Arhiva

Aktuelnosti

Novembar 2015.

25.11.2015.

Saopštenje

Povodom obustave isporuke gasa ruskog Gasproma Ukrajini, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je da je tokom posete Kini, sa premijerom Vučićem, u više navrata razmatrao sva aktuelna dešavanja u vezi sa snabdevanjem gasom.

Vlada Srbije i resorno ministarstvo sa punom pažnjom prate situaciju. Od Gasproma u ovom trenutku nemamo nikakvu najavu da će doći do bilo kakvih redukcija, odnosno poremećaja u snabdevanju gasom", kazao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Sa druge strane, Srbijagas je potpuno spreman za predstojeću sezonu, sa ruskim partnerima postoji čvrst ugovor o snabdevanju, a skladište Banatski dvor je u potpunosti puno, istakao je ministar Antić.

Služba za informisanje

24.11.2015.

Samit u Kini

Srbija se među prvima kandidovala da bude korisnik kreditne linije od deset milijardi dolara za unapređenje saradnje Kine sa zemlјama Centralne i Istočne Evrope i vodeća zemlјa u tom delu Evrope u realizaciji infrastrukturnih projekata sa Kinom, rekao je premijer Srbije Aleksandar Vučić. On je, govoreći na Četvrtom samitu šefova vlada Kine i 16 zemalјa Centralne i Istočne Evrope u kineskom gradu Sudžou, rekao da Srbija sa Kinom sprovodi projekte izgradnje energetske i saobraćajne infrastrukture u vrednosti većoj od 1,5 milijardi dolara. Govoreći o postignutim rezultatima, premijer je naglasio da je Srbija ove godine zabeležila visok nivo aktivnosti na svim polјima – od trgovine, polјoprivrede, finansija, do kulture, zdravstva, obrazovanja i saradnje na lokalnom nivou. Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, premijer Vučić je naglasio da Srbija podržava inicijativu Kine za jačanje saradnje sa zemalјama Centralne i Istočne Evrope."I Srbija želi da, kao punkt na mapi Pojasa i puta, postane jedno od važnijih regionalnih trgovinskih čvorišta u ovom delu Evrope. To je za Srbiju i razvojna šansa", izjavio je premijer Vučić.

On je dodao da će projekat pruge Beograd–Budimpešta, koji bi trebalo da bude završen za dve godine, doprineti ostvarivanju transportnog umrežavanja, kao i protoku lјudi i robe, čime će se podstaći kreiranje logističkih trasa i distributivnih centara, a dugoročno i pristup novim tržištima.Vlada posvećena reformama. Tokom održavanja Samita, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije Aleksandar Antić, potpisao je Okvirni sporazum o modernizaciji i rekonstrukciji pruge Beograd– Budimpešta.

Prve fizičke građevinske radove možemo očekivati u toku 2016. godine, najverovatnije krajem 2016. godine. Rok za izvođenje radova je definisan ovim Sporazumom i on je 24 meseca. U Srbiji ćemo imati na pravcu od Beograda do naše granice sa Mađarskom i verujemo do Budimpešte i dalјe vozove sa brzinama od 200 km, kazao je Aleksandar Antić.

Obraćajući se šefovima vlada Kine i zemalјa Centralne i Istočne Evrope, premijer Vučić je rekao da Srbija, u okviru svojih napora da postane članica EU, nastoji da razvija i održava konstruktivne odnose sa susedima i zemlјama u regionu Jugoistočne Evrope. Dodao je da je srpska vlada posvećena sprovođenju reformi u cilјu jačanja privrede i pobolјšanja života građana Srbije."Činjenica da na Samitu učestvuju većim delom zemlјe članice EU, govori u prilog tome da je ovaj vid saradnje neodvojiv od ukupnih odnosa Kine i EU i da predstavlјa dodatni mehanizam unapređenja ovog strateškog partnerstva", zaklјučio je premijer Vučić.

24.11.2015.

Uredba o energetski zaštićenom kupcu

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović izjavila je da će Vlada vrlo brzo doneti Uredbu kojom će za socijalno ugrožene biti povećan broj besplatnih kilovata do četiri puta i povećan broj korisnika.

Filipović je kazala da će u budžetu za narednu godinu biti duplirana novčana sredstva predviđena za energetski zaštićene kupce, odnosno povlastice za struju i gas i da će iznositi 1,65 milijardi dinara, dok je u 2015. za tu namenu opredelјeno 800 miliona dinara.

Ona je navela da je u 2015. besplatnu struju i gas koristilo oko 65.000 gradjana, što je bilo 70 odsto svih prijavlјenih za taj vid socijalne pomoći i istakla da će u 2016. to pravo moći da ostvari 97.000 korisnika.

Svetska banka je insistirala da se kvota za najsiromašnije građane poveća u smislu novca i mi u budžetu za narednu godinu za najguroženije kupce energenata, korisnike socijalnih davanja, imamo 1,65 milijardi dinara", naglasila je državni sekretar Mirjana Filipović.

Ona je rekla da će vrlo brzo, a najkasnije do kraja godine, biti doneta Uredba o energetski zaštićenom kupcu, po kojoj će dosadašnju kvotu na mesečnom nivou od 120 besplatnih kilovata moći umesto duplo, da prekorače do četiri puta, odnosno da ostvare do 480 kilovata.

