Arhiva
Arhiva
Aktuelnosti
Jul 2018.
19.07.2018.
Antić: Četiri kompanije zainteresovane za RTB Bor
Ministar energetike Aleksandar Antić kazao je da je obaveza budućeg strateškog partnera za RTB Bor da, u periodu dok se kontroliše privatizacioni ciklus, sačuva postojeći broj radnih mesta. Antić ističe da su se, već u prvom danu, na oglas za RTB Bor javile četiri kompanije za otkup dokumentacije koja nije jeftina.
RTB Bor strateški je značajna kompanija sa uticajem na našu ekonomiju.
- Značajno je da RTB Bor nastavi da se razvija i da bude stabilan i zbog toga insistiramo na 350 miliona američkih dolara investicija. Od strateškog partnera očekujemo snažniji osnovni plan i daleko više investicija. Insistiramo na snažnom investicionom ciklusu najviše u rudarstvu sa idejom da RTB dugoročno puni topionicu sopstvenim rudama i koncentratima i da u naredom periodu poveća kapacitete", objašnjava Antić.
Dodaje da je obaveza budućeg strateškog partnera da u periodu dok se kontroliše privatizacioni ciklus, sačuva postojeći broj radnih mesta.
- Očekujemo da će po završetku tog ciklusa biti neophodan dodatni broj radnika. Verujemo da će biti sačuvan ovaj broj radnih mesta plus da će biti dodatnog zapošljavanja radnika. Obaveze za istorijska dugovanja su takođe na strateškom partneru. Mi pitamo na tenderu strateškog partnera koliko procenta vlasništva traži za 350 miliona dolara", ističe ministar Antić.
Kaže da se u protekle dve godine razgovaralo sa 11 svetskih rudarskih kompanija koje su analizirale stanje u RTB-u Bor.
- Očekujemo da će one uzeti aktivno učešće na tenderu i to je ozbiljan međunarodni tender. Samo u prvom danu, a oglas smo objavili juče, javile su se četiri kompanije za otkup dokumentacije koja, moram da napomenem, nije jeftina. Očekujemo ponude do 20. avgusta i da nakon što izaberemo najpovoljnijeg ponuđača, do kraja godine zaključimo ugovor kada uplate 100 miliona dolara što je uslov", napominje Antić.
Ističe da su Petrohemija i MSK-a bili maltene na kolenima i da su ova i prošla vlada učinile ogroman napor da se te kompaniuje sačuvaju.
- Petrohemija dobro radi, MSK takođe stabilno radi, na žalost Azotara je u poslednjih nekoliko meseci nastavila da generiše gubitke i stečaj je jedino moguće rešenje", objašnjava ministar.
Dodaje da se sa velikom pažnjom gleda na radnike i čitavu situaciju u Azotari.
- Razgovaramo sa radnicima i pokušavamo da nađemo najbolja rešenja. Stečaj kao takav mora da ide, dobar socijalni program za zaposlene, brz i efikasan stečajni postupak i da ponudimo Azotaru iz stečaja na prodaju", kaže Antić.
Uz podršku Svetske banke, Ministarstvo radi na otklanjanju nepravilnosti u lokalnim zajednicama koje šalju spiskove najugroženijih za besplatne kilovate, a ministar Antić kaže da je nova uredba u proceduri i da bi ona od 1. septembra trebalo da počne da se primenjuje.
18.07.2018.
Antić: U septembru izbor partnera, neće biti otpuštanja
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je izjavio danas da će strateški partner za RTB Bor biti izabran najverovatnije u septembru, kao i da će do kraja godine biti završena procedura, a strateški partner uplatiti prvi deo od 350 miliona dolara za dokapitalizaciju RTB-a.
Ministarstvo privrede objavilo je danas javni poziv za izbor strateškog investitora za Rudarsko-topioničarski basen Bor, a Antić kaže za Tanjug da će strateški partner najmanje tri godine morati da zadrži postojeći broj zaposlenih - oko 5.000 ljudi.
