Arhiva
Arhiva
Aktuelnosti
Jun 2020.
24.06.2020.
Antić u Čačku: Ubrzana sanacija gasovoda oštećenog u poplavi
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić, obišao je radove na sanaciji gasovoda u Čačku, koji je rano jutros oštećen u poplavi.
Antić je naveo da je Zapadna Morava jutros oko 4.15 časova odnela 100 metara gasovoda, pa su građani i privreda na teritoriji Čačka privremeno ostali bez ovog energenta.
- Međutim, brzom reakcijom nadležnih gradskih službi, ali i "Srbijagasa" i njihovih izvođača, užurbano radimo kako bismo to otklonili, rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, trenutno se radi na novom ventilu, koji će omogućiti da se izvrši prespajanje gasom iz drugih pravaca, tako da će građani Čačka dobiti ovaj energent u toku današnjeg dana.
On je izrazio očekivanje da će tokom noći biti otklonjeni najkrupniji problemi i da će u toku sutrašnjeg dana svi korisnici, uključjući i industriju, dobiti gas.
Antić je rekao da u Čačku nema poplavljenih domaćinstava i da svi korisnici imaju uredno snabdevanje električnom energijom.
- Kada su u pitanju drugi delovi Srbije gde je došlo do izlivanja reka ima manjih problema, tako da između 0,1 i 0,2 odsto korisnika nema snabdevanje strujom jer su negde srušeni stubovi, kazao je Antić.
Ministar je objasnio da je u poplavljenim domaćinstvima prinudno isključena struja, i da će tek kada se te kuće isuše i provere instalacije, sukcesivno u narednim danima biti omogućeno snabdevanje električnom energijom.
Gradonačelnik Čačka Milun Todorović rekao je da su na teritoriji tog grada odbranjeni životi građana zajedničkom akcijom više nadležnih službi, volontera, sportista i meštana.
On je istakao da većih šteta od izlivanja nema zato što se ulagalo u vodotokove prvog i drugog reda, pri čemu je samo EPS uložio 57 miliona dinara u čišćenje Ovčar banje, gde je produbljena ada na 27 metara.
16.06.2020.
Započeta gradnja dalekovoda od 400 Kv od TS Kragujevac 2 do TS Kraljevo 3
U Kragujevcu je položen kamen temeljac za dalekovod od 400 kV do Kraljeva, investiciju vrednu 13,5 miliona evra, koja će omogućiti stabilnije snabdevanje ovog dela Srbije, a kao deo Transbalkanskog koridora spojiće tržišta istočne i zapadne Evrope.
U okviru ove deonice, za koju su kamen temeljac položili ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, direktorka Elektromreže Srbije Jelena Matejić i gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, a čija je ukupna vrednost 29,6 miliona evra, biće podignuta i naponska polja u trafostanicama u Kraljevu i Kragujevcu.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da je početak investicije snažan signal da Srbija nastavlja sa investicijama i razvojinim projektima tamo gde je stala pre korone.
- Uveren sam da ćemo biti apsolutno uspešni jer ovaj projekat znači puno za Srbiju kao deo našeg elektroenergetskog sistema i region, jer povezuje istok sa zapadom, od Ukrajine do Italije, i tako stvara mogućnosti za dalji razvoj energetskih projekata i opcije trgovanja elektri;nom energijom“, rekao je Antić i dodao da očekuje da ova deonica bude završena krajem sledeće ili početkom 2022. godine, izjavio je Antić.
On je dodao da je Transbalkanski koridor, čiji je deo danas započeti dalekovod, jedno od ključnih „oruđa“ za iskorišćenje potencijala iz obnovljivih izvora energije, a kao primer naveo da je završena deonica od Pančeva do Rešica već omogućila da u sistem uđu vetroparkovi u Banatu.
Ministar je kazao da Elektromreža Srbije (EMS) ima puno zahteva i inicijativa budućih korisnika kao i da država nastavlja sa snažnom razvojnom politikom u čitavom sektoru.