Uredba o energetski zaštićenom odnosno ugroženom kupcu je izmenjena u skladu sa konstatacijama Ustavnog suda, rekla je Filipović dodajući da je nova uredba u proceduri usaglašavanja.

Prema njenim rečima, čekalo se na Uredbu da bi se obezbedila određena sredstva u budžetu i da bi se sa tom cifrom usaglasila Svetska banka.

Prethodna Uredba je od 1. oktobra van snage i od tada se ne podnose novi zahtevi za besplatne kilovate, s obzirom na to da je Ustavni sud proglasio neustavnom zbog procedure.

Svi zahtevi koji su podneti po staroj Uredbi se rešavaju po staroj Uredbi i svi su primlјeni u proceduru, dodala je Filipović.

Kada je reč o predstojećoj zimskoj sezoni, ona je podsetila da u okviru Ministarstva rudarstva i energetike postoji radna grupa koja prati snabdevanje energijom tokom cele godine i poručila da su potpuno spremna sva postrojenja i kapaciteti za predstojeću zimsku i grejnu sezonu.

Državna serketarka je kazala da su na deponijama nalaze dovolјne količine uglјa, kao i da je EPS nabavio energente u dovolјnim količinama za sve objekte.

Mirjana Filipović je dodala da je Elektromreža Srbije izvršila svoj plan i remonte, da je Srbijagas spreman za zimu pošto su dopremlјene dovolјne količine gasa, u skladu sa potrebama, kao da su i toplane nabavile potrebne energente.

18.11.2015.

Regionalno tržište električne energije

Pod institucionalnim pokrovitelјstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije i u partnerstvu sa JP Elektroprivreda Srbije, danas je održana III međunarodna konferencija Balkanmagazina – “Regionalno tržište električne energije”.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović kazala je otvarajući konferenciju, da su doneta sva zakonska i podzakonska akta koja omogućavaju otvaranje tržišta električne energije i da se uskoro očekuje početak rada berze struje - SEEPEX.

Iz faze potpuno regulisanog tržišta došli smo do toga govorimo o tome koliko ima trgovaca električnom energijom na liberalizovanom srpskom tržištu, rekla je Mirjana Filipović.

Ona je kazala da će SEEPEX otvoriti mogućost da Srbija bude lider u regionu, s obzirom na to da je berza mesto na kome se “seku” ponuda i potražnja veletrgovaca strujom.

Mirjana Filipović je objasnila da je Elektromreža, zajedno sa jednom francuskom kompanijom, osnivač te berze i izrazila uverenje da će se u prvoj godini rada berze privući velike kompanije koje već trguju u Srbiji.

SEEPEX nama može da donese dobit od povezivanja istoka i zapada na berzi, ali i tako što država može da ima korist od naplate carina, poreza, taksi i slično, istakla je Filipović.

Direktor EPS Snadbevanja Dejan Jeremić izjavio je da to preduzeće beleži dobre rezultate u naplati električne energije i naveo da je taj procenat u ovoj godini 96,13 odsto za pravna i fizička lica.

Procenat naplate izuzetno raste. To su vrlo dobri rezultati. Zajedno sa resorsnim ministarstvom pokušavamo da rešimo svaki zastareli slučaj, rekao je Jeremić na konferenciji "Regionalno tržište električne energije".

On je dodao da to daje uverenje da će za nekoliko godina EPS biti profitabilna kompanija sa sposobnošću da uđe u investicije.

EPS Snadbevanje u ovoj godini ima naplatu 10,2 milijarde dinara veću od planirane. Govoreći o potraživanjima EPS Snadbevanja, Jeremić je ukazao da ona trenutno iznose 33 milijarde dinara, ali i podsetio da je odluka EPS-a bila da 1.jula 2013. svi dugovi koji su iznosili oko 94 milijarde dinara ostanu na strani distribucija, te da je EPS Snadbevanje krenulo u rad oslobođeno zaostalih potraživanja prema kupcima.

Zaostala dugovanja će biti rešena do kraja godine. “Ono što je u reprogramu - ostaće u reprogramu, ono što je u stečaju ili UPPR-u razmotriće se svaki slučaj, a dugovanja kojima je istekao zakonski rok će biti otpisana. Ali sa prvim danom nove godine status ODS (Operativnog distributivnog sistema) će biti rešen", objasnio je on.

18.11.2015.

Mirjana Filipović: Uredba o besplatnim kilovatima za ugrožene
do kraja novembra

Uredba koja predviđa besplatne kilovate struje za ugrožene građane trebalo bi da bude usvojena do kraja novembra, izjavila je danas državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović i istakla da će biti proširena lista korisnika.

Mirjana Filipović: Uredba o besplatnim kilovatima za ugrožene do kraja novembra

Filipović je kazala da će u budžetu za 2016. godinu biti odvojeno duplo više novca za namenu.

Uredba o energetski zaštićenim kupcima koja predviđa povlastice za struju i gas od 1. oktobra je van snage i od tada se ne podnose novi zahtevi za besplatne kilovate, s obzirom na to da je Ustavni sud proglasio neustavnom zbog procedure.