Ministar rudarstva i energetike naglasio je da će investicioni ciklus biti daleko veći od obaveznih 350 miliona dolara za dokapitalizaciju RTB-a i očekuje da će zbog toga broj zaposlenih biti i povećan u narednom periodu. Objasnio je da tenderom nije predviđeno koliki će biti vlasnički udeo strateškog partnera i da će to zavisiti od njihovih ponuda.
- Struktura tendera je takva da će nam ponuđači dati ponudu koliko za iznos od 350 miliona dolara traže procenata u vlasničkoj strukturi", rekao je Antić.
Kako je rekao, ključni elementi za izbor strateškog partnera su: koliki će procenat vlasničkog udela tražiti i kakav će imati biznis plan za investicije.
- Radili smo, zaista, naporno, bilo je puno aktivnosti i kontakata sa predstavnicima rudarske industrije. Interesovanje je pokazalo 11 kompanija sa kojima je potpisan ugovor o poverljivosti i one su analizirale RTB u prethodnom periodu", istakao je ministar Antić.
Antić ističe da je Vlada Srbije na osnovu toga procenila da je dobar trenutak za raspisivanje tendera i da može da se očekuje nekoliko dobrih i kvalitetnih ponuda snažnih rudarskih kompanija poznatih u svetu.
- One će do 20. avgusta dodatno analizirati ovaj paket za strateškog partnera i verujem da ćemo tokom septembra doći do izbora najboljeg ponuđača sa kojim onda nastavljamo zakonsku proceduru u vezi sa ugovorom. Verujem da će čitav proces biti zaokružen do kraja 2018. godine odnosno do kraja godine očekujemo i uplatu prvog dela od 350 miliona dolara, što je obaveza strateškog partnera u vezi sa dokapitalizacijom RTB-a, a na osnovu čega se aktivira sam ugovor", naveo je Antić.
Kako je rekao, ponuđači će u biznis planu predstaviti viziju i projekat za RTB - koliko sredstava i u kojoj dinamici planiraju da investiraju u proširenje postojećih kopova Majdanpek, Veliki Krivelj i Jama i koliko novca i u kojoj dinamici planiraju da investiraju u otvaranje novog rudnika Cerovo.
Antić dodaje da je sadašnji kapacitet topionice 80.000 tona. Prema njegovim rečima, postoji mogućnosti da strateški partner planira da, kao rezultat povećanih investicija u rudarstvo, ima veće količine koncentrata od onih koje sadašnja topionica može da prihvati, tako da postoji mogućnost da ponudi i investicije i u tom delu.
- Duboko verujem da će biti to biti izuzetno kvalitan proces. Verujem da smo uspeli da pronađemo najboje rešenje kako da obezbedimo kvalitetan i transparentan proces, koji će definisati stratešku odluku Srbije da strateško partnerstvo, pre svega, bude razvojni projekat. Gde će se strateški partner obavezati na investicije koje će učiniti da poslovanje RTB-a bude dugoročno održivo i da se značajno poveća proizvodnja", rekao je ministar.
Antić dodaje da RTB sada pozitivno posluje, kao i da se strateški partner obavezuje da će nastaviti da izmiruje “istorijske” dugove RTB odnosno dugove iz prošlosti koji su uređeni kroz Unapred pripremljeni plan reorganizacije, a koji treba da se isplate u narednom periodu.
Strateški partner će morati da isplati više od 200 miliona dolara za izmirenje tih dugova.
Rok za podnošenje prijava Ministarstvu privrede je 20. avgust, a preduslov za njihovo razmatranje je uplata depozita ili dostavljanje bankarske garancije od milion dolara.
Pravo na podnošenje prijave imaju strateški partneri koji se poslednjih 10 godina u kontinuitetu bave eksploatacijom bakra i ostalih obojenih i plemenitih metala sa prihodom od najmanje pola milijarde američkih dolara u protekloj godini.
