Arhiva
Arhiva
Aktuelnosti
April 2019.
27.04.2019.
Antić: Srbija i Kina strateški partneri
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izrazio je zadovoljstvo posetom delegacije Srbije Kini i naglasio da sporazumi koji su potpisani omogućavaju da dve zemlje budu strateški partneri.
Antić je, nakon poslednjeg bilateralnog sastanka, sa predstavnicima kompanije “Stejt grid”, rekao da ovu posetu, koju je predvodio predsednik Aleksandar Vučić, obeležava veliki broj bilateralnih sastanaka kako sa liderima, tako i sa predstavnicima kompanija, ali i veliki broj potpisanih sporazuma.
On je ukazao da je imao razgovore sa gotovo svim najvećim energetskim kompanijama Kine, koje su zainteresovane ili već imaju saradnju u oblasti energetike u Srbiji.
- Imali smo sada sastanak sa ‘Stejt gridom’ koja drži prenosnu mrežu koja snabdeva jednu milijardu ljudi. To je sigurno najveća kompanija u prenosu električne energije u svetu”, kazao je Antić.
On je istakao da je ta poseta bila u celini izuzetno bitna, imajući u vidu kako bilateralne susrete na najvišem nivou koje je imao predsednik Vučić, od kineskog predsednika Si Đinpinga do šefa ruske države Vladimira Putina, tako i sastanke sa velikim brojem šefova država koje su bile učesnici Drugog foruma “Pojas i put”.
Kada je reč o sporazumima, Antić ukazuje da su najkonkretniji potpisani u oblasti putne infrastrukture.
- Međutim, značajan sporazum o saradnji Srbije i Kine u procesu “Pojas i put” stavio je Srbiju na mesto države koja prva sa Kinom ima tako sveobuhvatni sporazum, koji definiše saradnju u svim ključnim aspektima, koji nisu samo na nivou infrastrukture, energetike i investicija, već i globalnog pristupa saradnje dve države i naroda, kroz saradnju i u svim važnim oblastima društvenog života od obrazovanja, nauke, zdravstva, saradnje među ljudima. Taj sporazum nudi čitav koncept rešenja, koji će bez sumnje Srbiju i Kinu dalje približiti i naša dva naroda učiniti bliskijim. Kroz to se ostvaruje još jedna mogućnost da Srbija ubrzano napreduje i da sa Kinom bude strateški partner, što je jedan od naših ključnih ciljeva”, zaključio je Antić.
25.04.2019.
Memorandum o energetskoj sanaciji četiri javna objekta u Beogradu
Projekat vredan 16 mil EUR
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski i direktorka Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije Beograd d.o.o. Snežana Radinović, potpisali su 25. aprila Memorandum o saradnji u realizaciji projekta energetske sanacije četiri javna objekta u Beogradu.
Radojičić je istakao da je ovaj projekat koji se bavi termalnom rehabilitacijom javnih zgrada i energetskom efikasnošću jako važan. On je, u Svečanoj sali Starog dvora, naveo da je reč o zgradi Hitne pomoći, na kojoj se ništa nije radilo 60 godina, zatim o Studenstkoj poliklinici i stacionaru, kao i Biblioteci grada Beograda.
Projekat je vredan 16 mil evra, od čega je 11 miliona obezbedila Evropska unija, dok će, kako je precizirao, pet miliona obezbediti Grad Beograd iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, prenosi Beoinfo.
- Velika je stvar da Grad Beograd napokon ima veliki IPA projekat iz 2018. godine. Sa druge strane je jako važno skrenuti pažnju javnosti na energetsku efikasnot i zaštitu životne sredine. Kao gradonačelnik potpisao sam sporazum u kojem se kao grad obavezujemo da ćemo do 2030. godine za 40% smanjiti emisiju štetnih gasova, dok će rekonstrukcija ovih javnih zgrada po principima energetske efikasnosti tome doprineti. Samo na takav način možemo dostići taj željeni cilj - ukazao je Radojičić i zahvalio Ministarstvu za evropske integracije, Evropskoj kancelariji u Srbiji, kao i prethodnom rukovodstvu Beograda na pripremi ovog projekta.
