Архива
Архива
Актуелности
Април 2019.
27.04.2019.
Антић: Србија и Кина стратешки партнери
Министар рударства и енергетике Александар Антић изразио је задовољство посетом делегације Србије Кини и нагласио да споразуми који су потписани омогућавају да две земље буду стратешки партнери.
Антић је, након последњег билатералног састанка, са представницима компаније “Стејт грид”, рекао да ову посету, коју је предводио председник Александар Вучић, обележава велики број билатералних састанака како са лидерима, тако и са представницима компанија, али и велики број потписаних споразума.
Он је указао да је имао разговоре са готово свим највећим енергетским компанијама Кине, које су заинтересоване или већ имају сарадњу у области енергетике у Србији.
- Имали смо сада састанак са ‘Стејт гридом’ која држи преносну мрежу која снабдева једну милијарду људи. То је сигурно највећа компанија у преносу електричне енергије у свету”, казао је Антић.
Он је истакао да је та посета била у целини изузетно битна, имајући у виду како билатералне сусрете на највишем нивоу које је имао председник Вучић, од кинеског председника Си Ђинпинга до шефа руске државе Владимира Путина, тако и састанке са великим бројем шефова држава које су биле учесници Другог форума “Појас и пут”.
Када је реч о споразумима, Антић указује да су најконкретнији потписани у области путне инфраструктуре.
- Међутим, значајан споразум о сарадњи Србије и Кине у процесу “Појас и пут” ставио је Србију на место државе која прва са Кином има тако свеобухватни споразум, који дефинише сарадњу у свим кључним аспектима, који нису само на нивоу инфраструктуре, енергетике и инвестиција, већ и глобалног приступа сарадње две државе и народа, кроз сарадњу и у свим важним областима друштвеног живота од образовања, науке, здравства, сарадње међу људима. Тај споразум нуди читав концепт решења, који ће без сумње Србију и Кину даље приближити и наша два народа учинити блискијим. Кроз то се остварује још једна могућност да Србија убрзано напредује и да са Кином буде стратешки партнер, што је један од наших кључних циљева”, закључио је Антић.
25.04.2019.
Меморандум о енергетској санацији четири јавна објекта у Београду
Пројекат вредан 16 мил ЕУР
Градоначелник Београда Зоран Радојичић, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, државни секретар Министарства рударства и енергетике Стевица Деђански и директорка Регионалне агенције за развој и европске интеграције Београд д.о.о. Снежана Радиновић, потписали су 25. априла Меморандум о сарадњи у реализацији пројекта енергетске санације четири јавна објекта у Београду.
Радојичић је истакао да је овај пројекат који се бави термалном рехабилитацијом јавних зграда и енергетском ефикасношћу јако важан. Он је, у Свечаној сали Старог двора, навео да је реч о згради Хитне помоћи, на којој се ништа није радило 60 година, затим о Студенсткој поликлиници и стационару, као и Библиотеци града Београда.
Пројекат је вредан 16 мил евра, од чега је 11 милиона обезбедила Европска унија, док ће, како је прецизирао, пет милиона обезбедити Град Београд из кредита Европске банке за обнову и развој, преноси Беоинфо.
- Велика је ствар да Град Београд напокон има велики ИПА пројекат из 2018. године. Са друге стране је јако важно скренути пажњу јавности на енергетску ефикаснот и заштиту животне средине. Као градоначелник потписао сам споразум у којем се као град обавезујемо да ћемо до 2030. године за 40% смањити емисију штетних гасова, док ће реконструкција ових јавних зграда по принципима енергетске ефикасности томе допринети. Само на такав начин можемо достићи тај жељени циљ - указао је Радојичић и захвалио Министарству за европске интеграције, Европској канцеларији у Србији, као и претходном руководству Београда на припреми овог пројекта.
Он је рекао да се нада да ће и кроз ИПА пројекте 2019. и 2020. године додатни број јавних зграда у Београду бити укључен у пројекат развоја енергетске ефикасности.