- Izgradnjom ovog dalekovoda omogućićemo stabilniji rad hidroelektrane Bajina Bašta, a povezivanje je jedan od ključnih koraka za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja je jedan od najvažnijih strateških projekata“, naglasio je on i dodao da je u toku priprema projektno - tehničke dokumentacije za deonicu koridora od Obrenovca do Bajine Bašte.
Ministar je kazao da je posebno ponosan što su posao izgradnje dalekovoda na međunarodnom tenderu dobile domaće kompanije.
Antić je ocenio da to što pored direktorke Jelene Matejić sedi prethodni direktor EMS-a Nikola Petrović, govori da se radi sa dugoročnom vizijom i kontinuitetom koji obezbeđuje realizaciju strateških projekata.
Direktorka EMS-a Jelena Matejić rekla je da se izgradnjom ovog dalekovoda stvara nova realnost jer je on deo Transbalkanskog koridora, koji je je elektroenergetski auto-put, i dodala da on donosi nove mogućnosti za razvoj.
- Nigde na svetu nema ekonomskog boljitka niti investicija bez adekvatne i pouzdane elektroenergetske infrastrukture, a uz stabilno snabdevanje građana i industrije i finansijske koristi za zemlju, ovakvi projekti donose i nova radna mesta i bolji život za naše ljude“, rekla je Matejić.
Ugovor o izgradnji potpisan je 24. marta u jeku korona krize, primetila je ona i dodala da je time poslata poruka da budućnost ne može da stane.
- Kao i mnogo puta do sada, uvek smo davali sve od sebe duboko svesni značaja koji naš posao ima za našu zemlju i njene ljude“, rekla je ona i zahvalila se zaposlenima u EMS i prethodnom direktoru, jer su temelji projekta postavljeni još 2014. godine.
Prva sekcija koridora od Pančeva do Rešica koštala je 27 miliona evra, a planirane 3. i 4. sekcija koštaće oko 100 miliona evra, pa će čitav koridor od Rumunije do Crne Gore kroz Srbiju koštati 157 miliona evra.
Danas započeti dalekovod od Kragujevca do Kraljeva gradiće konzorcijum beogradske Kodar Energomontaže, kraljevačka Elektromontazza,i banjalučki Elnos BL, a rok za izgradnju je 610 dana.
15.06.2020.
Ministar Antić: Snabdevanje svih industrijskih zona električnom energijom je apsolutni prioritet
Ministar rudarstva i energitike Aleksandar Antić posetio je Grad Čačak. U okviru te posete, Antić je sa čelnicima grada obišao PU „Moje detinjstvo”, odnosno vrtić „Kolibri” u Atenici.
Ministarstvo rudarstva i energetike uložilo je 7,5 miliona dinara, a grad Čačak 3,5 kako bi se realizovao projekat povećanja energetske efikasnosti u vrtiću „Kolibri“. Izvođač radova izabran je 05. juna, a početak radova očekuje se u najkraćem roku.
- Biće urađen kompletan termički omotač za objekat, 12 centimetara kamene vune će biti nova zaštita za naše mališane, uradićemo termičku izolaciju krova, tavanskih prostora, unapredićemo mere zamene stolarije, ali i sistemi grejanja i osvetljenja biće potpuno modernizovani. Objekat će biti na ponos Čačku i ministarstvu i verujem da će do kraja biti realizovan. U proteklih nekoliko godina, preko Budžetskog fonda uradili smo 77 objekata i rezultati su izuzetni, jer uštede koje su ostvarene u objektima gde su urađene mere energetske efikasnosti su i do 40 odsto, tako da se svaki dinar uložen u energetsku efikasnost najbrže vraća. Značajna sredstva biće uložena i u narednom periodu“ “, izjavio je ministar Antić koji je obišao vrtić „Kolibri“.
Međutim, ovo nije prvi projekat koji je realizovan zajedničkim snagama, zahvaljujući dobroj saradnji grada Čačka i resornog ministarstva. Snabdevanje svih industrijskih zona električnom energijom je apsolutni prioritet, radi se i dalje na svim trafo stanicama. U Konjevićima, u industrijskoj zoni se radi projektno - tehnička dokumentacija za novu trafo stanicu koja će dinamički biti realizovana u skladu sa potrebama industrijske zone.
