Архива
Архива
Актуелности
Фебруар 2020.
28.02.2020.
Министар Антић на Шестом министарском састанку Савета Јужног гасног коридора у Бакуу
Министар рударства и енергетике Александар Антић, учествује на Шестом министарском састанку Саветодавног већа Јужног гасног коридора, који се одржава у Бакуу, а састанак је отворио председник Републике Азербејџан, Илхам Алијев.
Српски министар отишао је на позив министра енергетике Азербејџана Парвиза Шахбазова и европске комесарке за енергетику Кадри Симпсон.
Министар Антић указао је на велики значај Јужног гасног коридора за диверсификацију снабдевања гасом Југоисточне Европе. Он је подсетио да је Србија, посвећеност развоју тог пројекта, показала и учешћем председника Републике Србије Александра Вучића на обележавању завршетка Транс-анадолијског гасовода (ТАНАП) у јуну 2018. године, као и на церемонији повезивања ТАНАП-а и ТАП-а. Министар је истакао уверење да ће тај пројекат имати значајан утицај на снабдевање гасом Западног Балкана.
Он је нагласио да Србија интензивно ради на интерконекцијама са суседним државама, које ће омогућити снабдевање гасом из нових извора. У том смислу кључна је интерконекција са Бугарском кроз изградњу гасовода Ниш - Димитровград-Софија, који је подржала Европска унија и за који је обезбеђен грант у износу од 49,6 милиона евра.
- Уверен сам да ови пројекти које убрзано реализујемо са партнерима сасвим јасно показују нашу стратешку опредељеност ка диверзификацији снабдевања гасом, при чему желимо сигурност и стабилност у снабдевању, не само Србије већ и читавог региона. У том смислу, за нас је значајно повезивање са Јужним гасним коридором, који сматрамо важним пројектом за енергетску сигурност Србије и целог региона Западног Балкана, истакао је министар Антић.
„Интерконекција Бугарска-Србија (ИБС), чији се завршетак градње очекује најкасније почетком 2022.године, заједно са интерконекцијом Грчка-Бугарска (ИГБ), Србију повезује са Јужним гасним коридором и отвара могућности да се у будућности снабдева и гасом из Каспијског басена, преко гасовода ТАНАП и ТАП, као и LNG терминала у региону, нагласио је Антић.
Министар је подсетио и да је Србија изградила линијску деоницу Магистралног гасовода од границе са Бугарском до границе са Мађарском у дужини од 403 км, који представља наставак гасовода „Турски ток“.
- Овај пројекат је за Србију од стратешког значаја и у току 2020. године изградићемо и пратећу инфраструктуру, укључујући и компресорске станице. То представља нову руту снабдевања, пре свега руским гасом, и на тај начин повећавамо енергетску безбедност Србије. Диверсификација извора је за Србију значајно питање, те остајемо отворени за развој различитих пројеката, закључио је Антић.
Председник Азербејџана Илхам Алијев рекао је да је Саветодавно веће значајно допринело јачању напора и реализацији пројекта Јужног гасног коридора, истакао важност покретања ТАНАП-а, једног од главних сегмената пројекта, и додао да се пројекат ТАП приводи крају.
Азербејџански министар енергетике Парвиз Шахбазов казао је да је Јужни гасни коридор током година био ефикасан формат за сарадњу и дао значајан допринос пројекту. Званично је отворен на терминалу Сангачал у мају 2018. године у оквиру пројекта који садржи четири сегмента - Шах Дениз 2, гасовод Јужни Кавказ, ТАНАП и ТАП.
Азербејџан је сваке године домаћин Министарског састанка у оквиру Саветодавног већа за Јужни гасни коридор, укупне дужине од око 3.500 км.
На министарском састанку учествовали су заменик помоћника секретара за енергетску политику САД, Курт Донели, заменик генералног директора Директората за енергетику Европске комисије Клаус – Дитер Борхарт, бугарска министарка енергетике Теменушка Петкова, министарка економије Грузије Натиа Турнава, као и делегације из Уједињеног Краљевства, Турске, Италије, САД, Грузије, Грчке, Црне Горе, Хрватске, Румуније и Мађарске, али и представници гасних Компанија – учесница на пројекту.