Lista korisnika će biti proširena i za one koji su bolesni i iz nekog razloga moraju da koriste električnu energiju zbog lečenja i terapije, rekla je Mirjana Filipović, posle skupa o regionalnom tržištu električne energije u organizaciji portala Balkanmagazin.

Ona je takođe kazala da je Srbija pregovarala sa MMF i Svetskom bankom, koji su insistirali da količina novca predviđena za najugroženije kupce struje i gasa bude veća i da u saradnji sa njima i Ministarstvom finansija pregovara iznos koji se u budžetu može obezbediti za najugroženije.

Državna sekretarka je izrazila očekivanje da će posle usaglašavanja, nova Uredba ući u proceduru davanja mišlјenja i da će biti usvojena na Vladi.

Nema novih prijema zahteva za energetski ugrožene kupce, ali se postupa po starim zahtevima. Naš cilј je da se u što kraćem roku donese nova Uredba, što se može dogoditi do kraja novembra, ako sve bude kako treba, naglasila je državni sekretar Mirjana Filipović.

Ona je objasnila i da će procedura za podnošenje zahteva za ostvarivanje tog prava biti pojednostavlјena i da će uz dogovore sa MMF i Svetskom bankom biti otklonjeni nedostaci koje je utvrdio Ustavni sud.

Kako je kazala, sve se radi u saradnji sa tim međunarodnim finansijskim institucijama zbog čega se malo i kasni.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović kazala je da se još razmišlјa o tome da li će biti ukinuta taksa koja se plaća uz zahtev, s obzirom na to da mnogi nisu mogli da je plate i ostvare to pravo.

13.11.2015.

Uskoro šest postrojenja za proizvodnju energije iz biomase

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić potpisao je danas ugovore o dodeli bespovratnih sredstava u iznosu od 1,6 miliona dolara za podršku u izgradnji šest novih postrojenja u Srbiji za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije iz biomase i biogasa.

Postrojenja će se graditi u naredne dve godine u Aleksincu, Baču, Alibunaru i Zrenjaninu.

Antić je, nakon potpisivanja ugovora u Ministarstvu rudarstva i energetike sa predstavnicima šest kvalifikovanih kompanija čije su investicije, rekao da će izgradnjom tih postrojenja Srbija dobiti ukupno 6,32 megavata instalisane električne snage.

Bespovratna sredstva dobijena su u iznosu od 15 odsto ukupne investicione vrednosti za svaki projekat pojedinačno odnosno u maksimalnom iznosu od 275.000 dolara pod uslovom da je ukupna vrednost svakog projekta veća od 1,2 miliona dolara.

Ugovorima koji su danas potpisani predviđena je isplata 30 odsto od ukupnog iznosa dodelјenih sredstava, dok će preostalih 70 odsto biti isplaćeno investitorima tek nakon realizacije ukupne investicije i prkulјučenja postrojenja na distributivnu mrežu, što se očekuje u periodu od naredne dve godine.

Očekivana godišnja proizvodnja električne energije iz svih šest elektrana iznosiće oko 47 gigavat sati (GWh) i približno isto toliko toplotne energije.

Reč je o postrojenjima koja koriste obnovlјive izvore energije, a ukupna vrednost tih investicija je 22,7 miliona dolara, kazao je ministar.

Sredstva za podršku investicijama u ta postrojenja obezbeđena su u okviru projekta "Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji" koji finansira Globalni fond za zaštitu životne sredine, a sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Ugovori su potpisani sa preduzećima Forkom iz Beograda, koje će graditi postrojenja u Aleksincu, zatim sa preduzećima BGS Gama BP , BGS Alfa BP i BGS Beta BP koja će graditi postrojenja u Baču.

Takođe, ugovori su potpisani i sa firmom Biogas enerdži koje će imati postrojenje u mestu Ilandža kod Alibunara i firmom Bioelektra koja će graditi postrojenje u Botošu kod Zrenjanina.

Ovaj projekat je važan, jer je deo izgradnje novih energetskih objekata u Srbiji, kao i zbog promocije biomase i biogasa, koji su značajan resurs naše zemlјe, istakao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Ministar je poručio da je vlada strateški opredelјena za podizanje učešća obnovlјivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije u Srbji.

On je kazao da je realizacija tih investicija značajan doprinos stabilnosti energetskog sistema i unapređenju održivog korišćenja energije kroz diversifikaciju njenih izvora i razvoja tržišta biomase za njeno veće korišćenje u Srbiji za dobijanje energije.

Kako je rekao, istočna Srbija ima veliki potencijal za biomasu, na primer Zaječar, Bor, Majdanpek, Negotin i Kladovo, i njih će Vlada podržati ukoliko budu hteli da razvijaju korišćenje biomase.

Portfolio menadžer za energetiku u Kancelariji UNDP-a u Srbiji Maja Matejić je rekla da imaju odličnu saradnju sa Ministarstvom rudarstva i energetike i da je taj projekat dobar primer odlične međusektorske saradnje, s obzirom na to da je uklјučeno i Ministarstvo polјoprivrede./

Saradnja sa Ministarstvom energetike ide uzlaznom linijom i nedavno smo pripremili zajedno veliki projekat u oblasti energetske efikasnosti koji je, takođe, odobrio Globalni fond za životnu sredinu, finansiranje je oko 2,5 miliona dolara, a ukupna vrednost će biti oko 20 miliona, kazala je ona.