- Radili smo funkciju jačanja industrijske zone i obezbeđivanja svih ključnih energenata za fabrike koje su se otvarale i koje će se otvarati ovde u Čačku i mislim da smo do sada bili veoma uspešni. Očekuju nas instalacije trafo stanice 35/10 u industrijskoj zoni u Preljini i Konjevićima, za naše domaće privrednike kada već u septembru usvajamo izmenu i dopunu plana te industrijske zone od 111 hektara, tako dobijamo kompletne sadržaje”, rekao je gradonačelnik Čačka, Milun Todorović.
U protekle četiri godine 400 kilometara niskonaponske mreže podignuto je na viši nivo, a najveći zajednički uspeh je gasifikacija Čačka.
- Oko 11 miliona evra koštala je samo distributivna mreža i ostalo nam je samo malo - da možemo da kažemo da je Čačak sa svim selima 100 odsto gasifikovan i za to imamo opredeljena sredstva. Srbijagas, prema poslednjim planovima, ima izdvojenih 240 miliona dinara za taj nastavak i da se taj proces do kraja realizuje”, zaključio je Antić.
11.06.2020.
Antić i Brnabić u rudniku i Flotaciji „Veliki Krivelj“
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić obišao je sa predsednicom Vlade Anom Brnabić rudnik i Flotaciju „Veliki Krivelj“, kao i Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru.
Ministar Antić izjavio je da duboko veruje da je strateško partnerstvo između Ziđina i Republike Srbije i razvoj tog rudarskog kompleksa od izuzetne važnosti za Srbiju. On je konstatovao da su sve odluke bile izuzetno dobre, i zahvalio se na podršci Vladi Republike Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću u čitavom procesu, i ocenio da godinu i po dana nakon početka zajedničke misije, sa našim kineskim partnerima, možemo da kažemo da se svi ciljevi odvijaju u skladu sa zajedničkim planovima ili čak i iznad toga.
- Posebno želim da istaknem politiku zapošljavanja koju Ziđin realizuje ovde u Boru. Ako se sećate, prilikom potpisivanja ugovora sa Ziđinom, definisali smo kao cilj da ovde u Boru bude zaposleno oko 5 000 radnika, danas imamo 5 474 radna mesta u Ziđin Boru, dakle, daleko iznad naših planova. Ja sam zahvalan našim kineskim partnerima koji shvataju tu dimenziju i značaj - da ljudi iz Bora rade ovde i da na taj način podižemo čitav ovaj kraj. Takođe mislim da su svi parametri Ziđina sjajni, posebno bih istakao zaštitu na radu – u 2019.god nivo povreda ovde u Boru smanjen je za 55 procenata, što je izuzetno važno a u I kvartalu 2020-te god, u odnosu na isti period 2019. - za dodatnih 67 procenata, naglasio je ministar Antić.
To govori da smo mi za partnera dobili jednu svetsku odgovornu kompaniju koja, pre svega zaštitu na radu, stavlja u prvi plan, kazao je on. Ministar je istakao da su proizvodni rezultati odlični, da je ponosan na rudarstvo u Srbiji, kao i na to što je resorni ministar, uzimajući u obzir da smo u I kvartalu u rudarstvu imali rast od 9 odsto.
- Najveći doprinos tome dala je eksploatacija metala, koja je rasla sa 38 odsto u I kvartalu. Najveći doprinos tom rastu dao je Ziđin i to je od izuzetnog značaja za našu ukupnu ekonomiju. Naglasio bih da je u aprilu i maju tokom epidemije, tokom cele ove muke koja je zadesila i Srbiju ali i čitavu planetu, rudarstvo ostalo na svom nivou i nismo imali pad ni u aprilu, niti u maju, što govori koliko je ova industrija i važna i koliko je „žilava“ i koliko može da izdrži i koliko se bori, rekao je Antić.
Ministar rudarstva i energetike najavio je ambiciozne planove za naredni period.