Za privatizacionu dokumentaciju mora se uplatiti naknada od deset hiljada američkih dolara.
Strateški partner koji novčanom dokapitalizacijom od najmanje 350 miliona dolara postaje vlasnik udela u RTB-u Bor, prema uslovima, može biti domaće ili strano pravno lice, ali i konzorcijum nastao udruživanjem domaćih i/ili stranih lica radi strateškog partnerstva.
Interesovanje za RTB je do sada pokazalo 11 kompanija iz Rusije, Kine, Kanade, Turske i kazahstansko-evropski konzorcijum, koje su u proteklih godinu dana potpisale ugovor o poverljivosti i koje su radile "dju dilidžens".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je nedavno da je jedna kineska kompanija zainteresovana za učešće na tenderu za RTB Bor.
RTB Bor sa 0,8 odsto doprinosi BDP-u zemlje, ali bi, sa strateškim partnerom, mogao sa strateškim partnerom da se podigne na 1,8 odsto.
16.07.2018.
Antić: U ustanovama u Bogatiću od jeseni grejanje
iz dubine zemlje
U opštini Bogatić, nadomak Šapca, započeti su radovi na izgradnji jedinstvenog sistema daljinskog grejanja na hidrogeotermalnu energiju, kojim će se zagrevati sedam javnih ustanova, a plan je da se na ovaj sistem u narednoj fazi projekta priključe i građani i privreda opštine Bogatić. Svečanom otvaranju radova na toplifikaciji javnih ustanova na daljinsko grejanje sa bušotine "BB1", prisustvovao je ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić sa predstavnicima lokalne samouprave.
- Ovo je važan dan za budućnost Mačve i Bogatića i ovog dela Srbije, koji su izuzetno bogati hidrogeotermalnim potencijalima koji, nažalost, do sada nisu bili stavljeni u funkciju razvoja ovog dela Srbije - poručio je ministar Antić.
Reč je o prstenastom sistemu zagrevanja javnih ustanova bez klasične toplane, prvom te vrste u Srbiji. Antić je podsetio da Mačva raspolaže ogromnim hidrogeotermalnim potencijalima koji mogu da se stave u funkciju i da budu, kaže, odskočna daska za razvoj tog dela Srbije. Sedam javnih objekata u Bogatiću će biti povezano na sistem daljinskog grejanja, pa će se prostor u tim ustanovama zimi grejati toplom vodom koja izvire na dubini od 600 metara i čija je temperatura 75 stepeni.
Investicija, kaže Antić, vredi oko 120 miliona dinara za ovih sedam objekata, ali će, napominje, ušteda na godišnjem nivou u nabavci energenata za te ustanove iznositi 18 miliona dinara. Ministar je kazao da ovaj projekat odlikuje brzina povrata sredstava i mogućnost da se ta usluga vrlo brzo ponudi i građanima ali i privredi, ali isto tako i da se potencijal hidro-geotermalne energije koristi u poljoprivredi, što će prema njegovoj oceni, imati značaj za celu Srbiju. On je istakao da država nastavlja sa politikom podsticaja za obnovljive izvore energije i ostaje posvećena ciljevima da se do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u našoj zemlji poveća na 27 procenata.
- Ova godina će biti najznačajnija za obnovljive izvore enrgije jer će u mreži energetskog sistema zemlje biti novih gotovo 250 megavata iz obnovljivih izvora, mahom iz vetroparkova u Banatu. Ako spojimo vetropotencijale koje imamo u Banatu, sa hidro-geotermalnim potencijalima koje imamo u Mačvi ali i drugim delovima zemlje, Srbija će biti energetski bezbedna i energetski odgovorna zemlja koja će generacijama koje dolaze ostaviti zdravu životnu sredinu, naglasio je ministar Antić.