Matejić je rekla da se taj projekat odnosi na implementaciju zakona o efikasnom korišćenju energije na lokalnom nivou.

Ona je istakla da je Srbija sa Ministarstvom rudarstva i energetike uspela da povuče značajna sredstva iz Globalnog fonda za životnu sredinu.

Biomasa je najveći obnovlјivi izvor energije, a Srbija spada u vrh evropskih zemalјa po količini neiskorišćene biomase.

Prema ranijim procenama, ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji iznosi 3,1 miliona tona ekvivalentne nafte (drvna biomasa: 1,5 miliona i polјoprivredna: 1,6 miliona).

Srbija se, kao članica Energetske zajednice Jugoistocne Evrope, obavezala da do 2020. godine osigura 27 odsto od ukupne potrošnje energije iz obnovlјivih izvora energije.

Polјoprivrednu biomasu u smislu žetvenih ostataka čine: slama strmnih žita - pšenica, ječam, raž, zob, slama soje i ulјane repice, kukuruzne stablјike, stablјike suncokreta, sirka, duvana i konoplјe.

12.11.2015.

Transformativna tehnologija za ispunjenje cilјeva u oblasti energetske
bezbednosti i ekonomskih prioriteta
Liderske mogućnosti za centralnu i istočnu Evropu
u oblasti sakuplјanja, korišćenja i skladištenja uglјenika (CCUS)

U organizaciji Ministarstva rudarstva i energetike i Global CCS Institute, u Klubu poslanika je, uz učešće kako domaćih, tako i inostranih stručnjaka, održan skup na temu: CO2 - mogućnosti prikuplјanja, korišćenja i skladištenja (Carbon Capture, Utilization, and Storage –CCUS).

Fokus je bio na klјučnim izazovima u tehnologiji prikuplјanja i skladištenja uglјenika, kao i načinima na koje CCUS može da zadovolјi ekonomske, energetske, i bezbednosne prioritete, kao i zaštite životne sredine u centralnoj i istočnoj Evropi ali i širom sveta.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je da je Srbija postala deo tima od 24 države koje treba da obezbede da se fosilna goriva koriste na odgovoran način. Srbija je imala ozbilјan put kroz koji je prošla niz aktivnosti da bi bila u tom timu.

To je za Srbiju jako bitno zato što smo mala zemlјa i nemamo velike resurse. Za nas su resursi uglјa izuzetno značajni i moramo da nađemo način kako te resurse do kraja da iskoristimo, rekao je Antić nakon skupa o energetskoj bezbednosti i zaštiti životne sredine.

On je dodao da Srbija prelaskom na nove tehnologije neće odustati od korišćenja uglјa. Prema njegovim rečima, u prvi plan trebalo bi staviti odgovoran odnos prema životnoj sredini u smislu korišćenja fosilnih goriva i novih tehnologija koje treba da smanje emisiju CO2.

Na temelјima dosadašnjeg dragocenog iskustva i saznanja, tokom diskusije koja je vođena na radionici, snažno su podržani napori da se pobolјšaju i ubrzaju istraživanje i razvoj, prezentovanje i primena CCUS. Dodatno je prepoznata i važnost stvaranja i održavanja uslova neophodnih za početak komercijalnih CCUS projekata velikih razmera.

Kao domaćini radionice, prepoznajemo, i spremni smo da iskoristimo prilike za preuzimanje liderske pozicije koja se nudi onima koji preduzmu naredne korake u pravcu unapređenja CCUS, naglasila je državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Mirjana Filipović.

U Ministarstvu rudarstva i energetike navode da će Srbija biti prva zemlјa u ovom delu Evrope koja će koristiti te tehnologije u oblasti sakuplјanja, koriščenja i skladištejna uglјenika.

Prilikom eksploatacije uglјa, njegovog sagorevanja, on treba da se 'uhvati' i nakon toga ili da se skladišti u zemlјi ili da se transportuje i prodaje, jer CO2 može da se prodaje kao i svaki drugi resurs, kazao je ministar Antić.

Na radionici je istaknuto da bi uspostavlјanje regionalnih centara za izdvajanje i skladištenje uglјendioksida moglo da predstavlјa najjeftiniji put do energije koja ne emituje mnogo uglјenika. To je takodje i mogućnost da neka industrija smanji emisiju štetnih gasova, a istraživanja pokazuju da bi CCUS mogao da spreči da više od 20% globalne emisije štetnih gasova “pobegne” u atmosferu. Srbija čini maksimalne napore da se uklјuči u savremene tehnologije koje doprinose očuvanju životne sredine i smanjenju emisije štetnih gasova.

