Arhiva
Arhiva
Aktuelnosti
Februar 2020.
28.02.2020.
Ministar Antić na Šestom ministarskom sastanku Saveta Južnog gasnog koridora u Bakuu
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, učestvuje na Šestom ministarskom sastanku Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora, koji se održava u Bakuu, a sastanak je otvorio predsednik Republike Azerbejdžan, Ilham Alijev.
Srpski ministar otišao je na poziv ministra energetike Azerbejdžana Parviza Šahbazova i evropske komesarke za energetiku Kadri Simpson.
Ministar Antić ukazao je na veliki značaj Južnog gasnog koridora za diversifikaciju snabdevanja gasom Jugoistočne Evrope. On je podsetio da je Srbija, posvećenost razvoju tog projekta, pokazala i učešćem predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na obeležavanju završetka Trans-anadolijskog gasovoda (TANAP) u junu 2018. godine, kao i na ceremoniji povezivanja TANAP-a i TAP-a. Ministar je istakao uverenje da će taj projekat imati značajan uticaj na snabdevanje gasom Zapadnog Balkana.
On je naglasio da Srbija intenzivno radi na interkonekcijama sa susednim državama, koje će omogućiti snabdevanje gasom iz novih izvora. U tom smislu ključna je interkonekcija sa Bugarskom kroz izgradnju gasovoda Niš - Dimitrovgrad-Sofija, koji je podržala Evropska unija i za koji je obezbeđen grant u iznosu od 49,6 miliona evra.
- Uveren sam da ovi projekti koje ubrzano realizujemo sa partnerima sasvim jasno pokazuju našu stratešku opredeljenost ka diverzifikaciji snabdevanja gasom, pri čemu želimo sigurnost i stabilnost u snabdevanju, ne samo Srbije već i čitavog regiona. U tom smislu, za nas je značajno povezivanje sa Južnim gasnim koridorom, koji smatramo važnim projektom za energetsku sigurnost Srbije i celog regiona Zapadnog Balkana, istakao je ministar Antić.
„Interkonekcija Bugarska-Srbija (IBS), čiji se završetak gradnje očekuje najkasnije početkom 2022.godine, zajedno sa interkonekcijom Grčka-Bugarska (IGB), Srbiju povezuje sa Južnim gasnim koridorom i otvara mogućnosti da se u budućnosti snabdeva i gasom iz Kaspijskog basena, preko gasovoda TANAP i TAP, kao i LNG terminala u regionu, naglasio je Antić.
Ministar je podsetio i da je Srbija izgradila linijsku deonicu Magistralnog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom u dužini od 403 km, koji predstavlja nastavak gasovoda „Turski tok“.
- Ovaj projekat je za Srbiju od strateškog značaja i u toku 2020. godine izgradićemo i prateću infrastrukturu, uključujući i kompresorske stanice. To predstavlja novu rutu snabdevanja, pre svega ruskim gasom, i na taj način povećavamo energetsku bezbednost Srbije. Diversifikacija izvora je za Srbiju značajno pitanje, te ostajemo otvoreni za razvoj različitih projekata, zaključio je Antić.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da je Savetodavno veće značajno doprinelo jačanju napora i realizaciji projekta Južnog gasnog koridora, istakao važnost pokretanja TANAP-a, jednog od glavnih segmenata projekta, i dodao da se projekat TAP privodi kraju.
Azerbejdžanski ministar energetike Parviz Šahbazov kazao je da je Južni gasni koridor tokom godina bio efikasan format za saradnju i dao značajan doprinos projektu. Zvanično je otvoren na terminalu Sangačal u maju 2018. godine u okviru projekta koji sadrži četiri segmenta - Šah Deniz 2, gasovod Južni Kavkaz, TANAP i TAP.
Azerbejdžan je svake godine domaćin Ministarskog sastanka u okviru Savetodavnog veća za Južni gasni koridor, ukupne dužine od oko 3.500 km.