On se zahvalio stručnjacima sa Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda, kao i predstavnicima opštine Bogatić na "učešću u viziji razvoja projekta" iako im, kako je rekao, u nekim trenucima nije bilo lako.
- Nadam se da će njihov primer pratiti i drugi u Srbiji i da će se ponašati odgovorno i koristiti one resurse kojima Srbija raspolaže, a Srbija je bogata resursima, rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
Predsednik opštine Bogatić Nenad Beserovac objasnio je da je zbog komplikovane procedure dobijanja građevinskih dozvola, došlo do kašnjenja u početku radova ali, kaže, dobio je uveravanje izvođača radova da će do početka grejne sezone radovi biti završeni.
- Kasnimo mesec dana ali imamo ugovoren rok izvođenja od 120 dana, a imamo obećanje izvođača da će do grejne sezone ovaj sistem da stigne do objekata javne namene koje treba da zagreva i da ćemo se ove zime grejati upravo sa ovog izvorišta – rekao je Beserovac.
Na pitanje kada i građani mogu da očekuju da se priključe ovom sistemu grejanja, on je naveo da je u saradnji sa Rudarskim fakultetom, opština izradila studiju geotermalnih potencijala i resursa Bogatića i da će i to u narednom periodu biti moguće. Laboratorija za geotermalnu energiju i energetsku efikasnost Departmana za hidrogeologiju, Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu izradila je "Studiju mogućnosti korišćenja hidrogeotermalne energije za potrebe daljinskog grejanja objekata javne namene u Bogatiću" koja je prema rečima stručnjaka sa tog fakulteta, pokazala konačnu opravdanost u realizaciji ovog projekta.
Ovim projektom biće obuhvaćeni objekti PU "Slava Kovic"iz Bogatića, OŠ "Mika Mitrović", Mačvanska srednja škola sa sportskom halom, zgrada opštine, zgrada Osnovnog suda, upravna zgrada JKP "Bogatić" i zgrada Centra za socijalni rad. Sredstva u iznosu od oko 120 miliona dinara sa PDV-om za realizaciju projekta obezbeđena su putem kredita Opštine i u budžetu opštine Bogatić. Očekivana finansijska ušteda na godišnjem nivou iznosiće oko 100 do 150 hiljada evra.
Geotermalna istraživanja u Mačvi započeta su pre više od 35 godina, nakon čega je utvrđeno da hidrogeotermalni potencijal ove ravnice dostiže tri biliona kilovata električne energije.
10.07.2018.
Izjava ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića
Proteklih nekoliko godina Vlada je uložila ogromne napore da pomogne preduzećima iz hemijskog kompleksa da stabilizuju svoje poslovanje, reše probleme istorijskih dugovanja i obezbede uslove za proizvodnju koja neće stvarati dodatne gubitke.
To je dovelo do toga da Petrohemija značajno bolje radi i ostvaruje dobit, da MSK ne stvara gubitke i da su obe kompanije u procesu privatizacije/pronalaska strateškog partnera.
Nažalost Azotara i pored svih pokušaja da se poveća efikasnost i smanje troškovi ulaznih sirovina, ne uspeva da ostvari pozitivne poslovne rezultate.
To vodi povećanju zaduženosti, neostvarivanju UPPR-a i generisanju novih gubitaka do kraja ove godine.
Pokretanje stečajnog postupka u ovoj situaciji je ne samo ispunjenje obaveza prema MMF-u, već pre svega odgovoran odnos prema građanima Srbije, uzimajući u obzir, da bi iz Budžeta bili u obavezi da plaćamo sve dugove koje Azotara stvara.
Predstavnici Vlade su u kontaktu sa rukovodstvom Azotare i predstavnicima sindikata, kako bi se u tranzicionom periodu obezbedili nužni tehnološko-ekološki procesi i socijalni program za zaposlene
Nakon sprovedenog stečajnog postupka, Azotara će u skladu sa Zakonom biti ponuđena na prodaju, što će omogućiti da eventualni novi vlasnici ponovo organizuju proizvodnju, na efikasniji način i bez opterećenja starim dugovanjima.