Učesnici radionice u Beogradu prezentovali su klјučne prednosti i prepreke za CCUS i njihov dalјi razvoj i širu primenu u centralnoj i istočnoj Evropi. To uklјučuje sledeće klјučne tačke za dalјe aktivnosti:

Kontinuirano oslanjanje na ugalј kao na autohtoni energent koji je prisutan u velikim količinama, i koji je od suštinskog značaja za ostvarenje ekonomskih, energetskih i bezbednosnih prioriteta.
Tehnologije koje omogućavaju kontinuirano oslanjanje na ugalј postoje i komercijalno su dostupne, pri čemu omogućavaju ispunjenje postojećih i budućih standarda i propisa u oblasti zaštite životne sredine.
CCUS predstavlјa najbolјi i najpouzdaniji primer takvih tehnologija. Globalna razmera rasprostranjenosti CCUS je široko priznata kao neophodna kako bi se ispunili zajednički cilјevi za smanjenje antropogenih emisija uglјen-dioksida (CO2).
Razvoj i rasprostranjenost CCUS projekata stimuliše lokalnu i regionalnu privrednu aktivnost, uklјučujući posebno omogućavanjem kontinuiranog oslanjanja na autohtone izvore energije kao što su ugalј i lignit, i stvara nove, stabilne izvore za pristupačnu proizvodnju električne energije čime će biti zadovolјene energetske potrebe u regionu i promovišu se mir i prosperitet u u centralnoj i istočnoj Evropi.
Korišćenje izdvojenog uglјen-dioksida je važan deo CCUS, jer kroz primenu naprednih tehnologija omogućava konverziju uglјen-dioksida (CO2) iz bezvrednog sporednog proizvoda u dragoceni energetski proizvod.
Izdvajanje i prevoz uglјen-dioksida za upotrebu u okviru aktivnosti povećanja kapaciteta ležišta uglјovodonika i druge svrhe koje ne uklјučuju emisiju uglјenika mogu dodatno da povećaju energetsku bezbednost u regionu i doprinesu ostvarenju drugih strateških cilјeva, kao podrška argumentaciji koja ide u prilog CCUS projekata.
Rasprostranjenost komercijalnih projekata CCUS velikih razmera zavisi od značajne i održive finansijske, tehničke, pravne i političke podrške lokalnih, nacionalnih, regionalnih i međunarodnih institucija, prema potrebi.

Pored predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, učesnici skupa bili su predstavnici EPS-a, NIS-a, Srbijagasa, AERS-a, Rudarsko-geološkog fakulteta, Ministarstva poLjoprivrede i zaštite životne sredine, kao i predstavnici stranih institucija: North American Carbon Capture and Storage, US Department of energy, University of Bergen, Bellona Europa, Global CCUS Institue, Rice University, kao i ambasada Kanade, Švedske, Norveške, Nemačke, EU Delegacije u Srbiji, SAD, Finske, Danske, Bugarske, dr.

Radionica je pokazala da postoje brojne mogućnosti za građenje uspeha na osnovu ovog dijaloga i traženja partnerstava i drugih opcija za saradnju na budućim CCUS projektima, kao deo širih napora u regionu da se ostvare ekonomski, energetski, bezbednosni, i prioriteti zaštite životne sredine.

12.11.2015.

Ministar Antić pustio u rad prvi vetropark u Srbiji

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić svečano je, nedaleko od Kule, otvorio prvi vetropark u Srbiji, koji se sastoji od tri vetrogeneratora tipa "Vestas" iz Danske, visine 178 metara, koji su ujedno i najviši u jugoistočnoj Evropi.

Italijansko-srpska kompanija MK Fintel vind (MK Fintel Wind) u izgradnju vetroparka je uložila 15 miliona evra.

Ministar je istakao da je ovo za našu zemlјu važan dan jer je, kako je rekao, prvi vetropark "potvrda dobre politike Vlade Srbije i resornog ministartsva u oblasti energetike".

Ministar Antić pustio u rad prvi vetropark u Srbiji

To je snažna potvrda da će Srbija svojim podsticajnim merama omogućiti izgradnju većeg broja elektroenergetskih kapaciteta iz obnovlјivih izvora naglasio je Aleksandar Antić.

On je najavio da će do kraja ove godine biti usvojene tri uredbe u okviru kojih će biti definisan novi model ugovora o otkupu električne energije iz obnovlјivih izvora, koji će investitorima omogućiti veću sigurnost za ulaganje u vetroparkove i ostale obnovlјive izvore.

Srbija bi trebalo da do 2020. godine poveća udeo obnovlјivih izvora energije u finalnoj potrošnji struje sa dosadašnjih 21 na 27 procenata, rekao je ministar i dodao da se očekuje uspešno ostvarivanje tog cilјa zahvalјujući u prvom redu snažnoj podršci i podsticajima države za ulaganja u "zelenu energiju".

Ovo je pionirski korak, važan za smanjenje emisije štetnih glasova, da Srbija bude zdravo mesto za život, ocenio je Antić. Prema njegovim rečima, u martu će biti pokrenut još jedan vetropark, pored Vršca, od 6,6 megavata, a očekuje se da narednih godina u Srbiji proradi između 160 i 170 vetrenjača.

Antić je naglasio da je novi Zakon o energetici, usvojen prošle godine, dao dodatnu sigurnost investitorima u toj oblasti.

Ovo je prvi važan korak ka realizaciji svih projekata u oblasti obnovlјivih izvora koje očekujemo i u narednom periodu istakao je ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić.

On je napomenuo da su izdate energetske dozvole za gradnju postrojenja ukupne snage od oko 780 megavata i dodao da će se u ovoj fazi graditi postrojenja ukupne snage oko 500 megavata.