Na ministarskom sastanku učestvovali su zamenik pomoćnika sekretara za energetsku politiku SAD, Kurt Doneli, zamenik generalnog direktora Direktorata za energetiku Evropske komisije Klaus – Diter Borhart, bugarska ministarka energetike Temenuška Petkova, ministarka ekonomije Gruzije Natia Turnava, kao i delegacije iz Ujedinjenog Kraljevstva, Turske, Italije, SAD, Gruzije, Grčke, Crne Gore, Hrvatske, Rumunije i Mađarske, ali i predstavnici gasnih Kompanija – učesnica na projektu.
27.02.2020.
Delegacija Ministarstva rudarstva i energetike u Japanu - na poziv JICA
Delegacija energetskog sektora Srbije predvođena predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike, JP “Elektroprivreda Srbije” i “Elektromreža Srbije” a.d., posetila je u februaru Japan na poziv “Japan International Cooperation Agency” (JICA).
Domaćin posete bila je japanska kompanija “Kyushu Electric Power CO, INC” iz Fukuoke. Ta kompanija, jedna je od vodećih u elektroenergetskom sektoru Japana sa instalisanih 18,285 MW kapaciteta.
Gostima iz Srbije predstavljene su najnovije tehnologije i postrojenja u oblasti proizvodnje, skladištenja i prenosa električne energije kojima ova kompanija raspolaže, kao i osnovni principi pristupa balansiranju proizvodnje i potrošnje električne energije.
Tokom posete, delegacija je imala mogućnost da obiđe neka od najvažnijih postrojenja poput 500 kV interkonekcijskog dalekovoda koji spaja dva japanska ostrva - Kjušu na jugu sa centralnim ostrvom Honšu, baterijsko skladište električne energije velikog kapaciteta u mestu Buzen, termocentralu Shin-Oita snage 2,8GW, koja kao energent koristi LNG, kao i Omarugawa hidroelektranu.
Prilikom posete u Tokiju, vođeni su razgovori sa visokim predstavnicima Agencije za prirodne resurse i energetiku Japana, a u centrali JICA, delegacija se sastala i sa menadžmentom Agencije, kako bi diskutovala o modalitetima i mogućim pravcima buduće saradnje.
Delegacija energetskog sektora Srbije se tokom posete sastala i sa predstavnicima određenih japanskih kompanija poput Mitsubishi, Toshiba, Kansai i MHPS.
Ispred Ministarstva rudarstva i energetike u poseti Japanu bili su državni sekretar Zoran Predić i pomoćnik ministra Miloš Banjac, a delegaciju su činili predstavnici EPS-a – Dejan Ostojić, direktor Sektora za tehničke poslove proizvodnje energija, Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju, poslovni razvoj i regulatorne poslove i Ljiljana Mitrušić, direktor Sektora za investicije i korporativnu strategiju. Predstavnici EMS-a bili su Nebojša Petrović – tehnički savetnik generalnog direktora EMS, Aleksandar Kurčubić, izvršni direktor za operativne i poslove marketinga, kao i Nebojša Vučinić, šef Razvojnog centra EMS-a.
25.02.2020.
PROGRAM „ZAJEDNICI ZAJEDNO 2020“
NIS ulaže 114,5 miliona dinara u bezbednost i digitalizaciju u školama
U želji da doprinese bezbednosti dece u školama i unapređenju kvaliteta obrazovanja u Srbiji, kompanija NIS potpisala je danas Memorandum o saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Takođe, razmenjeni su i sporazumi o saradnji između kompanije NIS i lokalnih samouprava, partnera programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“. Kroz ovaj program NIS će uložiti 114,5 miliona dinara u osnovne i srednje škole u 12 gradova i opština u Srbiji - Beogradu, Novom Sadu, Požarevcu, Nišu, Čačku, Zrenjaninu, Pančevu, Kikindi, Kanjiži, Novom Bečeju, Srbobranu i Žitištu. Sredstva su namenjena za opremanje obrazovnih ustanova u navedenim gradovima savremenim bezbednosno-informacionim sistemima i digitalizaciju nastavnog programa. Na ovaj način NIS želi da doprinese bezbednosti dece u školama, kao i da učenicima obezbedi bolje uslove za sticanje novih znanja i veština.
Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, naveo je da je NIS „gigant, lider u svojoj oblasti i to ne u samo u Srbiji, već u ovom delu Evrope“.
