici zagarantovana prava povlašćenih proizvođača električne energije iz obnovlјivih izvora i postrojenja koja istovremeno proizvode električnu i toplotnu energiju sa visokim stepenom iskorišćenja primarnog goriva. Bliže su određene Uredbom o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije, a pre svega se odnose na podsticajne cene, podsticajni period i preuzimanje balansne odgovornosti od strane garantovanog snabdevača.

  • Da li se mere podsticaja odnose na „višak“ proizvedene energije koja se isporučuje u mrežu?

Ne. Ugovor se potpisuje na ukupan iznos proizvedene električne energije, odnosno, elektrana mora imati svoj poseban priklјučak na elektroenergetsku mrežu, nezavisno od drugih objekata u neposrednoj blizini.

  • Ko ima prava na mere podsticaja?

Svi proizvođači električne energije koji steknu status povlašćenog proizvođača električne energije.

  • Šta je to ugovor o otkupu električne energije (PPA)?

Nakon sticanja statusa povlašćenog proizvođača, a po Zakonu o energetici po sticanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača, proizvođač električne energije ima pravo na potpisivanje ugovora o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije (popularno PPA - Power Purchase Agreement) po povlašćenim cenama sa garantovanim snabdevačem. Kroz taj ugovor se ostvaruju i prava povlašćenog proizvođača propisanom zakonom. Ugovor pokriva i period probnog rada elektrane.

  • Na koliko godina se potpisuje ugovor o fid-in tarifi (PPA)?

Period na koji se zaklјučuje ugovor o otkupu električne energije po povlašćenim cenama je 12 godina. Za jednu elektranu ovaj ugovor se može sklopiti samo jednom.

  • Kolike su fid-in tarife za ovu godinu?

U trenutku donošenja Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovlјivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, juna 2016. godine, propisane fid-in tarife su iznosile:


Redni broj

Vrsta elektrane povlašćenog proizvođača

Instalisana snaga
R (MW)

Podsticajna otkupna cena
(c€/kWh)

Maksimalno efektivno
vreme rada (h)

1.

Hidroelektrana

 

 

 

 

5000 u godini podsticajnog perioda

 

1.1

 

do 0,2

12,60

1.2

 

0,2 - 0,5

13,933-6,667* P

1.3

 

0,5 - 1

10,60

1.4

 

1 - 10

10,944-0,344* P

1.5

 

10 - 30

7,50

1.6

Na postojećoj infrastrukturi

do 30

6,00

5000 u godini podsticajnog perioda

2.

Elektrane na biomasu

 

 

 

8600 u godini podsticajnog perioda

 

 

2.1

 

do 1

13.26

2.2

 

1  - 10

13,82 - 0,56*P

2.3

 

preko 10

8,22

3.

Elektrane na biogas

 

 

 

8600 u godini podsticajnog perioda

 

 

3.1

 

0 - 2

18,333-1.111*P

3.2

 

2 –5

16,85–0,370*R

3.3

 

preko 5

15

4.

Elektrane na deponijski gas i gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda

 

8,44

8600 u godini podsticajnog perioda

5.

Elektrane na vetar

 

9,2

9000 u kvartalu podsticajnog perioda

6.

Solarne elektrane

 

 

 

1400 u godini podsticajnog perioda

 

 

6.1

 

Na objektu
do 0,03

14.60 - 80*P

6.2

 

Na objektu
0,03 – 0,5

12,404 – 6,809*R

6.3

 

Na zemlјi

9

7.

Geotermalne elektrane

 

8.2

8600 u godini podsticajnog perioda

8.

Elektrane sa visokoefikasnom kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije na prirodni gas

 

 

 

8600 u godini podsticajnog perioda

 

 

8.1

do 0.5

8,20

8.2

0.5 - 2

8.447 - 0.493*P

8.3

2 - 10

7.46

9.

Elektrana na otpad

8,57

8600 u godini podsticajnog perioda

 

Svake godine u februaru mesecu, počev od 2017. godine, ove cene se koriguju za inflaciju u evro zoni. Zvanična informacija o iznosu te korekcije može se dobiti od garantovanog snabdevača.

  • Šta je maksimalno efektivno vreme rada?