Ministar Antić pustio u rad prvi vetropark u Srbiji

Ministar je naveo da za te projekte ima više investitora koji su već dobili energetske dozvole, napominjujući da je za postrojenja od 102 megavata dodelјen status privremenog povlašćenog izvođača.

Vrlo brzo će biti "zaokruženo tih 500 megavata i očekujemo da će do kraja godine biti usvojne te tri uredbe, kazao je Antić.

To znači, kako je objasnio, da će početi realizacija nekoliko velikih energetskih projekata u toj oblasti, snage od po 100 megavata, navodeći da su investitori osim ove italijansko-srpske i kompanije iz Belgije, SAD, kao i iz naše zemlјe. Cena struje dobijene iz vetra je 9,2 evrocenta za kilovatsat, a razliku između te cene i cene struje EPS, koja je nešto više od šest evrocenti po kilovatsatu, subvencioniše država po fid-in tarifama, koje su na računu za zelenu energiju, objasnio je Antić.

Izvršni direktor kompanije "Fintel enerdžija spa" i MK Fintel vinda Ticijano Đovaneti (Tiziano Giovanneti) napomenuo je da se posle nekoliko godina čekanja za dobijanje neophodnih dozvola ostvarila ta značajna grinfild investicija u Srbiji.

To je potvrda naše strateške opredelјenosti razvoju na tržištu Srbije rekao je on, navodeći da imaju ambiciozne programe i projekte koji bi trebalo da budu ostvareni u narednom periodu.

Danas smo pokrenuli tri vetroparka, a za nekoliko meseci počeće i izgradnja novih takvih postrojenja u Srbiji, naveo je Đovaneti i dodao da bi to trebalo da znači da će ubuduće električna energija u Srbiji biti jeftinija nego do sada.

Ministar Antić pustio u rad prvi vetropark u Srbiji

Prvi vetropark u Srbiji izgrađen nedaleko od Kule, instalisane snage 9,9 megavata (MW), godišnje će proizvoditi 27 miliona kilovat sati zelene energije, što je dovolјno za potrebe blizu 8.000 domaćinstava. U pripremnim radovima korišćen je beton i čelik iz Srbije, a vetrogeneratori su rečnim baržama stigli u luku Apatin, odakle su transportovani do Kule.

Izgradnja je započeta u februaru ove godine, a pokretanjem tog projekta planirano je da posao dobije 50 radnika.

Kompanija MK Fintel vind najavila je da će drugi vetropark, koji će biti izgrađen u okolini Vršca, "zelenom energijom" snabdevati oko 5.500 domaćinstava, što će povećati ukupne energetske kapacitete u Banatu, Vojvodini i Podunavlјu.

10.11.2015.

O B A V E Š T E Nј E

U organizaciji Ministarstva rudarstva i energetike i Global CCS Institute, u Klubu poslanika će biti održan skup na temu: SO2 - mogućnosti prikuplјanja, korišćenja i skladištenja (Carbon Capture, Utilization, and Storage –CCUS).

Fokus skupa će biti na klјučnim izazovima u tehnologiji prikuplјanja i skladištenja uglјenika, kao i načinima na koje CCUS može da zadovolјi ekonomske, energetske, i bezbednosne prioritete u Srbiji ali i u regionu. Takođe će biti ukazano na razvoj modernih tehnologija za CCUS, koje predstavlјaju vodeću mogućnost za sve zemlјe koje žele da nastave korišćenje sopstvenih rezervi uglјa za proizvodnju električne energije i industrijsku proizvodnju, ali bez štetnog uticaja na životnu sredinu.

Pored predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, učesnici skupa su predstavnici EPS-a, NIS-a, Srbijagasa, AERS-a, Rudarsko-geološkog fakulteta, Ministarstva polјoprivrede i zaštite životne sredine, kao i predstavnici stranih institucija: North American Carbon Capture and Storage, US Department of energy, University of Bergen, Bellona Europa, Global CCUS Institue, Rice University, kao i ambasada Kanade, Švedske, Norveške, Nemačke, EU Delegacije u Srbiji, USA,,Finske, Danske, Bugarske, dr.

05.11.2015.

ANTIĆ: Srbija će moći ekološki da koristi rezerve uglјa

Srbija će, zahvalјujući modernim tehnologijama prikuplјanja i skladištenja uglјenika, moći bez štetnog uticaja na životnu sredinu da iskoristi sopstvene rezerve uglјa, najavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Upotrebom tih tehnologija biće omogućen nastavak korišćenja uglјa uz poštovanje najviših ekoloških standarda i bez ugrožavanja životne sredine, rekao je Antić, posle Ministarske konferencije u Rijadu.

On je kazao da je Srbija posle posete naše delegacije Saudijskoj Arabiji postala član organizacije CSLF, koja se bavi novim tehnološkim rešenjima u korišćenju fosilnih goriva, a koja okuplјa 24 države sveta i zemlјe EU, među kojima su SAD,Rusija, Kina, Indija, Kanada, Velika Britanija, Japan, Brazil.

Pokušaćemo uz najjače i najveće da iskoristimo tu mogućnost, kazao je Antić.