07.07.2018.
Antić: Očekujem nekoliko ozbiljnih kompanija na javnom
pozivu za RTB Bor
Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da očekuje da će nekoliko ozbiljnih kompanija, među kojima je i kineska Cijin (Zijin Mining Group Co. Ltd.) učestvovati na javnom pozivu za strateškog partnera za RTB Bor.
- Srbija će u narednim danima raspisati poziv za strateško partnerstvo. Mi verujemo da ćemo imati nekoliko kompanija koje će uzeti učešće, a među njima i kineska kompanija, koja ima dobre šanse da dokaze da deli našu viziju, a to je da dostignemo pune kapacitete u proizvodnji", kazao je Antić na samitu lidera 16 zemalja srednje i istočne Evrope i Kine, koji se održava u Sofiji.
Naglašava da će postupak biti transparentan u kojem će sve strane imati podjednake šanse.
- U svakom slučaju, ako to bude kineska kompanija, to će biće dobro za Srbiju", rekao je ministar.
On je rekao da se zna šta Srbija želi - da strateški partner izvrši dokapitalizaciju preko 300 miliona dolara i da nastavi da razvija tu kompaniju.
Antić je potvrdio informacije da će javni pozivi biti raspisan za oko deset dana.
Antić: Svi projekti sa Kinom rađeni po evropskim standardima
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je da je Samit 16+1 u Sofiji prilika da Srbija na kvalitetan i značajan način iskoristi ovaj mehanizam saradnje, a obeležen je potpisivanjem ugovora o modernizaciji pruge između Novog Sada i granice s Mađarskom, projektom vrednim 943 miliona evra.
Kako je rekao, to je najvredniji ugovor koji se potpisuje u Sofiji.
- Srbija u ovom formatu ima najsnažnije odnose s Kinom, koji se potvrđuje potpisivanjem konkretnih sporazuma na širokom polju", ocenio je Antić.
O sastanku sa kineskim premijerom Li Kećijangom kaže da je bio uspešan.
- Ono što je obeležilo razgovor s kineskim premijerom je potvrda visokog stepena interesovanja Kine za saradnju sa ovim delom Evrope. On je jasno rekao da Kina ima slobodnih sredstava za investiranje, koje bi mogla da uloži u svojoj zemlji, ali da oni žele da osete benefite međunarodne saradnje kroz razvijanje projekata u inostranstvu", kazao je Antić.
Samit je, kako kaže, snažna ekonomska poluga koju Kina deli sa ovim delom sveta, pre svega na izgradnji infrastrukturnih objekata, a u prvi plan stavlja projekte koje targetiraju više država.
- Ono što je ključno za sve projekte, investicije, infastrukturne objekte je da mi insistiramo na lokalnim i evropskim standradima, koji će u nekom trenutku biti verifikovani od strane EU", rekao je Antić.
Kao primer navodi projekat modernizacije Kostolca, težak više od milijardu dolara, za koji kaže da je zasnovan na najvišim stanaradima i najvišoj dostupnoj tehnologiji.
- Mi smo to rekli kineskim partnerima, i oni to razumeju, da je ta vrsta standardizacije od interesa i za nas i za njih", izjavio je Antić.
Dodaje i da je praksa na prethodnim samitima pokazala da se svaki put "izrodi ili novi projekat, ili nova investicija ili nova saradnja privrednika".
03.07.2018.