Fid-in tarife su računate tako da daju korektnu cenu električne energije povlašćenim proizvođačima, kojom će moći da otplate svoju investiciju tokom podsticajnog perioda, uzimajući u obzir cenu opreme, svojstva primenjene tehnologije, prirodne potencijale Srbije, interes investitora itd. U sklopu toga uračunat je i realan (prosečan) broj efektivnih sati godišnjeg rada jedne elektrane (količnik godišnje proizvednje energije i instalisane snage). Ukolko zbog određenih prirodnih ili tehničkih predispozicija neka elektrana može da ostvari enormno veću proizvodnju od očekivane, ona bi u sistemu podsticaja ostvarivala neopravdano veliki prihod u statusu povlašćenog proizvođača. To bi predstavlјalo neopravdan namet krajnjim korisnicima električne energije koji to plaćaju kroz cenu naknade. Iz tog razloga je definisano maksimalno efektivno vreme rada na godišnjem nivou, odnosno trogodišnjem nivou za vetroelektrane. Svaka elektrana u sistemu podsticaja proizvodi električnu energiju po podsticajnim cenama. Međutim, kada tokom jedne godine (tri godine za vetar) elektrana proizvede količinu energije koja odgovara broju efektivnih sati rada koji prevazilazi navedeno maksimalno efektivno vreme rada, onda do kraja te godine, odnosno trogodišnjeg perioda za vetroelektrane, cena električne energije iznosi 35% prethodno navedene pune podsticajne cene.

  • Ko finansira razliku u ceni električne energije koju proizvode povlašćeni proizvođači?

Krajnji kupci električne energije u Srbiji plaćaju naknadu za obnovlјive izvore energije u iznosu od 0,093 din/kWh, a iz koje se isplaćuju povlašćeni proizvođači električne energije. Ovo je bliže određeno Uredbom o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije i Uredbom o visini posebne naknade za podsticaj u 2016. godini.

  • Da li povlašćeni proizvođač ima prava na garancije porekla električne energije?

Prema novom Zakonu o energetici ne može se istovremeno imati status povlašćenog proizvođača i status proizvođača iz obnovlјivih izvora energije, tako da se investitor mora odlučiti da li želi da koristi mere podsticaja ili garancije porekla.

 

Garancije porekla

  • Šta su garancije porekla?

Garancija porekla je elektronski dokumenti koji ima isklјučivu funkciju da dokaže krajnjem kupcu da je dati udeo, odnosno količina utrošene energije proizvedena iz obnovlјivih izvora.

  • Kako mogu da se dobiju garancije porekla za proizvedenu energiju?

Garancije porekla će izdavati operator prenosnog sistema (EMS), ali tek nakon zvaničnog uspostavlјanja sistema garancija porekla u Srbiji. Uslov će biti da proizvođač prethodno stekne status proizvođača iz obnovlјivih izvora energije.

 

Mere podsticaja za toplotnu energiju

Podzakonska akta nisu urađena u ovoj oblasti i trenutno nema direktnih podsticaja.

 

Energetska dozvola

  • Ko mora da pribavi energetsku dozvolu?

Energetska dozvola se izdaje za sve hidroelektrane i za sve objekte za proizvodnju električne i toplotne energije instalisane snage preko 1 MW električne, odnosno toplotne energije.

  • Da li podnošenjem overene izjave podnosioca zahteva, date pod materijalnom i krivičnom odgovornošću, u kojoj se navodi da obična kopija dokumenta kojima se dokazuje ulaganje sredstava u izgradnju energetskog objekta smatra overenim dokumentom iz člana 5. stav 1. tačka 5) Pravilnika o energetskoj dozvoli ?

Može se smatrati pod uslovom da uz overenu izjavu priloži sve kopije dokumenata kojima se potvrđuju navodi iz overene izjave.

IZVORI FINANSIJSKE PODRŠKE

je pokrenut 2014. godine, kao operativno telo u okviru Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (United National Framework Convention on Climate Change – UNFCCC) i finansijski mehanizam za pomoć nedovoljno razvijenim zemljama radi smanjenja emisije CO2 i ublažavanja klimatskih promena primenom modernih tehnologija. Ovaj mehanizam je formiran uz pomoć Organizacije Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (United Nations Environment Programme – UNEP), u saradnji sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (United Nations Industrial Development Organization – UNIDO) i 11 međunarodnih stručnih organizacija. Podrška koju pruža CTCN kroz angažovanje stručnjaka iz konzorcijuma/mreže može biti u vrednosti do 50.000 američkih dolara za projekat sa brzim odgovorom partnera iz konzorcijuma, ili od 50.000 do 250.000 američkih dolara za projekat koji se realizuje uz tendersku proceduru izbora partnera iz članova mreže.

ima kreditnu liniju namenjenu eksploataciji održivih izvora energije za Zapadni Balkan, koju je obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a koja se plasira preko lokalnih banaka i namenjena je za investicije privatnih i industrijskih kompanija čiji projekti rezultiraju prihvatljivom i održivom upotrebom energije, koje implementiraju projekte energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i mere EE i OIE u građevini u komercijalne svrhe.