U Rijadu je, podsetio je, održana ministarska konferencija o klјučnim izazovima u tehnologiji prikuplјanja i skladištenja uglјenika, rekao je Antić, koji je na tom skupu sa srpskom delegacijom, učestvovao na poziv zvaničnika za energetiku SAD i Saudijske Arabije.

Taj skup je važan "jer će obezbediti platformu za dijalog na najvišem nivou o ulozi tih tehnologija pred predstojeću Konferenciju UN o klimatskim promenama, koja će u decembru biti održana u Parizu.

Ministar je najavio da će 11. i 12. novembra u Beogradu biti održana radionica o tim rešenjima, uz učešće predstavnika EU i zemalјa regiona, kako bi se pripremili za korišćenje tih tehnologija u praksi.

Odgovarajući na pitanje da li te savremene tehnologije mogu da se koriste u nekim od termoelektrana koje moraju svoj rad da usklade sa direktivama EU, ministar je ukazao da je zbog tih ekoloških standarda ugroženo malo tih postrojenja u Srbiji, koja su manjeg značaja, a da među njima nisu velike elektrane iz Kostolca i Obrenovca.

Te elektrane će biti dovedene u planirane okvire po direktovama EU, kazao je Antić i podsetio da je početak primene direktiva o velikim ložištima, sa kojom elektrane u Srbiji moraju da usklade svoj rad, produžena od 2023. godine.

Te tehnologije je, kako je rekao, moguće primeniti na projektima termoelektrana u Štavlјu, Kovinu, kao i Ćirikovcu.

Antić je najavio da će uskoro biti obeležen početak radova na izgradnji nove termoleketrane u Kostolcu, za koju se izvode pripremni radovi i koja se će se graditi po najsavremenijim ekološkim standardima.

ANTIĆ: Novim Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima do investicija

Novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima privućiće investitore da ulažu u tu oblast u Srbiji i skratiti procedure dobijanja dozvola, izjavio je ministar Aleksandar Antić.

On je naglasio da je Vlada Srbije usvojila Nacrt tog zakona, koji je upućen u skupštinsku proceduru, istakavši da očekuje da će biti usvojen u parlamentu do kraja 2015. godine.

Taj zakon će biti novi iskorak u privlačenju investitora da ulažu u rudarstvo, rekao je Antić i istakao da je to najmoderniji zakon u ovom delu Evrope

On je takođe ukazao na to da je prilikom izrade zakona vođena ozbilјna rasprava u koju su bili uklјučeni predstavnici nauke, stručnih udruženja, kompanija, investitora...

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović istakla je da su novim Predlogom zakona o rudarstvu ispravlјeni nedostaci prethodnog i da se sada ostavlјa više prostora investitorima da ulažu u rudarstvo.

Skraćuje se donošenje različitih vrsta dozvola, a zakonom su prepoznate i navedene strateške sirovine za Srbiju, kazala je Mirjana Filipović.

Ona je istakla da naknade i rudne rente za eksploataciju sirovina nisu menjane, jer će to pitanje biti rešeno novim Zakonom o naknadama koji priprema Ministarstvo finansija, ali je dodala da je novina ta što je Predlogom zakona o rudarstvu predviđena mogućnost plaćanja naknada na rate.

Ministar Antić je ukazao da do sada nije postojala takva mogućnost plaćanja na rate da neko ne bi bio u privilegovanom položaju, i naveo da je poslednjih 10 godina, po osnovu rudnih renti, u budžet uplaćeno 26 milijardi dinara, a samo ove i prošle godine 14 milijardi dinara.

03.11.2015.

Saopštenje

Na poziv sekretara za energetiku SAD Ernesta Moniza (Ernest J. Moniz), i ministra za naftne i mineralne resurse Kralјevine Saudijske Arabije, Ali bin Ibrahima Al-Naimija (Ali bin Ibrahim Al – Naimi), ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, boraviće u Rijadu. Ministar Antić i državni sekretar Mirjana Filipović će prisustvovati 6. Ministarskoj konferenciji – Međunarodne inicijative za razvoj tehnologija hvatanja i skladištenja CO2 - Carbon Sequestration Leadership Forum (CSLF), čiji je domaćin Saudijska Arabija.

Ova ministarska konferencija pruža jedinstvenu priliku za razgovor o klјučnim izazovima u oblasti prikuplјanja i skladištenja uglјenika (CCS).

Ovogodišnja Ministarska konferencija posebno je važna jer će obezbediti platformu za dijalog na najvišem nivou o ulozi CCS tehnologija neposredno pred predstojeću Konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koja će biti održana u Parizu, u decembru.

Tokom boravka u Saudijskoj Arabiji, naša delegacija imaće niz bilateralnih sastanaka.

Služba za informisanje

02.11.2015.

Puštena u rad nova trafostanica u Mirijevu - za energetsku
stabilnost u Beogradu

Beograd i Srbija danas postaju bolјe i energetski sigurnije i bezbednije mesto za sve naše građane, poručio je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, nakon puštanja u rad trafostanice "Beograd 20", u beogradskom naselјu Mirijevo.

Zahvalivši svima koji su radili na izgradnji ove trafostanice, Vučić je kazao da je reč o pravom remek delu za koje su zaslužni radnici iz energetskog sistema i elektroprivrede, njihovi rukovodioci kao i ministar Aleksandar Antić.