- Ove godine otvaramo novi rudnik „Cerovo“, to je od izuzetne važnosti za budućnost Bora, a sa druge strane u 2021.godini će krenuti i projekat „Čukaru Peki“, odnosno Projekat Timok, kao najveća razvojna šansa čitave Istočne Srbije. Mi sa velikim ponosom i sa velikom radošću analiziramo i pomažemo, kako bi Ziđin napravio ove rezultate, i verujem da ćemo zajedno sa njima biti veoma uspešni u interesu čitave Srbije, i naravno, Jugoistočne Srbije“, zaključio je ministar Antić.
04.06.2020.
Potpisani ugovori za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda lokalnim samoupravama, za unapređenje energetske efikasnosti
Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Stevica Deđanski potpisao je sa predstavnicima 14 lokalnih samouprava ugovore koje će, iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti, a na osnovu Javnog poziva za dodelu sredstava, dobiti oko 160 miliona dinara bespovratnih sredstava za projekte unapređenja energetske efikasnosti u tim sredinama.
Sredstva iz Budžetskog fonda su za projekte dobili Velika Plana, Ćuprija, Bački Petrovac, Kragujevac, Bajina Bašta, Ražanj, Subotica, Kruševac, Trstenik, Kraljevo, Ljubovija, Vranjska Banja, Boljevac i Priboj.
Sredtsva će biti iskorišćena za unapređenje energetske efikasnosti šest osnovnih škola, dva vrtića, Doma zdravLja, Doma kulture, zgrade lokalne samouprave, Doma učenika, zgrade Gerontološkog centra i javnog osvetljenja jedne opštine.
Ukupna vrednost projekata je oko 250 miliona dinara, a iz Budžetskog fonda, lokalne samouprave će bespovratno dobiti oko 160 miliona dinara, dok će oko 90 miliona dinara obezbediti same jedinice lokalne samouprave. Na Javni poziv su projekte prijavile 42 jedinice lokalne samouprave, a sredstva su dodeljena za projekte u 14 lokalnih samouprava (4 grada, 9 opština i 1 gradska opština).
Budžetski fond je počeo sa radom 2014. godine. Do sada je sprovedeno 6 javnih poziva za (su)finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalnih samouprava i sklopljen je 91 ugovor. Projekti su prvenstveno obuhvatili mere unapređenja energetske efikasnosti na termičkom omotaču zgrade (zamena stolarije i postavljanje termoizolacije) i mere unapređenja termotehničkih sistema (ugradnja kotlova na biomasu, ugradnja termostatskih ventila, elektronski regulisanih cirkulacionih pumpi i uređaja za merenje predate količine toplote). Projekti su realizovani najčešće na javnim objektima kao što su: predškolske ustanove, domovi zdravlja, osnovne i srednje škole i upravne zgrade. Procenjena ušteda energije je oko 40 odsto.
04.06.2020.
Sastanak Sijarto - Antić u Budimpešti
Jačanje energetske saradnje Mađarske i Srbije
Nakon sastanka predsednika Vučića i premijera Orbana, a u cilju realizacije dogovora o jačanju saradnje Srbije i Mađarske u oblasti energetike, danas su se u Budimpešti sastali ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Sastanak je održan na inicijativu mađarske strane a ključne teme su bile:
- izgradnja gasovoda (Turski tok),
- zajednička berza električne energije,
- povećanje prekograničnih prenosnih kapaciteta,
- mogući novi zajednički projekti,
- saradnja energetskih kompanija, u sklopu čega su potpisani Memorandumi o razumevanju između Elektroenergetske kompanije (MVM Magyar) sa mađarske strane i EPS-a i Srbijagasa sa srpske strane.
Ministri Antić i Sijarto razgovarali su u Budimpešti o realizaciji dogovora o jačanju saradnje Srbije i Mađarske u oblasti energetike i konstatovali da ima velikog potencijala za saradnju energetskih kompanija.
Ministar Antić rekao je da je današnji dan strateški važan za saradnju energetskih kompanija iz Mađarske i Srbije i građane, i konstatovao da se dve zemlje nalaze u najboljoj fazi svojih političkih, privrednih i prijateljskih odnosa.