On je rekao da se nada da će i kroz IPA projekte 2019. i 2020. godine dodatni broj javnih zgrada u Beogradu biti uključen u projekat razvoja energetske efikasnosti.
Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski, podsetio je da je u periodu od 2014. do 2019. godine energetska sanacija urađena na 39 objekata u lokalnim samoupravama. Time je ostvarena ušteda energije od 9,4 miliona kilovat časova godišnje, a emisija ugljen-dioksida smanjena za oko 1.800 tona godišnje, precizirao je Deđanski. On je podsetio da je budžet za rad fonda u 2019.godini tri puta veći nego u 2018. i da iznosi 510 miliona dinara.
Javnim pozivom koji je trajao u periodu od 26.02.2018 do 27.03.2018 jedinicama lokalnih samouprava biće dodeljeno 325 miliona evera za projekte unapređenja energetske efikasnosti. Novina je da su i gradske opštine mogle konkurišu.
- Ministarstvo intenzivno radi na uspostavljanju održivog mehanizma finansiranja projekata energetske efikasnosti za koji se očekuje da će imati daleko značajnija sredstva i ljudske kapacitete i mogućnost da finansira veći broj projekata i to u svim sektorima potrošnje energije, za šta postoji i podrška Evropske komisije, ali je potrebno da i do tada sprovodimo projekte unapređenja energetske efikasnosti i stičemo znanja o dobroj praksi. U tom smislu, Ministarstvo je u prethodnom periodu unapredilo mehanizme raspodele sredstava za korišćenje Budžetskog fonda, kazao je državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, Stevica Deđanski.
Ministarka Joksimović istakla je da je Beograd kao razvijeniji deo Srbije uvek ostajao van fokusa pretpristupnih fondova Evropske unije.
- Ovaj projekat će biti na korist građanima i to u segmentu zdravlja i kulture, što su osnove razvoja zdrave države. Takođe, energetska efikasnost ne znači samo smanjenje ugljen-dioksida, već i dovodi do konkretnih ušteda energenata, što je dodata vrednost celog projekta - ukazala je resorna ministarka.
Direktorka Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije Beograd d.o.o. Snežana Radinović podsetila je da se na ovom preojektu radi više od tri godine, kao i da je reč o proseku za ovakve poslove.
- Objekti koji će se raditi u okviru projekta nisu rekonstruisani 60, 70 ili 100 godina. Tačnije, nisu rađene od momenta izgradnje, a neophodni su da budu u funkciji kako bi građani imali normalne uslove života, poput građana Evropske unije - zaključila je Radinovićeva.
Potpisivanju Memoranduma prisustvovala je i pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike, Jelena Simović.
……
U Starom dvoru potpisan je Memorandum o saradnji u realizaciji projekata energetske sanacije 4 javna objekta u Beogradu. Prema planu, povećaće se energetska efikasnost studentske Poliklinike i stacionara, Gradske biblioteke ali i Hitne pomoći na kojoj ništa nije rađeno 60 godina. Novac za ove radove obezbeđen je iz IPA fondova Evropske unije i kredita Evropske banke za obnovu i razvoj.
u BG Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Stevica Deđanski, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i direktor Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije Beograd Snežana Radinović potpisali su danas Memorandum o saradnji u realizaciji projekata energetske sanacije četiri javna objekta u Beogradu. BEOGRAD - Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i direktor Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije Beograd Snežana Radinović potpisali su Memorandum o saradnji u realizaciji projekata energetske sanacije četiri javna objekta u Beogradu. Joksimović je navela da projekat "Termalna rehabilitacija javnih zgrada - unapredenje energetske efikasnosti u gradu Beogradu" obuhvata Hitnu pomoć, Studentsku polikliniku, Stacionar i Gradsku bibioteku, za koje je navela da su institucije od nacionalnog značaja.