- Ova kompanija je u proteklih desetak godina uložila mnogo, i to ne samo u finansijskom smislu, već i sa stanovišta efikasnosti, novih tehnologija i potpuno novog pogleda na biznis i društvenu odgovornost, koju su u svakom segmentu svog poslovanja u prethodnom periodu stavili u prvi plan. Već godinama intenzivno sarađujemo sa NIS-om, prolazimo kroz različite epizode njihovog razvoja i novih projekata, te stoga želim da istaknem da sam pre svega ponosan na odnos koji NIS ima prema ljudima, prema svojim zaposlenima, prema građanima Srbije i prema našoj zemlji“, izjavio je Antić.
Na svečanosti koja je ovim povodom organizovana u Palati „Srbija“ u Beogradu, Memorandum su potpisali Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije NIS, Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova i Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Prisutnima su se na svečanosti obratili i Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije, kao i Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.
Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS, rekao je da je od 2009. godine kroz program „Zajednici zajedno“ realizovano gotovo hiljadu projekata i uloženo više od milijarde dinara. „Potrebe zajednice sagledavamo u realnosti današnjice, ali uvek sa pogledom u budućnost. U partnerstvu sa Vladom Srbije i lokalnim samoupravama određujemo i prioritete. Prošle godine je to bilo zdravlje dece o kojem ćemo, naravno, i dalje brinuti. U ovoj godini, naš fokus ostaje na mladima. U saradnji sa ministarstvima prosvete i unutrašnjih poslova, podržavamo digitalizaciju u obrazovanju i unapređenje bezbednosnih sistema u školama“, rekao je Tjurdenjev.
11.02.2020.
Javno slušanje u Narodnoj Skupštini na temu kvaliteta vazduha u Srbiji
Antić: Energetski sektor najviše doprineo merama zaštite životne sredine
Za energetski sektor zaštita životne sredine je pitanje od najvećeg prioriteta, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i dodao da su u toku projekti vredni 485 miliona evra koji imaju za cilj da doprinesu smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.
Ministar je dodao da se prilikom snabdevanja energentima nastoji da se to čini na održiv način, uz poštovanje svih važnih standarda zaštitte životne sredine.
- Za energetski sektor zaštita životne sredine nije 13. rupa na svirali, već pitanje od najvećeg prioriteta", rekao je Antić na Javnom slušanju o kvalitetu vazduha u Srbiji koje je održano u Skupštini Srbije.
Istakao je da je energetski sektor, naročito EPS najviše pažnje i investicija usmerio na zaštitu životne sredine.
Kako kaže, EPS je u prethodnom periodu uložio 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, prevashodno zamene filtera u termoelektranama, kako bi se smanjile emisije zagađujućih čestica.
Takođe, dosta se radi i na na odsumporavanju dimnih gasova, dodao je Antić. On je naveo primer da je u Obrenovcu, posle zamene elektrofiltera registrovano osam puta manje emisije praškastih materija nego ranije. Takodje PM čestica je 2018. godine bilo dva i po puta manje nego 2011.
Antić je kazao i da su emisije azotnog oksida 2018. godine bile ispod dozvoljnog nivoa. Istakao je da je emisija sumpordioksida problem koji se rešava i dodao da je plan da se taj problem reši do 2023.godine.
Antić je kazao takođe da su toplane uradile dosta sa smanje negativan uticaj na zaštitu životne sredine i da je povećan udeo korišćenja gasa, odnosno mazuta u odnosu na raniji period.
Naveo je da su projekti koji se rade u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu vredni 485 miliona evra.
- Radimo ozbiljno na gasifikaciji, čime će se dodatno smanjiti uticaj na zagađenje, a nastavljamo sa merama energetske efikasnosti. Nažalost, imali smo periode kada je kvalitet vadzuha bio lošiji nego sada i kada se nije činilo dovoljno da se stanje unapredi", zaključio je Antić.
03.02.2020.
OBAVEŠTENjE
SPISAK KANDIDATA PO ŠIFRAMA – radno mesto pod tačkom 2. i 3. konkursa
SPISAK KANDIDATA PO ŠIFRAMA – radno mesto pod tačkom 2. konkursa
SPISAK KANDIDATA PO ŠIFRAMA – radno mesto pod tačkom 3. konkursa
Internet prezentacija Ministarstva je licencirana pod uslovima licence