Država mora da forsira energetsku efikasnost
Država je ta koja treba da forsira proces unapređenja energetske efikasnosti, dajući primere dobre prakse u javnom sektoru. Najveći potencijal vidi se u sektoru zgradarstva jer, oko 75 odsto svih zgrada u zemlji čine stambene zgrade, s tim što je oko 85 odsto tih zgrada energetski neefikasno. To je veliki izazov, u smislu mogućnosti za revitalizaciju tih objekata, jer situacija je danas takva da potrošnja energije u zgradama predstavlja 36 odsto ukupne potrošnje energije u Srbiji, rečeno je juče na stručnoj tribini „Energetska (ne)efikasnost u Srbiji – neophodnost i izazovi”, koju je Balkanmagazin organizovaou saradnju sa JP Elektroprivreda Srbije i uz institucionalnu podršku Ministarstva rudarstva i energetike.
Energetska efikasnost je tema o kojoj se dosta govori na svim nivoima. Promena navika ipak zahteva vreme, ali je čini se ništa manji izazov to što treba naći i načine za dugoročno finasiranje projekata i mera, potrebnih za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji. U sektoru zgradarstva se mogu ostvariti najveće uštede, ali se, pored podizanja svesti građana, od države ipak očekuje najviše, tako da se očekuje da kroz sistem energetskog menadžmenta, koji se sprovodi u javnom sektoru, maksimizira uštede energije – neki su od ključnih zaključaka stručne tribine „Energetska (ne)efikasnost u Srbiji – neophodnost i izazovi”.
Ukoliko se, kao merilo energetske efikasnosti uzme energetski intenzitet, koji predstavlja odnos utrošene energije i bruto društvenog proizvoda neke zemlje, može se reći da je energetski intenzitet Srbije, dva do tri puta veći nego u susednim zemljama, članicama Evropske unije ili da je čak četiri do pet puta veći nego što je u razvijenijim državama EU. Ovaj indikator, možda i nije najpreciznije merilo energetske efikasnosti, ali može da pokaže gde se Srbija trenutno nalazi, kao i da postoji veliki potencijal za mnogo značajnije uštede energije.
U Srbiji postoji Zakon o efikasnom korišćenju energije, koji je stvorio pravne okvire za uvođenje niza mera, sa ciljem da doprinesu povećanju energetske efikasnosti i da se stvore osnovi za finasiranje projekata u toj sferi. Na osnovu tog akta 2014. godine počeo je sa radom Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti, usmeren na javni sektor, odnosno, jedinice lokalne samouprave. Međutim, sredstva kojima Fond raspolaže je ograničen, a broj potrebnih stručnjaka nedovoljan da bi se očekivale značajne uštede.
- Zbog veoma malih raspoloživih sredstava, od 1,2 miliona evra godišnje, kao i ograničenih ljudskih resursa kojima raspolaže ministarstvo, do sada smo uspeli da finasiramo realizaciju samo 39 projekata u jedinicama lokalne samouprave, na šta je potrošeno 230 miliona dinara iz budžeta i 500.000 dolara donacije UNDP-a. Prosečne uštede u realizovanim projektima, iznosile su oko 40 odsto“, kaže Stevica Deđanski, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike.
Na osnovu ostvarenih rezultata u projektima povećanja energetske efikasnosti u objektima javnog sektora, na svakih 50 dinara ulaganja ostvarena je ušteda energije od jednog kilovat-časa. S tim u vezi se procenjuje da bi, daljim ulaganjem u energetsku efikasnost, uštede u javnom sektoru mogle dostići i do 123, 4 miliona evra godišnje. Istovremeno se procenjuje da bi za rehabilitaciju svih zgrada koje pripadaju javnom sektoru bilo potrebno oko 1,2 milijarde evra, dok se troškovi energije u ovim objektima kreću oko 270 miliona evra godišnje.
Deđanski smatra da je država ta koja treba da forsira proces unapređenja energetske efikasnosti dajući primere dobre prakse u javnom sektoru, a da se najveći potencijal vidi u sektoru zgradarstva. Pomoćnica ministarke u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković deli ovo mišljenje i ukazuje na to da je najveći broj, pre svega stambenih zgrada u zemlji, izgrađen pre nekoliko decenija ili u vreme kada propisi nisu potencirali energetsku efikasnost.