Државни секретар Министарства рударства и енергетике Стевица Деђански, подсетио је да је у периоду од 2014. до 2019. године енергетска санација урађена на 39 објеката у локалним самоуправама. Тиме је остварена уштеда енергије од 9,4 милиона киловат часова годишње, а емисија угљен-диоксида смањена за око 1.800 тона годишње, прецизирао је Деђански. Он је подсетио да је буџет за рад фонда у 2019.години три пута већи него у 2018. и да износи 510 милиона динара.
Јавним позивом који је трајао у периоду од 26.02.2018 до 27.03.2018 јединицама локалних самоуправа биће додељено 325 милиона евера за пројекте унапређења енергетске ефикасности. Новина је да су и градске општине могле конкуришу.
- Министарство интензивно ради на успостављању одрживог механизма финансирања пројеката енергетске ефикасности за који се очекује да ће имати далеко значајнија средства и људске капацитете и могућност да финансира већи број пројеката и то у свим секторима потрошње енергије, за шта постоји и подршка Европске комисије, али је потребно да и до тада спроводимо пројекте унапређења енергетске ефикасности и стичемо знања о доброј пракси. У том смислу, Министарство је у претходном периоду унапредило механизме расподеле средстава за коришћење Буџетског фонда, казао је државни секретар Министарства рударства и енергетике, Стевица Деђански.
Министарка Јоксимовић истакла је да је Београд као развијенији део Србије увек остајао ван фокуса претприступних фондова Европске уније.
- Овај пројекат ће бити на корист грађанима и то у сегменту здравља и културе, што су основе развоја здраве државе. Такође, енергетска ефикасност не значи само смањење угљен-диоксида, већ и доводи до конкретних уштеда енергената, што је додата вредност целог пројекта - указала је ресорна министарка.
Директорка Регионалне агенције за развој и европске интеграције Београд д.о.о. Снежана Радиновић подсетила је да се на овом преојекту ради више од три године, као и да је реч о просеку за овакве послове.
- Објекти који ће се радити у оквиру пројекта нису реконструисани 60, 70 или 100 година. Тачније, нису рађене од момента изградње, а неопходни су да буду у функцији како би грађани имали нормалне услове живота, попут грађана Европске уније - закључила је Радиновићева.
Потписивању Меморандума присуствовала је и помоћник министра у Министарству рударства и енергетике, Јелена Симовић.
……
У Старом двору потписан је Меморандум о сарадњи у реализацији пројеката енергетске санације 4 јавна објекта у Београду. Према плану, повећаће се енергетска ефикасност студентске Поликлинике и стационара, Градске библиотеке али и Хитне помоћи на којој ништа није рађено 60 година. Новац за ове радове обезбеђен је из ИПА фондова Европске уније и кредита Европске банке за обнову и развој.
у БГ Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, државни секретар у Министарству рударства и енергетике Стевица Деђански, градоначелник Београда Зоран Радојичић и директор Регионалне агенције за развој и европске интеграције Београд Снежана Радиновић потписали су данас Меморандум о сарадњи у реализацији пројеката енергетске санације четири јавна објекта у Београду. БЕОГРАД - Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, државни секретар Министарства рударства и енергетике Стевица Деђански, градоначелник Београда Зоран Радојичић и директор Регионалне агенције за развој и европске интеграције Београд Снежана Радиновић потписали су Меморандум о сарадњи у реализацији пројеката енергетске санације четири јавна објекта у Београду. Јоксимовић је навела да пројекат "Термална рехабилитација јавних зграда - унапредење енергетске ефикасности у граду Београду" обухвата Хитну помоћ, Студентску поликлинику, Стационар и Градску бибиотеку, за које је навела да су институције од националног значаја.
Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, државни секретар Министарства рударства и енергетике Стевица Деђански, градоначелник Београда Зоран Радојичић и директор Регионалне агенције за развој и... БЕОГРАД - Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, државни секретар Министарства рударства и енергетике Стевица Деђански, градоначелник Београда Зоран Радојичић и директор Регионалне агенције за развој и европске интеграције Београд Снежана Радиновић потписали су Меморандум о сарадњи у реализацији пројеката енергетске санације четири јавна објекта у Београду. Јоксимовић је навела да пројекат "Термална рехабилитација јавних зграда - унапредење енергетске ефикасности у граду Београду" обухвата Хитну помоћ, Студентску поликлинику, Стационар и Градску бибиотеку, за које је навела да су институције од националног значаја. Према њеним речима, сам концепт енергетске ефикасности је један од најбољих начина да се приближи тема одрживог развоја и циркуларне економије о којој се прича широм света и како се то може на конкретан начин започети и са овим пројектима у Београду. "Енергетска ефикасност не значи само смањење угљен-диоксида, што је веома значајно, овде ће бити између 30 до 40 одсто мање емисије угљен-диоксида, што је иначе један од циљева одговорне политике заштите животне средине, али доћи ће и до конкретне уштеде за ове установе у погледу потрошње електричне енергије, цене коју ће плаћати за потрошњу електричне енергије и грејања", казала је Јоксимовић. Додаје да је енергетска ефикасност један од начина да када не може да се из неких других извора неке ствари реконструишу, уз енергетску ефикасност може да иде и део реконструкције објеката и зграда. Оценила је то као додатну вредност овог пројекта и казала да на тај начин неће бити само урађена енергетска ефикасност, већ једним делом и реконструкција објеката, што не треба наглашавати колико ће значити. Према њеним речима, укупна вредност пројекта је 16 милиона евра, од чега је 11 милиона евра из предприступних фондова ЕУ, а пет милиона КРОЗ ПОВОЉАН КРЕДИТ КОЈИ ЦЕ Град Београд УЗЕТИ ОД ЕБРД. "Ово су конкретне ствари које радимо и које ћемо у годинама које следе интензивирати, да би сваки грађанин, на сваком делу територије Србије осетио бољитак кроз процес европских интеграција", истиче министар. Навела је да је веома срећна и задовољна што данас за нешто што је имала као идеју пре три године се праве први кораци у реализацији. Како је казала, предприступна средства која Србија добија и користи за равномерни регионални развој, увек су ишла у најнеразвијенија подручја, где је било потребе да се унапреде капацитети и локалне управе, али и видљивих пројеката, локалне комуналне инфраструктуре. На тај начин, Београд је остао као развијен или најразвијенији и до сада ван фокуса предприступних фондова. На идеју о коришћењу предприступних фондова у Београду дошла је када није имала одговор на питање колега из Европске комисије шта је то што од пројеката могу да виде у Београду, казала је Јоксимовић и додала да је тада почела да размишља о томе шта може да се уради као пројекат који ће пре свега бити видљив грађанима и на њихову корист. "И то у оним сегментима где морамо као држава да покажемо приврженост, а то су здравље људи, студенти, млади и култура. То су основе једног здравог развоја државе и категорије које морамо да препознамо и онда да радимо из свих могућих извора и да користимо наш статус кандидата за развој управо ових области", казала је Јоксимовић и додала да Министарство за европске интеграције није подржало пројекат у Београду, већ га је осмислило. Градоначелник Београда Зоран Радојичић казао је да је пројекат "Термална рехабилитација јавних зграда - унапредење енергетске ефикасности у граду Београду" први пројекат који је град добио из ИПА средстава ЕУ, односно да први пут главни град Србије добија директну подршку ЕУ. Према његовим речима, 2019. година је година сабирања и прикупљања резултата, а Београд може да се похвали да је у 2018. започета реализација првог европског пројекта пошумљавања урбаних средина, који се финансира из дунавског транснационалног програма ЕУ. "Град Београд је и партнер на пројекту 'Цлевер цитиес' у оквиру ХОРИЗОН 20 20 програма ЕУ. До 2018. Београд никада није користио европске фондове и драго ми је да данас можемо да се похвалимо да учествујемо на неколико пројеката финансираних из средстава Уније, а свакако најважнији је овај који