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i direktor Regionalne agencije za razvoj i... BEOGRAD - Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i direktor Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije Beograd Snežana Radinović potpisali su Memorandum o saradnji u realizaciji projekata energetske sanacije četiri javna objekta u Beogradu. Joksimović je navela da projekat "Termalna rehabilitacija javnih zgrada - unapredenje energetske efikasnosti u gradu Beogradu" obuhvata Hitnu pomoć, Studentsku polikliniku, Stacionar i Gradsku bibioteku, za koje je navela da su institucije od nacionalnog značaja. Prema njenim rečima, sam koncept energetske efikasnosti je jedan od najboljih načina da se približi tema održivog razvoja i cirkularne ekonomije o kojoj se priča širom sveta i kako se to može na konkretan način započeti i sa ovim projektima u Beogradu. "Energetska efikasnost ne znači samo smanjenje ugljen-dioksida, što je veoma značajno, ovde će biti između 30 do 40 odsto manje emisije ugljen-dioksida, što je inače jedan od ciljeva odgovorne politike zaštite životne sredine, ali doći će i do konkretne uštede za ove ustanove u pogledu potrošnje električne energije, cene koju će plaćati za potrošnju električne energije i grejanja", kazala je Joksimović. Dodaje da je energetska efikasnost jedan od načina da kada ne može da se iz nekih drugih izvora neke stvari rekonstruišu, uz energetsku efikasnost može da ide i deo rekonstrukcije objekata i zgrada. Ocenila je to kao dodatnu vrednost ovog projekta i kazala da na taj način neće biti samo urađena energetska efikasnost, već jednim delom i rekonstrukcija objekata, što ne treba naglašavati koliko će značiti. Prema njenim rečima, ukupna vrednost projekta je 16 miliona evra, od čega je 11 miliona evra iz predpristupnih fondova EU, a pet miliona KROZ POVOLjAN KREDIT KOJI CE Grad Beograd UZETI OD EBRD. "Ovo su konkretne stvari koje radimo i koje ćemo u godinama koje slede intenzivirati, da bi svaki građanin, na svakom delu teritorije Srbije osetio boljitak kroz proces evropskih integracija", ističe ministar. Navela je da je veoma srećna i zadovoljna što danas za nešto što je imala kao ideju pre tri godine se prave prvi koraci u realizaciji. Kako je kazala, predpristupna sredstva koja Srbija dobija i koristi za ravnomerni regionalni razvoj, uvek su išla u najnerazvijenija područja, gde je bilo potrebe da se unaprede kapaciteti i lokalne uprave, ali i vidljivih projekata, lokalne komunalne infrastrukture. Na taj način, Beograd je ostao kao razvijen ili najrazvijeniji i do sada van fokusa predpristupnih fondova. Na ideju o korišćenju predpristupnih fondova u Beogradu došla je kada nije imala odgovor na pitanje kolega iz Evropske komisije šta je to što od projekata mogu da vide u Beogradu, kazala je Joksimović i dodala da je tada počela da razmišlja o tome šta može da se uradi kao projekat koji će pre svega biti vidljiv građanima i na njihovu korist. "I to u onim segmentima gde moramo kao država da pokažemo privrženost, a to su zdravlje ljudi, studenti, mladi i kultura. To su osnove jednog zdravog razvoja države i kategorije koje moramo da prepoznamo i onda da radimo iz svih mogućih izvora i da koristimo naš status kandidata za razvoj upravo ovih oblasti", kazala je Joksimović i dodala da Ministarstvo za evropske integracije nije podržalo projekat u Beogradu, već ga je osmislilo. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić kazao je da je projekat "Termalna rehabilitacija javnih zgrada - unapredenje energetske efikasnosti u gradu Beogradu" prvi projekat koji je grad dobio iz IPA sredstava EU, odnosno da prvi put glavni grad Srbije dobija direktnu podršku EU. Prema njegovim rečima, 2019. godina je godina sabiranja i prikupljanja rezultata, a Beograd može da se pohvali da je u 2018. započeta realizacija prvog evropskog projekta pošumljavanja urbanih sredina, koji se finansira iz dunavskog transnacionalnog programa EU. "Grad Beograd je i partner na projektu 'Clever cities' u okviru HORIZON 20 20 programa EU. Do 2018. Beograd nikada nije koristio evropske fondove i drago mi je da danas možemo da se pohvalimo da učestvujemo na nekoliko projekata finansiranih iz sredstava Unije, a svakako najvažniji je ovaj koji smo danas potpisali", rekao je Radojičić dodajući da taj projekat omogućava da se izvrši rekonstrukcija i termalna rehabilitaciju gradskih objekata koji su od vitalnog značaja za funkcionisanje grada. Kako kaže, to su pre svega Hitna pomoć, koja od kada je izgrađena nikada nije bila rekonstruisana, Studentska poliklinika i Stacionar, a ništa manje značajan nije ni objekat Gradske bibioteke, jedan od kulturnih spomenika prestonice. "Grad Beograd je milionski glavni grad i konačno će nakon 60 godina dobiti Hitnu pomoć i to po evropskim standardima koja će moći da odgovori svim potrebama građana", rekao je Radojičić. Kada je reč o Studentskoj poliklinici i Stacionaru, Radojičić navodi da je cilj projekta povećanje energetske efikasnosti, smanjenje potrošnje energije, a planirana su i druga brojna poboljšanja u oba objekta. "Ovo je pilot projekat na temu energetske efikasnosti, ali ovde nećemo stati. Već se razmatra mogućnost nastavka realizacije ovog projekta uz uključivanje drugih gradskih objekata u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije i Delegacijom EU, a fokus će ubuduće biti na objektima, ne samo zdravstvene, već i socijalne zaštite", kazao je Radojičić. Dodaje da će projekat "Termalna rehabilitacija javnih zgrada" značajno doprineti uštedi energije i umanjenju emisije ugljen dioksida i navodi da je vrednost projekta 16 miliona evra, od čega 11 miliona evra daje EU, a 5 miliona evra iznosi zajam koji će Grad Beograd uzeti od EBRD. Radinović je kazala da potpisivanje Memoranduma ne označava kraj, već srećan početak i naglasila da su srećni i radosni svi koji su radili na ovom projektu i to zato što je realizovan i to na vreme, što omogućava da kada sredstva dođu, odmah se može početi sa rekonstrukcijom projekta. "Objekti su neophodni da budu u funkciji da bi građani imali normalne uslove života", kazala je Radinović i dodala da se stvarno radi o objektima koji po 60, 70 godina nisu bili rekonstruisani. Deđanski je kazao da je Ministarstvo rudarstva i energetike energetsku egikasnost prepoznalo kao novi izvor energije i dodao da su se u prethodnom periodu bavili zakonskim okvirom, koji će biti u skladu sa normama EU, kao i na povećanju svesti kod građana o važnosti energetske efikasnosti.
24.04.2019.
Banjac: Do kraja 2020-te, punih 550 MW iz vetroparkova
Više od trećine plana koji se odnosi na obnovljive izvore energije do sada je ispunjeno i to priključivanjem 200 megavata vetroelektrana na mrežu, izjavio je danas pomoćnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac.
- Ove godine očekujemo još 200 megavata, a do kraja 2020. punih 550 megavata novih elektrana iz vetroparkova", rekao je Banjac na otvaranju dvodnevnog Sajma Renexpo, međunarodnog sajma i konferencije u oblasti energetike, voda i zaštite životne sredine u regionu Jugoistočne Evrope.