27.02.2020.
Делегација Министарства рударства и енергетике у Јапану - на позив JICA
Делегација енергетског сектора Србије предвођена представницима Министарства рударства и енергетике, ЈП “Електропривреда Србије” и “Електромрежа Србије” а.д., посетила је у фебруару Јапан на позив “Japan International Cooperation Agency” (JICA).
Домаћин посете била је јапанска компанија “Kyushu Electric Power CO, INC” из Фукуоке. Та компанија, једна је од водећих у електроенергетском сектору Јапана са инсталисаних 18,285 МW капацитета.
Гостима из Србије представљене су најновије технологије и постројења у области производње, складиштења и преноса електричне енергије којима ова компанија располаже, као и основни принципи приступа балансирању производње и потрошње електричне енергије.
Током посете, делегација је имала могућност да обиђе нека од најважнијих постројења попут 500 kV интерконекцијског далековода који спаја два јапанска острва - Кјушу на југу са централним острвом Хоншу, батеријско складиште електричне енергије великог капацитета у месту Бузен, термоцентралу Shin-Oita снаге 2,8GW, која као енергент користи LNG, као и Omarugawa хидроелектрану.
Приликом посете у Токију, вођени су разговори са високим представницима Агенције за природне ресурсе и енергетику Јапана, а у централи JICA, делегација се састала и са менаџментом Агенције, како би дискутовала о модалитетима и могућим правцима будуће сарадње.
Делегација енергетског сектора Србије се током посете састала и са представницима одређених јапанских компанија попут Mitsubishi, Toshiba, Kansai i MHPS.
Испред Министарства рударства и енергетике у посети Јапану били су државни секретар Зоран Предић и помоћник министра Милош Бањац, а делегацију су чинили представници ЕПС-а – Дејан Остојић, директор Сектора за техничке послове производње енергија, Александар Јаковљевић, директор Сектора за стратегију, пословни развој и регулаторне послове и Љиљана Митрушић, директор Сектора за инвестиције и корпоративну стратегију. Представници ЕМС-а били су Небојша Петровић – технички саветник генералног директора ЕМС, Александар Курчубић, извршни директор за оперативне и послове маркетинга, као и Небојша Вучинић, шеф Развојног центра ЕМС-а.
25.02.2020.
ПРОГРАМ „ЗАЈЕДНИЦИ ЗАЈЕДНО 2020“
НИС улаже 114,5 милиона динара у безбедност и дигитализацију у школама
У жељи да допринесе безбедности деце у школама и унапређењу квалитета образовања у Србији, компанија НИС потписала је данас Меморандум о сарадњи са Министарством унутрашњих послова и Министарством просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Такође, размењени су и споразуми о сарадњи између компаније НИС и локалних самоуправа, партнера програма друштвене одговорности „Заједници заједно“. Кроз овај програм НИС ће уложити 114,5 милиона динара у основне и средње школе у 12 градова и општина у Србији - Београду, Новом Саду, Пожаревцу, Нишу, Чачку, Зрењанину, Панчеву, Кикинди, Кањижи, Новом Бечеју, Србобрану и Житишту. Средства су намењена за опремање образовних установа у наведеним градовима савременим безбедносно-информационим системима и дигитализацију наставног програма. На овај начин НИС жели да допринесе безбедности деце у школама, као и да ученицима обезбеди боље услове за стицање нових знања и вештина.
Александар Антић, министар рударства и енергетике, навео је да је НИС „гигант, лидер у својој области и то не у само у Србији, већ у овом делу Европе“.