смо данас потписали", рекао је Радојичић додајући да тај пројекат омогућава да се изврши реконструкција и термална рехабилитацију градских објеката који су од виталног значаја за функционисање града. Како каже, то су пре свега Хитна помоћ, која од када је изграђена никада није била реконструисана, Студентска поликлиника и Стационар, а ништа мање значајан није ни објекат Градске бибиотеке, један од културних споменика престонице. "Град Београд је милионски главни град и коначно ће након 60 година добити Хитну помоћ и то по европским стандардима која ће моћи да одговори свим потребама грађана", рекао је Радојичић. Када је реч о Студентској поликлиници и Стационару, Радојичић наводи да је циљ пројекта повећање енергетске ефикасности, смањење потрошње енергије, а планирана су и друга бројна побољшања у оба објекта. "Ово је пилот пројекат на тему енергетске ефикасности, али овде нећемо стати. Већ се разматра могућност наставка реализације овог пројекта уз укључивање других градских објеката у сарадњи са Министарством за европске интеграције и Делегацијом ЕУ, а фокус ће убудуће бити на објектима, не само здравствене, већ и социјалне заштите", казао је Радојичић. Додаје да ће пројекат "Термална рехабилитација јавних зграда" значајно допринети уштеди енергије и умањењу емисије угљен диоксида и наводи да је вредност пројекта 16 милиона евра, од чега 11 милиона евра даје ЕУ, а 5 милиона евра износи зајам који ће Град Београд узети од ЕБРД. Радиновић је казала да потписивање Меморандума не означава крај, већ срећан почетак и нагласила да су срећни и радосни сви који су радили на овом пројекту и то зато што је реализован и то на време, што омогућава да када средства дођу, одмах се може почети са реконструкцијом пројекта. "Објекти су неопходни да буду у функцији да би грађани имали нормалне услове живота", казала је Радиновић и додала да се стварно ради о објектима који по 60, 70 година нису били реконструисани. Деђански је казао да је Министарство рударства и енергетике енергетску егикасност препознало као нови извор енергије и додао да су се у претходном периоду бавили законским оквиром, који ће бити у складу са нормама ЕУ, као и на повећању свести код грађана о важности енергетске ефикасности.
24.04.2019.
Бањац: До краја 2020-те, пуних 550 MW из ветропаркова
Више од трећине плана који се односи на обновљиве изворе енергије до сада је испуњено и то прикључивањем 200 мегавата ветроелектрана на мрежу, изјавио је данас помоћник министра рударства и енергетике Милош Бањац.
- Ове године очекујемо још 200 мегавата, а до краја 2020. пуних 550 мегавата нових електрана из ветропаркова", рекао је Бањац на отварању дводневног Сајма Renexpo, међународног сајма и конференције у области енергетике, вода и заштите животне средине у региону Југоисточне Европе.
Истовремено се, наводи, ради на повећању нашег енергетског потенцијала производње електричне енергије за укупно 700 мегавата, укључујући и мини хидроелектране, биомасна постројења и соларне електране које користе обновљиве изворе енерегије.
- На тај начин за 10 одсто ћемо повећати капацитет производње електричне енергије из обновљивих извора енергије", рекао је Бањац.
Како је навео, од 2014. до 2017. повећана је финална потрошња енергије за читавих 17 одсто, што је последица интензивног индустријског развоја и уласка у погон великих индустрија које су интезивни потрошачи енергије, као што су Железара у Смедереву и Петрохемија.
Бањац је нагласио да се велика пажња посвећује енергетској ефикасности, и казао да је у Србији започет и пројекат енергетске санације 28 објеката, који припадају органима централне власти, уз кредитну линију од 40 милиона евра, међу којима је и зграда министарстава у Немањиној улици у Београду.
Бањац је рекао да је уз подизање енергетске ефикасности јавних објеката неопходно истовремено радити и на смањењу потрошње, као и на повећању коришћења обновљивих извора енергије.
Као главне правце рада у тој области, навео је даљи развој енергетског менаџмента, као механизма за контролу и директно управљање токовима енергије у Србији и вођење бриге о рационалној употреби енергије, као и настојање да се кроз читав низ пројеката и инвестиција директно смањи потрошња енергије.
19.04.2019.
Антић: Механизам сарадње Кина + 17 – од великог интереса за све нас
Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је да је Србија најбоље искористила све благодети које је донео Механизам сарадње Кина + 17.