pomaže Srbiji u proizvodnji energenata iz obnovljivih izvora, davanjem kredita Elektroprivredi Srbije za rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih mini hidroelekrana i proizvodnju energije iz drugih obnovljivih izvora. EBRD sarađuje sa domaćim bankama preko kojih realizuje kreditne linije za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti Zapadnog Balkana.

je zajednička inicijativa Evropske komisije i partnerskih međunarodnih finansijskih institucija (Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Razvojne banke Veća Evrope i KfW banke), za podršku socio-ekonomskog razvoja i pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropi, kroz investiranje u oblast energetske efikasnosti. WBIF sačinjavaju Zajednički fond za grant sredstva i Zajednički fond za kreditiranje, a cilj im je da se za prioritetne projekte u regionu objedine i koordiniraju različiti izvori finansiranja, prvenstveno krediti sa grant sredstvima. Projekti kojima se odobravaju ova sredstva u skladu su sa pretpristupnom strategijom EU i relevantnim sektorskim strateškim dokumentima i planovima investicija.

ujedinjuje 183 zemlje u partnerstvo sa međunarodnim institucijama, civilnim organizacijama i privatnim sektorom kako bi poradili na pitanjima svetske ekologije uz davanje podrške inicijativama nacionalnih održivih razvoja. Ova nezavisna organizacija finansira projekte vezane za klimatske promene, trajne organske zagađivače i drugo, od čega je za Srbiju značajna podrška razvoju biomase.

jedna je od najvećih stranih banka koje u saradnji sa našim bankama obezbeđuje povoljne kredite i Republici Srbiji odobrava zajmove za finansiranje poljoprivrede, energetske efikasnosti, obnovljive energije i opštinske infrastrukture.

kao jedna od članica grupacije Svetske Banke, najveća je globalna institucija koja je orijentisana isključivo na privatni sektor zemalja u razvoju. Osnovana je 1956. godine, a u vlasništvu je 184 zemlje članice koje kolektivno određuju njenu politiku. Rad ove korporacije omogućava kompanijama i finansijskim institucijama u razvoju da otvore radna mesta, poboljšaju korporativno upravljanje i ekološke performanse, kao i da doprinesu svojoj zajednici. Jedan od glavnih zadatka je da iskoreni ekstremno siromaštvo do kraja 2030. godine, bave se investiranjem i u siromašne zemlje, savetuju kompanije u privatnom sektoru, ali i upravljaju različitim fondovima. Sarađuju sa drugim institucijama u okviru Svetske banke, ali su pravno i finansijski nezavisni.

pružaju finansijsku i tehničku pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za pristup Evropskoj Uniji. Sredstva opredeljena iz IPA fondova za period 2007-2013 iznosila su 11,5 milijardi eur. Za period 2014-2020 opredeljeno je 11.7 milijardi eur. Sredstva su namenjena političkim i ekonomskim reformama sa ciljem lakšeg poslovanja na tržištu EU. Fond je posvećen tržišnoj ekonomiji, izgradnji i jačanju institucija; prekograničnoj saradnji sa susednim zemljama regionalnom razvoju koji obuhvata transport, zaštitu životne sredine i konkurentnost; razvoju ljudskih resursa; ruralnom razvoju. U poslednje tri godine Srbija je dobila oko 525 miliona evra iz IPA fonda i tim sredstvima se finansiraju konkretni projekti koji pomažu Srbiji da uđe u Evropsku Uniju.

je osnovan 2009. godine kao javno privatno partnerstvo Nemačke razvojne banke (KfW) i Evropske investicione banke (EIB), uz finansijsku pomoć Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačkog saveznog ministarstva za obnovu i razvoj. Njegova oblast delovanja je podsticanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije. U saradnji sa kompanijom „Intesa Leasing“ iz Beograda fond je obezbedio sredstva u iznosu od 5 miliona evra za finansiranje projekata u oblasti energetske efikasnosti, s ciljem uštede oko 20% energije. Putem finansijskog lizinga, ovaj novac će moći da koriste preduzeća i poljoprivrednici u Srbiji radi unapređenja neefikasne opreme, optimizacije proizvodnih procesa i za zamenu poljoprivredne mehanizaci.

 

WEBGIS Geološki informacioni sistem Srbije - GeolISS Obnovljivi izvori energije Registar energetskih dozvola Registar povlašćenih proizvođača Sistem energetskog menadžmenta Otvoreni podaci Covid-19 Covid-19