Istovremeno se, navodi, radi na povećanju našeg energetskog potencijala proizvodnje električne energije za ukupno 700 megavata, uključujući i mini hidroelektrane, biomasna postrojenja i solarne elektrane koje koriste obnovljive izvore eneregije.
- Na taj način za 10 odsto ćemo povećati kapacitet proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije", rekao je Banjac.
Kako je naveo, od 2014. do 2017. povećana je finalna potrošnja energije za čitavih 17 odsto, što je posledica intenzivnog industrijskog razvoja i ulaska u pogon velikih industrija koje su intezivni potrošači energije, kao što su Železara u Smederevu i Petrohemija.
Banjac je naglasio da se velika pažnja posvećuje energetskoj efikasnosti, i kazao da je u Srbiji započet i projekat energetske sanacije 28 objekata, koji pripadaju organima centralne vlasti, uz kreditnu liniju od 40 miliona evra, među kojima je i zgrada ministarstava u Nemanjinoj ulici u Beogradu.
Banjac je rekao da je uz podizanje energetske efikasnosti javnih objekata neophodno istovremeno raditi i na smanjenju potrošnje, kao i na povećanju korišćenja obnovljivih izvora energije.
Kao glavne pravce rada u toj oblasti, naveo je dalji razvoj energetskog menadžmenta, kao mehanizma za kontrolu i direktno upravljanje tokovima energije u Srbiji i vođenje brige o racionalnoj upotrebi energije, kao i nastojanje da se kroz čitav niz projekata i investicija direktno smanji potrošnja energije.
19.04.2019.
Antić: Mehanizam saradnje Kina + 17 – od velikog interesa za sve nas
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da je Srbija najbolje iskoristila sve blagodeti koje je doneo Mehanizam saradnje Kina + 17.
On je naveo da su do sada u okviru globalne kineske inicijative "Jedan pojas, jedan put" u Srbiji ugovoreni projekti čija je ukupna vrednost pet milijardi dolara, a da ćemo se približiti i iznosu od 10 milijardi dolara.
- Imao sam zadovoljstvo i privilegiju da u punoj energiji i kapacitetu osetim koliko je ovaj projekat i Mehanizam saradnje doneo dobro čitavom regionu", kazao je Antić.
Mehanizam saradnje sa Kinom je, naglasio je ministar, od velikog interesa za sve nas u ovom delu Evrope, jača odnose Kine i Evrope, i napravio je čitav niz iskoraka ne samo u brojkama, nego u kilometrima, tonama, betonu, čeliku, asfaltu. Reč je, kako je kazao, o velikom broju projekata, među kojima su mostovi, auto-putevi, obilaznica oko Beograda, modernizacija železnice, energetski objekti.
- Došli smo u poziciju da u Srbiji danas imamo veliko gradilište i velike planove", rekao je ministar Antić. Savršeno ogledalo uspešne saradnje sa Kinom su, dodao je, Železara Smederevo i RTB Bor, a Linglong u Zrenjaninu i Mint u Loznici su dokaz da kineska incijativa na našem tržištu ima još uvek prostora za razvoj.
Antić je izrazio veliki optimizam kada je reč o želji kineskih kompanija da ulažu u Srbiji, i naveo da će poseta delegacije iz Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem na Samitu lidera u inicijativi "Jedan pojas, jedan put" biti prilika da se sastanu sa predstavnicima mnogih kineskih kompanija.
- Idemo sa mnogim konkretnim stvarima u Kinu. Ministri će imati veliki broj susreta sa kineskim kompanijama sa kojima će razgovarati o investicijama i projektima", naglasio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
On je poručio da će Srbija nastaviti da bude “lokomotiva” u Inicijativi Kine "Jedan pojas, jedan put".
- Srbija je dokazani prijatelj i partner Kine", rekao je Antić i naglasio da kineske kompanije Srbiju treba da doživljavaju kao svoju kuću u kojoj su dobrodošli da investiraju.