Он је навео да су до сада у оквиру глобалне кинеске иницијативе "Један појас, један пут" у Србији уговорени пројекти чија је укупна вредност пет милијарди долара, а да ћемо се приближити и износу од 10 милијарди долара.
- Имао сам задовољство и привилегију да у пуној енергији и капацитету осетим колико је овај пројекат и Механизам сарадње донео добро читавом региону", казао је Антић.
Механизам сарадње са Кином је, нагласио је министар, од великог интереса за све нас у овом делу Европе, јача односе Кине и Европе, и направио је читав низ искорака не само у бројкама, него у километрима, тонама, бетону, челику, асфалту. Реч је, како је казао, о великом броју пројеката, међу којима су мостови, ауто-путеви, обилазница око Београда, модернизација железнице, енергетски објекти.
- Дошли смо у позицију да у Србији данас имамо велико градилиште и велике планове", рекао је министар Антић. Савршено огледало успешне сарадње са Кином су, додао је, Железара Смедерево и РТБ Бор, а Линглонг у Зрењанину и Минт у Лозници су доказ да кинеска инцијатива на нашем тржишту има још увек простора за развој.
Антић је изразио велики оптимизам када је реч о жељи кинеских компанија да улажу у Србији, и навео да ће посета делегације из Србије на челу са Александром Вучићем на Самиту лидера у иницијативи "Један појас, један пут" бити прилика да се састану са представницима многих кинеских компанија.
- Идемо са многим конкретним стварима у Кину. Министри ће имати велики број сусрета са кинеским компанијама са којима ће разговарати о инвестицијама и пројектима", нагласио је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Он је поручио да ће Србија наставити да буде “локомотива” у Иницијативи Кине "Један појас, један пут".
- Србија је доказани пријатељ и партнер Кине", рекао је Антић и нагласио да кинеске компаније Србију треба да доживљавају као своју кућу у којој су добродошли да инвестирају.
16.04.2019.
Седма дозвола по реду - важна за нови блок ТЕ Костолац Б3
Изградња новог блока снаге 350 MW, у Термоелектрани Костолац Б3 биће интензивирана захваљујући данас добијеној седмој дозволи по реду, која се односи на котао, турбине и генератор, речено је приликом обиласка локације изградње.
Локацију изградње новог блока обишли су министар рударства и енергетике Александар Антић, в.д директора ЈП “Електропривреда Србије“ Милорад Грчић, амбасадорка Кине у Србији и представници компаније China Maćinery Engineering Corporation (CMEC).
Министар Антић казао је да је пројекат Костолац Б3 највећи и најзначајнији енергетски пројекат који се развија у Србији, када је електроенергетика у питању.
- После блокова Б1, Б2 сада се ради нови блок Б 3 који ће без сумње бити један од важних фактора електроенергетске стабилности Србије и један од најзначајних производних објеката. Инсистирамо на завршетку и реализацији пројекта у складу са квалитетом и роковима које смо уговорили”, рекао је министар.
Он је навео да се у овом тренутку добро развијају две фазе пројекта - изградња димњака и постројења за хемијску прераду воде.
- На највећем делу локације биће главно погонско постројење новог Блока Б 3, данас смо добили грађевинску дозволу, и практично од данас CMEC као извођач радова може да почне са припремним радовима за локацију која ће бити кључна”, рекао је Антић.
Вредност радова на том делу пројекта је више од 50 одсто укупне инвестиције, додао је министар, наглашаваљући да се управо у томе огледа важност добијања дозволе.
- Пуно посла је пред нама и имамо чврста обећања да ће у наредном периоду наставити да се ради у квалитету и покушају да достигнемо планирану динамнику”, изјавио је Антић.
Он је захвалио представницима ЕПС-а, кинеским партнерима на томе што улажу велики труд да би се пројекат развијао.
12.04.2019.
Дубровник – Oсми Самит Кина - ЦИЕЗ
Сарадња сa Кином у експанзији, прилика за споразуме
Кинеске инвестиције у Србији су у даљем развоју, а пре свега су везане за инфраструктуру и енергетику, изјавио је министар рударства и енергетике и национални координатор Србије у Механизму сарадње Кине и земаља централне и источне Европе, Александар Антић. Он је истакао да ће Србија искористити Самит у Дубровнику, да потпише нове споразуме и меморандуме.