- Oko 75 odsto svih zgrada u zemlji čine stambene zgrade, dok je oko 85 odsto tih zgrada energetski neefikasno. To je veliki izazov, u smislu mogućnosti za revitalizaciju tih objekata, jer situacija je danas takva da potrošnja energije u zgradama predstavlja 36 odsto ukupne potrošnje energije u Srbiji”, precizira Jovanka Atanacković.
Osim što u ovoj oblasti vidi prostor za podizanje energetske efikasnosti, ona smatra da je neophodno unaprediti postojeće mere. Kontrola energetskih pasoša je oblast na koju stavlja fokus, ali smatra da je neophodno povećati i korišćenje obnovljivih izvora energije. U budućem periodu bi, kako kaže, akcenat trebalo staviti na tačan i jasan proračun energetske efikasnosti sa svim izvorima, obezbediti veća sredstva iz EU fondova, ali i troškovno isplativu metodu, kako bi se znalo gde se i u šta tačno ulaže u cilju ostvarivanja značajnije uštede energije.
Doprinos povećanju energetske efikasnosti u Srbiji daje i Univerzitet. Proteklih osam godina stručnjaci sa referentnih fakulteta iz Beograda, Novog Sada i Niša definisali su baznu procenu, koja može pružiti podršku strateškom planiranju države u ovoj sferi.
- Naravno, najveći problem Srbije su zgrade, jer sve što je pravljeno, pre svega stambene, zidane su početkom osamdesetih godina prošlog veka. U smislu utroška energije, odnosno energetske efikasnosti, veći su čak problem privatne kuće nego stambene zgrade, a najveći broj stambenih objekata u Srbiji su upravo kuće. Nivo energetske efikasnosti, propisan 2011. godine, za postojeće zgrade je 75 kilovat-časa po kvadratnom metru (kWh/m2) godišnje, a mnoge naše kuće troše sada i do 200 kWh/m2, dakle ne ispunjavaju čak ni elementarne uslove energetske efikasnosti”, naglašava vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Dušan Ignjatović.
Prema njegovoj oceni, indikativno je i to što istraživanje sprovedeno na više od 6.500 stambenih objekata u zemlji pokazuje da 25 odsto građana Srbije zagreva ne više od 25 kvadratnih metara stambenog prostora u kome živi. Ukoliko se tome doda podataka da izuzetno veliki broj novoizgrađenih kuća nije dovršen, odnosno, da nema fasadu, što znači ni izolaciju, jasno je da su veliki problem i novi stambeni objekti.
Dr Branko Glavonjić, Redovni profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ukazao je na to da građani nisu štedljivi ni kada koriste bazne energente.
Na osnovu istraživanja sprovedenog u više od milion domaćinstava u Srbiji, koja gotovo stoprocentno koriste drvo kao ogrev, došlo se do zaključka da nijedno od njih ne koristi ovaj energent na energetski racionalan način.
- Po metru kvadratnom oni troše više od 250 kilovat-časova energije, što dovoljno govori o svesti o energetskoj efikasnosti”, kaže Glavonjić.
Starost ložnih uređaja, koja je mahom veća od dve decenije, kao i to što se drvo za ogrev nabavlja tek pred sam početak grejne sezone, kada je puno vode, uz to da građani uglavnom ne znaju, zapravo, kako treba pravilno ložiti vatru, razlog su što se u Srbiji godišnje potroši više od šest miliona kubnih metara drveta za grejanje stambenih objekata. A samo bi nabavka ogrevnog drveta na kraju grejne sezone za narednu, umesto da se nabavlja i sagoreva sirovo drvo, donela uštedu od 16% do 22% u količini drveta. Prema Glavonjćevim rečima ušteda od samo pola kubika ogrevnog drveta po domaćinstvu u Srbiji značila bi oko 1.000.000 stabala sačuvanih u šumi svake godine.
Internet prezentacija Ministarstva je licencirana pod uslovima licence