16.04.2019.
Sedma dozvola po redu - važna za novi blok TE Kostolac B3
Izgradnja novog bloka snage 350 MW, u Termoelektrani Kostolac B3 biće intenzivirana zahvaljujući danas dobijenoj sedmoj dozvoli po redu, koja se odnosi na kotao, turbine i generator, rečeno je prilikom obilaska lokacije izgradnje.
Lokaciju izgradnje novog bloka obišli su ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, v.d direktora JP “Elektroprivreda Srbije“ Milorad Grčić, ambasadorka Kine u Srbiji i predstavnici kompanije China Maćinery Engineering Corporation (CMEC).
Ministar Antić kazao je da je projekat Kostolac B3 najveći i najznačajniji energetski projekat koji se razvija u Srbiji, kada je elektroenergetika u pitanju.
- Posle blokova B1, B2 sada se radi novi blok B 3 koji će bez sumnje biti jedan od važnih faktora elektroenergetske stabilnosti Srbije i jedan od najznačajnih proizvodnih objekata. Insistiramo na završetku i realizaciji projekta u skladu sa kvalitetom i rokovima koje smo ugovorili”, rekao je ministar.
On je naveo da se u ovom trenutku dobro razvijaju dve faze projekta - izgradnja dimnjaka i postrojenja za hemijsku preradu vode.
- Na najvećem delu lokacije biće glavno pogonsko postrojenje novog Bloka B 3, danas smo dobili građevinsku dozvolu, i praktično od danas CMEC kao izvođač radova može da počne sa pripremnim radovima za lokaciju koja će biti ključna”, rekao je Antić.
Vrednost radova na tom delu projekta je više od 50 odsto ukupne investicije, dodao je ministar, naglašavaljući da se upravo u tome ogleda važnost dobijanja dozvole.
- Puno posla je pred nama i imamo čvrsta obećanja da će u narednom periodu nastaviti da se radi u kvalitetu i pokušaju da dostignemo planiranu dinamniku”, izjavio je Antić.
On je zahvalio predstavnicima EPS-a, kineskim partnerima na tome što ulažu veliki trud da bi se projekat razvijao.
12.04.2019.
Dubrovnik – Osmi Samit Kina - CIEZ
Saradnja sa Kinom u ekspanziji, prilika za sporazume
Kineske investicije u Srbiji su u daljem razvoju, a pre svega su vezane za infrastrukturu i energetiku, izjavio je ministar rudarstva i energetike i nacionalni koordinator Srbije u Mehanizmu saradnje Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, Aleksandar Antić. On je istakao da će Srbija iskoristiti Samit u Dubrovniku, da potpiše nove sporazume i memorandume.
- Mi ćemo i ovu priliku iskoristiti za potpisivanje novih sporazuma i memoranduma. Razgovaraće se o izgradnji deonica Novi Beograd - Sručin i Požega - Boljare, ali energetika predstavlja jednu od snažnih osnova naše saradnje", rekao je Antić u Dubrovniku, gde je počeo biznis forum na Samitu premijera 16 zemalja centralne i istočne Evrope i Kine.
On je dodao je termoelektrana koja se gradi u Kostolcu, snage 350 megavata, "najveći projekat te vrste u Srbiji od 1991. godine".
- To je investicija, s proširenjem Kopa Drmno, vredna milijardu dolara", rekao je Antić i podsetio da se radi i toplodalekovod između Obrenovca i Novog Beograda.
Ministar je naglasio da se planira i nekoliko drugih značajnih projekata.
- Bez ikakve sumnje, Kina će biti naš snažan partner u energetici i izgradnji novih termoblokova. Razmatramo nekoliko opcija, ja očekujem da ćemo ove godine doneti određene odluke", poručio je Antić.
On je ocenio da je saradnja dve zemlje u ekspanziji.