- Ми ћемо и ову прилику искористити за потписивање нових споразума и меморандума. Разговараће се о изградњи деоница Нови Београд - Сручин и Пожега - Бољаре, али енергетика представља једну од снажних основа наше сарадње", рекао је Антић у Дубровнику, где је почео бизнис форум на Самиту премијера 16 земаља централне и источне Европе и Кине.
Он је додао је термоелектрана која се гради у Костолцу, снаге 350 мегавата, "највећи пројекат те врсте у Србији од 1991. године".
- То је инвестиција, с проширењем Копа Дрмно, вредна милијарду долара", рекао је Антић и подсетио да се ради и топлодалековод између Обреновца и Новог Београда.
Министар је нагласио да се планира и неколико других значајних пројеката.
- Без икакве сумње, Кина ће бити наш снажан партнер у енергетици и изградњи нових термоблокова. Разматрамо неколико опција, ја очекујем да ћемо ове године донети одређене одлуке", поручио је Антић.
Он је оценио да је сарадња две земље у експанзији.
На констатацију да је током јучерашњег састанка било речи о приватним инвестицијама у Зрењанину и Лозници, али и стратешкој сарадњи са РТБ Бор, Антић је казао да је Србија успела да направи искорак - да са искључивом инвестицијом у инфраструктуру и енергетику уђе у директне инвестиције везане за привреду.
Он је додао да је председник Србије Александар Вучић на томе више пута инсистирао и да је у разговору са председником Кине Си Ђинпингом рекао да су кинеске компаније добродошле у Србију.
Министар је подсетио да ће председник Вучић од 23. до 27. априла боравити у Пекингу на форуму лидера "Један појас један пут", где ће се поново састати са Сијем.
- Очекујем да ће то дати импулс за нове инвестиције у Србију", оценио је Антић.
Пројекат вредан 190 мил. € - Антић "Сада је све у кинеским рукама"
Министар рударства и енергетике Александар Антић, на Самиту Кине и земаља Централне и Источне Европе рекао је да је једна од кључних сарадњи имеђу Србије и Кине је у енергетици.
- Осим новог блока у Термоелекртрани Костолац који се ради, Србија припрема нове пројекте, а у плану изградња топлодалековода између ТЕНТ-а у Обреновцу и топлане "Нови Београд". Када је тај пројекат у питању који је вредан око 190 милиона евра потписан је комерцијални уговор, сви технички аспекти су реализовани, сада је све у кинеским рукама", рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
09.04.2019.
Пети Берлински дијалог
Антић: Добра позиција Србије у области обновљивих извора енергије
Србија се тренутно налази у доброј позицији када су у питању обновљиви извори енергије и њихово учешће у укупној потрошњи енергије, изјавио је министар рударства и енергетике Александар Антић, који је учествовао на Петом Берлинском дијалогу о енергетској транзицији.
- Србија је у том делу боље позиционирана и има боље проценте и перформансе од просека у односу на земље у ЕУ и ми очекујемо да се таква позиција Србије поштује", казао је Антић.
Он је навео да је скуп у Берлину место окупљања представника држава из свих делова света, међународних институција и организација које се баве обновљивом енергијом, као и представника индустрије која, додао је, даје кључан допринос развоју енергетског сектора.
- Били смо у прилици да имамо велики број сусрета са колегама из региона, али и читавог света и да те сусрете искористимо за јачање наших билатералних односа. Видели смо у ком правцу иду трендови који су, у складу са нашим очекивањима, базирани на додатном импулсу борби против климатских промена, пре свега кроз одрживи развој и веће коришћење обновљивих извора енергије", додао је Антић и истакао да ће Србија дати свој допринос тим трендовима.
Посебно је изразио задовољство што је скуп у Берлину био прилика да се сретне са представницима великих немачких компанија, као што је "Сименс".
То је, навео је, компанија која је изузетно значајна за Србију и наш стратешки партнер.