- To je značajno za sve nas, pre svega građane, i ogroman doprinos tim odnosima dali su premijer Viktor Orban i predsednik Aleksandar Vučić, koji su svoj lični i prijateljski odnos utkali u moćne i snažne odnose dve zemlje", poručio je ministar Antić.
On je kazao da su Srbija i Mađarska najznačajniji partneri u energetskom sektoru i da se planira više zajedničkih projekata u narednom periodu, što će biti u interesu celog regiona.
Antić je naglasio da su danas u Budimpešti potpisana i dva Memoranduma, koji predstavljaju kamen temeljac za saradnju energetskog sektora, odnosno energetskih kompanija.
Potpisani su Memorandumi o razumevanju između mađarske Elektroenergetske kompanije (MVM Magyar) i EPS-a i Srbijagasa.
Memorandume su potpisali generalni direktor MVM - Gyorgy Kobor, v.d. direktora Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić i generalni direktor Srbijagasa - Dušan Bajatović.
Energetske kompanije iz Srbije i Mađarske su, kaže Antić, ozbiljni igrači, a stvaranje jedne snažne regionalne berze u velikom je interesu celog regiona.
- Dogovorili smo se da i naše kompanije rade na povećanju kapaciteta elektroenergetske interkonekcije, i to će biti važan korak", izjavio je Antić i podsetio da Mađarska ima snažan nuklearni sektor i ozbiljne proizvođače energije, uključujući obnovljive izvore energije.
Srbija ima jak termosektor i snažne hidrokapacitete, segmente koje druga strana nema i koji mogu dobro da se ukomponuju, i da u budućnosti zajednički balansiramo što će predstavljati dodatnu vrednost za Srbiju i Mađarsku, ocenio je ministar rudarstva i energetike.
- Planiramo i zajednički ćemo razmatrati projekte u trećim zemljama. Postoji realna mogućnost da EPS i MVM zajednički nastupaju na projektima u regionu i to će takođe biti jedan od prioriteta, a očekujemo dosta i od saradnje te mađarske kompanije i Srbijagasa", istakao je Antić.
On je rekao da smo otvoreni i da učimo od mađarskih kompanija koje su nam dale podršku u sigurnom snabdevanju gasom prethodne zime.
Što se tiče gasovoda, Antić je kazao da su obe zemlje dosta uradile da bi se projekat realizovao i da bismo dobili sigurno, dodatno snabdevanje za nas i ceo region.
- U fazi smo kada možemo da kažemo da smo prešli veliki deo puta i da ulazimo u završni deo projekta", kazao je Antić.
On je istakao da će do kraja godine srpski deo gasovoda biti u potpunosti završen i da će Srbija biti spremna da preuzme gas iz Bugarske i isporuči ga Mađarskoj.
Sve će to dati nov kvalitet u regionu i sigurno snabdevanje gasom, kao i sigurnost da se privrede mogu dalje razvijati, poručio je ministar Antić.
03.06.2020.
AMG – ZELENA EKONOMIJA REGIONA - ANTIĆ
Antić: Mnogo radimo na ekološkim standardima u proizvodnji
Konferencija "Zelena ekonomija regiona" održana je u Beogradu, u organizaciji Adria media grupe. Konferencija je deo platforme “Održiva budućnost“, a održana je pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, u saradnji sa Evropskom investicionom bankom i drugim važnim partnerima.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da Srbija ima visok stepen proizvodnje ukupne energije i da smo u odnosu na EU, daleko manje energetski zavisni, a da dve trećine električne energije proizvodimo iz uglja. On je objasnio da je jedan od prioriteta da tu proizvodnju učinimo ekološki odgovornijom.