Na konstataciju da je tokom jučerašnjeg sastanka bilo reči o privatnim investicijama u Zrenjaninu i Loznici, ali i strateškoj saradnji sa RTB Bor, Antić je kazao da je Srbija uspela da napravi iskorak - da sa isključivom investicijom u infrastrukturu i energetiku uđe u direktne investicije vezane za privredu.
On je dodao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na tome više puta insistirao i da je u razgovoru sa predsednikom Kine Si Đinpingom rekao da su kineske kompanije dobrodošle u Srbiju.
Ministar je podsetio da će predsednik Vučić od 23. do 27. aprila boraviti u Pekingu na forumu lidera "Jedan pojas jedan put", gde će se ponovo sastati sa Sijem.
- Očekujem da će to dati impuls za nove investicije u Srbiju", ocenio je Antić.
Projekat vredan 190 mil. € - Antić "Sada je sve u kineskim rukama"
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, na Samitu Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope rekao je da je jedna od ključnih saradnji imeđu Srbije i Kine je u energetici.
- Osim novog bloka u Termoelekrtrani Kostolac koji se radi, Srbija priprema nove projekte, a u planu izgradnja toplodalekovoda između TENT-a u Obrenovcu i toplane "Novi Beograd". Kada je taj projekat u pitanju koji je vredan oko 190 miliona evra potpisan je komercijalni ugovor, svi tehnički aspekti su realizovani, sada je sve u kineskim rukama", rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
09.04.2019.
Peti Berlinski dijalog
Antić: Dobra pozicija Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije
Srbija se trenutno nalazi u dobroj poziciji kada su u pitanju obnovljivi izvori energije i njihovo učešće u ukupnoj potrošnji energije, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, koji je učestvovao na Petom Berlinskom dijalogu o energetskoj tranziciji.
- Srbija je u tom delu bolje pozicionirana i ima bolje procente i performanse od proseka u odnosu na zemlje u EU i mi očekujemo da se takva pozicija Srbije poštuje", kazao je Antić.
On je naveo da je skup u Berlinu mesto okupljanja predstavnika država iz svih delova sveta, međunarodnih institucija i organizacija koje se bave obnovljivom energijom, kao i predstavnika industrije koja, dodao je, daje ključan doprinos razvoju energetskog sektora.
- Bili smo u prilici da imamo veliki broj susreta sa kolegama iz regiona, ali i čitavog sveta i da te susrete iskoristimo za jačanje naših bilateralnih odnosa. Videli smo u kom pravcu idu trendovi koji su, u skladu sa našim očekivanjima, bazirani na dodatnom impulsu borbi protiv klimatskih promena, pre svega kroz održivi razvoj i veće korišćenje obnovljivih izvora energije", dodao je Antić i istakao da će Srbija dati svoj doprinos tim trendovima.
Posebno je izrazio zadovoljstvo što je skup u Berlinu bio prilika da se sretne sa predstavnicima velikih nemačkih kompanija, kao što je "Simens".
To je, naveo je, kompanija koja je izuzetno značajna za Srbiju i naš strateški partner.
- To je kompanija koja razvija svoju proizvodnju u Srbiji i učestvuje u velikim, pre svega, energetskim projektima. Očekujemo nastavak i jačanje te saradnje", ocenio je ministar Antić.
On je na Petom Berlinskom dijalogu o energetskoj tranziciji učestvovao sa ministrom spoljnih poslova, Ivicom Dačićem.
04.04.2019.
Dokovi Kostolca otpremaće 150.000 tona pepela
U Kostolcu je završena izgradnja industrijskog pristaništa, koje je jedan od pet projekata Prve faze kreditnog aranžmana Srbije i Kine.
Sa dokova u Kostolcu godišnje će se otpremati 150.000 tona pepela i 100.000 tona gipsa koji je nusproizvod sistema za odsumporavanje u termoelektrani "Kostolac B".