Ovo je velika stvar za celu našu zemju, kazao je premijer istakavši da je trafostanica izgrađena sopstvenim novcem, te da je u nju uloženo 28,6 miliona evra.

Sa ovom trafostanicom Beograd će, kazao je, imati neuporedivo manje problema u snabdevanju strujom.

Građani sada treba da znaju da je njihov grad energetski bezbedniji nego što je bio u prošlosti", rekao je premijer izrazivši zadovolјstvo uštedom od milion evra, što će, kako je rekao, značiti da će elektroprivreda uplatiti nova sredstva u budžet Srbije.

Završili smo, naveo je, sređivanje Makiša 2 kako Beograd u narednih 25 godina ne bi imao problema i u snabdevanju vodom.

Premijer je najavio obnovu svih škola i bolnica, ali rekao i da očekuje da investicije budu nastavlјene, kao i da u narednoj godini budu mnogo veće i ozbilјnije.

"Verujem da Srbija ekonomski raste polako ali sigurno, o tome govore svi i MMF i EBRD i Svetska banka", rekao je premijer i dodao da se sigurno može očekivati još pomaka.

Govoreći o bolјitku u Srbiji, premijer je naveo i da u našoj zemlјi manje nestaje struje nego u Nemačkoj.

U Srbiji je manje nestajalo struje nego u Nemačko i to u apsolutnim brojevima, kazao je premijer i izrazio uverenje da će Vlada Srbije nastaviti da diže srpsku ekonomiju još jačim tempom.

Napomenuo je i da je u Srbiji zabeležen najniži fiskalni deficit i ponovio da rebalansa budžeta neće biti.

Antić: Trafo stanica u Mirijevu u evropskom sistemu prenosa struje

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je rekao da je izgradnjom trafo-stanice "Beograd 20" u Mirijevu glavni grad postao energetski stabilan i poručio da će taj objekat biti jedna od tačaka u evropskom prenosnom sistemu struje.

On je kazao da će zahvalјujući tom energetskom objektu, 35 odsto potrošača u Beogradu imati, po prvi put, dvosmerno snabdevanje strujom.

Upravo je ovaj objekat jedan od klјučnih tačaka za sigurnost snabdevanja Beograda, tačnije gotovo 35 odsto Beograda koji je do sada imao samo jedan smer snabdevanja preko trafo stanice na Konjarniku, rekao je Antić.

Antić: Trafo stanica u Mirijevu u evropskom sistemu prenosa struje

Ministar rudarstva i energetike objasnio je da je u taj objekat ugrađena najsavremenija svetska tehnologija za prenos, upravlјanje i zaštitu sistema prenosa električne energije.

Generalni direktor Elektromreže Srbije Nikola Petrović izjavio je da će trafostanica pružiti Beogradu sigurnu, kvalitetnu i pouzdanu isporuku električne energije i stvoriti uslove za brži ekonomski i privredni razvoj glavnog grada.

Puštanjem u rad energetskog objekta od nacionalnog značaja konačno su se stekli uslovi da srpska prestonica dobije snabdevanje električnom energijom kako dolikuje savremenoj metropoli, rekao je Petrović.

Celokupan projekat, čija je vrednost 28,6 miliona evra, finansiran je, prema rečima Petrovića, sopstvenim sredstvima EMS-a.

On je objasnio da je od tog iznosa, u trafostanicu uloženo 17,9 miliona evra, u dalekovode 10 miliona evra i u ostalu infrastrukturu 730.000 evra.

Podsetio je da se na početak realizacije ovog projekta čekalo pune tri decenije, jer je 1980.godine projekat osmišlјen, a lokacija trafostanice se, kako je rekao, menjala tri puta do sada.

Trafo-stanica je važna za napajanje šireg centra grada, a posebno za one delove gde su najvažnije institucije, kao što su vojni objekti, stambena naselјa, privredna postrojenja, bolnice, vrtići....

Izgradnjom ove trafostanice, kako je istakao, doći će do smanjenja gubitaka u elektroenergetskom sistemu Srbije, što će EMS-u doneti uštedu od oko milion evra na godišnjem nivou.

Generalni direktor EPS-a Aleksandar Obradović rekao je da svi u Srbiji, posebno EMS, treba da budu ponosni na ovaj objekat jer je Elektromreža uspela da završi projekat star 35 godina.

Obradović je govoreći o situaciji u energetskim preduzećima rekao da je EPS na putu da bude firma za ponos u Srbiji i naveo da u prvih šest meseci EPS umesto planiranog gubitka od 10 milijardi dinara zabeležio dobit od tri milijarde dinara, smanjio broj direktora, ali i da spremno dočekuje delegaciju MMF-a.

Gradonačelik Beograda Siniša Mali kazao je da je trafostanica najveća i najvažnija investicija u eletroenegetskom sistemu grada u poslednje četiri decenije.

Želimo modernu, svetsku metropolu i ravnomeran razvoj, želimo da pobolјšamo kvalitet života Beograđana, a to ne možemo ako nemamo stabilan elektroenergetski sistem, rekao je Mali.

On je istakao da će se iz trafostanice u Mirijevu snabdevati 40 odsto potrošača u gradu.

POGLEDAJTE STARIJE VESTI