- То је компанија која развија своју производњу у Србији и учествује у великим, пре свега, енергетским пројектима. Очекујемо наставак и јачање те сарадње", оценио је министар Антић.
Он је на Петом Берлинском дијалогу о енергетској транзицији учествовао са министром спољних послова, Ивицом Дачићем.
04.04.2019.
Докови Костолца отпремаће 150.000 тона пепелa
У Костолцу је завршена изградња индустријског пристаништа, које је један од пет пројеката Прве фазе кредитног аранжмана Србије и Кине.
Са докова у Костолцу годишње ће се отпремати 150.000 тона пепела и 100.000 тона гипса који је нуспроизвод система за одсумпоравање у термоелектрани "Костолац Б".
Реком ће доћи опрема тешка 50.000 тона неопходна за изградњу термо-блока Б3.
Исто толико угља биће отпремљено топланама, енерганама и за широку потрошњу.
Министар рударства и енергетике Александар Антић истакао је да је пројекат реализован у складу са највишим европским и светским стандардима и када је у питању технологија и екологија.
- Заштита животне средине јесте један од наших приоритета и ми као држава и ЕПС велику пажњу поклањамо заштити животне средине и унапређењу свих постројења која се налазе у портфолију. И са друге стране, оно на шта сам посебно поносан, све оно што видимо иза нас и око нас су реализовале српске компаније", казао је Антић.
Он је најавио да ће са кинеским партнерима бити настављена улагања у термоелектрану Костолац, као и да ће бити изграђена још два пристаништа за термоелектрану у Обреновцу.
До сада је у првој фази инвестиција у Костолцу уложено 338 милиона долара.
Повећана производња угља и струје
У поређењу са првим тромесечјем прошле године, производња угља у првом кварталу ове године повећана је за три одсто, а електричне енергије за један одсто, изјавио је министар Александар Антић.
Антић је најавио да ће ЕПС наставити са инвестицијама и тако даље доприносити енергетској стабилности и развоју земље.
Реком ће доћи опрема тешка 50.000 тона неопходна за изградњу термо-блока Б3.
Исто толико угља биће отпремљено топланама, енерганама и за широку потрошњу.
Радови на пројекту вредном 15,8 милиона долара трајали су две године.
- Један је од најтежих подухвата, јер је грађен на реци која страховито мења своје нивое и то је први пројекат у низу од три планирана која желимо да реализујемо а тиче се пристаништа и речног транспорта", рекао је в. д. директора ЕПС-а Милорад Грчић.
02.04.2019.
Министар Александар Антић са министром енергетике Румуније Антоном Антоном
У оквиру заседања CESEC-а (Иницијатива за енергетско повезивање Централне и Југоисточне Европе) које се одржава у Букурешту, министар рударства и енергетике Александар Антић имао је одвојени билатерални састанак са министром енергетике Румуније - Антоном Антоном.
На састанку je констатованo да су односи две државе на изузетном нивоу, као и одлична сарадња у свим кључним економским сегментима, укључујући и важне енергетске пројекте и заједничке потенцијале.
Два министра установила су да је Република Србија, преко предузећа „Електромрежа Србије“, окончала изградњу деонице Трансбалканског коридора, а да је румунска страна у финалној фази радова. По завршетку радова са румунске стране, деоница Панчево-Решица биће функционална у пуном капацитету, што ће омогућити боље електроенергетско повезивање две државе, али и читавог региона.
Министар Антон информисао је министра Антића о резултатима истраживања налазишта гаса у Црном мору које ће, у наредном периоду, омогућити Румунији значајне вишкове гаса, али и могућности извоза. Два министра сложила су се да та околност отвара могућности за развој пројеката гасне интерконекције између Србије и Румуније о чему ће, током првог следећег сусрета, бити потписан и Меморандум.
Током састанка је било речи и о другим могућностима сарадње у нафтној области, као и о превазилажењу одређених проблема у функционисању заједничке Хидроелектране „Ђердап“.
Сусрету два министра присуствовала је Мирјана Филиповић - државни секретар у Министарству рударства и енергетике Републике Србије, као и представници Министарства енергетике Румуније.
Интернет презентација Министарства је лиценцирана под условима лиценце