Rekom će doći oprema teška 50.000 tona neophodna za izgradnju termo-bloka B3.
Isto toliko uglja biće otpremljeno toplanama, energanama i za široku potrošnju.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić istakao je da je projekat realizovan u skladu sa najvišim evropskim i svetskim standardima i kada je u pitanju tehnologija i ekologija.
- Zaštita životne sredine jeste jedan od naših prioriteta i mi kao država i EPS veliku pažnju poklanjamo zaštiti životne sredine i unapređenju svih postrojenja koja se nalaze u portfoliju. I sa druge strane, ono na šta sam posebno ponosan, sve ono što vidimo iza nas i oko nas su realizovale srpske kompanije", kazao je Antić.
On je najavio da će sa kineskim partnerima biti nastavljena ulaganja u termoelektranu Kostolac, kao i da će biti izgrađena još dva pristaništa za termoelektranu u Obrenovcu.
Do sada je u prvoj fazi investicija u Kostolcu uloženo 338 miliona dolara.
Povećana proizvodnja uglja i struje
U poređenju sa prvim tromesečjem prošle godine, proizvodnja uglja u prvom kvartalu ove godine povećana je za tri odsto, a električne energije za jedan odsto, izjavio je ministar Aleksandar Antić.
Antić je najavio da će EPS nastaviti sa investicijama i tako dalje doprinositi energetskoj stabilnosti i razvoju zemlje.
Rekom će doći oprema teška 50.000 tona neophodna za izgradnju termo-bloka B3.
Isto toliko uglja biće otpremljeno toplanama, energanama i za široku potrošnju.
Radovi na projektu vrednom 15,8 miliona dolara trajali su dve godine.
- Jedan je od najtežih poduhvata, jer je građen na reci koja strahovito menja svoje nivoe i to je prvi projekat u nizu od tri planirana koja želimo da realizujemo a tiče se pristaništa i rečnog transporta", rekao je v. d. direktora EPS-a Milorad Grčić.
02.04.2019.
Ministar Aleksandar Antić sa ministrom energetike Rumunije Antonom Antonom
U okviru zasedanja CESEC-a (Inicijativa za energetsko povezivanje Centralne i Jugoistočne Evrope) koje se održava u Bukureštu, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić imao je odvojeni bilateralni sastanak sa ministrom energetike Rumunije - Antonom Antonom.
Na sastanku je konstatovano da su odnosi dve države na izuzetnom nivou, kao i odlična saradnja u svim ključnim ekonomskim segmentima, uključujući i važne energetske projekte i zajedničke potencijale.
Dva ministra ustanovila su da je Republika Srbija, preko preduzeća „Elektromreža Srbije“, okončala izgradnju deonice Transbalkanskog koridora, a da je rumunska strana u finalnoj fazi radova. Po završetku radova sa rumunske strane, deonica Pančevo-Rešica biće funkcionalna u punom kapacitetu, što će omogućiti bolje elektroenergetsko povezivanje dve države, ali i čitavog regiona.
Ministar Anton informisao je ministra Antića o rezultatima istraživanja nalazišta gasa u Crnom moru koje će, u narednom periodu, omogućiti Rumuniji značajne viškove gasa, ali i mogućnosti izvoza. Dva ministra složila su se da ta okolnost otvara mogućnosti za razvoj projekata gasne interkonekcije između Srbije i Rumunije o čemu će, tokom prvog sledećeg susreta, biti potpisan i Memorandum.
Tokom sastanka je bilo reči i o drugim mogućnostima saradnje u naftnoj oblasti, kao i o prevazilaženju određenih problema u funkcionisanju zajedničke Hidroelektrane „Đerdap“.
Susretu dva ministra prisustvovala je Mirjana Filipović - državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije, kao i predstavnici Ministarstva energetike Rumunije.
Internet prezentacija Ministarstva je licencirana pod uslovima licence