- Ова компанија је у протеклих десетак година уложила много, и то не само у финансијском смислу, већ и са становишта ефикасности, нових технологија и потпуно новог погледа на бизнис и друштвену одговорност, коју су у сваком сегменту свог пословања у претходном периоду ставили у први план. Већ годинама интензивно сарађујемо са НИС-ом, пролазимо кроз различите епизоде њиховог развоја и нових пројеката, те стога желим да истакнем да сам пре свега поносан на однос који НИС има према људима, према својим запосленима, према грађанима Србије и према нашој земљи“, изјавио је Антић.
На свечаности која је овим поводом организована у Палати „Србија“ у Београду, Меморандум су потписали Кирил Тјурдењев, генерални директор компаније НИС, Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова и Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја. Присутнима су се на свечаности обратили и Александар Антић, министар рударства и енергетике Србије, као и Зоран Радојичић, градоначелник Београда.
Кирил Тјурдењев, генерални директор НИС, рекао је да је од 2009. године кроз програм „Заједници заједно“ реализовано готово хиљаду пројеката и уложено више од милијарде динара. „Потребе заједнице сагледавамо у реалности данашњице, али увек са погледом у будућност. У партнерству са Владом Србије и локалним самоуправама одређујемо и приоритете. Прошле године је то било здравље деце о којем ћемо, наравно, и даље бринути. У овој години, наш фокус остаје на младима. У сарадњи са министарствима просвете и унутрашњих послова, подржавамо дигитализацију у образовању и унапређење безбедносних система у школама“, рекао је Тјурдењев.
11.02.2020.
Јавно слушање у Народној Скупштини на тему квалитета ваздуха у Србији
Антић: Енергетски сектор највише допринео мерама заштите животне средине
За енергетски сектор заштита животне средине је питање од највећег приоритета, изјавио је министар рударства и енергетике Александар Антић и додао да су у току пројекти вредни 485 милиона евра који имају за циљ да допринесу смањењу негативног утицаја на животну средину.
Министар је додао да се приликом снабдевања енергентима настоји да се то чини на одржив начин, уз поштовање свих важних стандарда заштитте животне средине.
- За енергетски сектор заштита животне средине није 13. рупа на свирали, већ питање од највећег приоритета", рекао је Антић на Јавном слушању о квалитету ваздуха у Србији које је одржано у Скупштини Србије.
Истакао је да је енергетски сектор, нарочито ЕПС највише пажње и инвестиција усмерио на заштиту животне средине.
Како каже, ЕПС је у претходном периоду уложио 475 милиона евра у пројекте заштите животне средине, превасходно замене филтера у термоелектранама, како би се смањиле емисије загађујућих честица.
Такође, доста се ради и на на одсумпоравању димних гасова, додао је Антић. Он је навео пример да је у Обреновцу, после замене електрофилтера регистровано осам пута мање емисије прашкастих материја него раније. Такодје ПМ честица је 2018. године било два и по пута мање него 2011.
Антић је казао и да су емисије азотног оксида 2018. године биле испод дозвољног нивоа. Истакао је да је емисија сумпордиоксида проблем који се решава и додао да је план да се тај проблем реши до 2023.године.
Антић је казао такође да су топлане урадиле доста са смање негативан утицај на заштиту животне средине и да је повећан удео коришћења гаса, односно мазута у односу на ранији период.
Навео је да су пројекти који се раде у циљу смањења негативног утицаја на животну средину вредни 485 милиона евра.
- Радимо озбиљно на гасификацији, чиме ће се додатно смањити утицај на загађење, а настављамо са мерама енергетске ефикасности. Нажалост, имали смо периоде када је квалитет вадзуха био лошији него сада и када се није чинило довољно да се стање унапреди", закључио је Антић.
03.02.2020.
ОБАВЕШТЕЊЕ
СПИСАК КАНДИДАТА ПО ШИФРАМА – радно место под тачком 2. и 3. конкурса
СПИСАК КАНДИДАТА ПО ШИФРАМА – радно место под тачком 2. конкурса
СПИСАК КАНДИДАТА ПО ШИФРАМА – радно место под тачком 3. конкурса
Интернет презентација Министарства је лиценцирана под условима лиценце