- Mi smo u proteklih nekoliko godina investirali oko 400 miliona evra u različite ekološke projekte u termosektoru, a planiramo narednih godina dodatne investicije od 900 miliona evra kako bi rešili sve ove segmente. Rešili smo praškasto zagađenje, rešavamo denitrifikaciju i odsumporavanje dimnih gasova kao ključne izazove u termosektoru. Drugi prioritet je što veća zastupljenost novih projekata iz obnovljivih izvora. Otkako sam ministar, mi smo pustili na mrežu oko 550 megavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, a 2018. i 2019. godine smo bili lider u regionu sa novim projektima iz OIE, pre svega sa vetroparkovima. Planiramo sa tim da nastavimo u narednom periodu", kazao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
Ministar je naglasio da Srbija ima ogroman potencijal u energetskoj efikasnosti, da je to novi model i deo strategije koji može da obezbedi nedostajuću energiju. On je izrazio nadu da će pregovori koji bude Srbija vodila sa EU u vezi sa tranzicijom na korišćenje obnovljivih izvora, biti maksimalno fer i pošteni, i adekvatni snazi regiona, jer nemaju sve države istu polaznu tačku.
- Moramo da uzmemo u obzir da čitav region nije kapitalno uticao na klimatske promene i da su negativan uticaj za zagađenje imale najrazvijenije zemlje, a ni one nemaju jedinstvenu politiku kada je dekarbonizacija u pitanju. Čak i Nemačka, koja predvodi tu lokomotivu, planira rast termosektora a nisu ugasili ni jednu termoelektranu. Poljska nije napravila ni jedan korak u tom pravcu. Tako da čitav taj pristup mora da bude fer, pošten i postepen", naglasio je Antić i dodao da se ne može očekivati od ovog regiona da izvrši brzu tranziciju, kao države koje su najveći zagađivači, a svoje ekonomije su podigle brzo upravo na termosektoru.
Antić: Već od 2021. i opcija snabdevanja gasom iz Bugarske
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić kazao je da bi Srbija vech od 2021. trebalo da ima i opciju snabdevanja gasom iz pravca Bugarske i naveo da je jedan od naših prioriteta jačanje gasnog sektora, te da je Srbija u poslednje tri, četiti godine za 35 odsto povećala korišćenje gasa.
On je rekao da je Srbija do sada imala jedan pravac snabdevanja gasom, a da je jedan od ključnih prioriteta u proteklom periodu bila diversifikacija i ruta i izvora snabdevanja.
Ministar kaže da je Srbija u toku prethodne godine završila linijski deo novog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom koji, kako navodi, predstavlja neki nastavak "Turskog toka", mada je to, dodaje, deo srpskog gasnog transportnog sistema.
- Očekujemo da po završetku određenih deonica u Bugarskoj već od 2021. godine imamo opciju snabdevanja gasom iz tog pravca. Bugari razvijaju taj koncept Balkan haba, žele da integrišu različite izvore snabdevanja gasom iz ruskih izvora ili iz kaspijskog basena, LNG terminala u regionu. Mi tu imamo određene zajedničke planove i prioritete", istakao je Antić.
Naveo je da je jedan od prioriteta i Intekonekcija Bugarska - Srbija, odnosno gasovod Niš-Dimitrovgrad – Sofija, koji Srbiju treba da dovede u vezu sa Južnim gasnim koridorom, kao novim pravcem snabdevanja.
Ministar je napomenuo da je Interkonekcija sa Rumunijom, s obzirom na to da Rumuni imaju dobre rezultate istraživanja u Crnom moru, potencijalno novi izvor, a da to sve Srbiju dovodi u poziciju da planira nove gasne elektrane i nove projekte.
- Mi nismo slepo zaljubljeni u ugalj. Objektivno, ugalj je naša sadašnjost i realnost i zato ulažemo ogromna sredstva da njegova eksploatacija bude ekološki odgovornija, ali planiramo i popravljanje našeg energetskog miksa", naveo je Antić.
On je naglasio da su puštanje 550 megavata iz obnovljivih izvora energije i razvijanje gasnih projekata u narednih nekoliko godina jasne poruke da Srbija snažno radi na popravljanju enegretskog miksa. Antić je poručio da energetske politike ne mogu biti nacionalne, jer ta oblast nije za "ostrvske politike" i da energetika ne poznaje granice, ali je i napomenuo da u EU i dalje ne postoji zajednička energetska politika. Ministar je naglasio da će energetska tranzicija biti težak proces za Srbiju i da je država spremna na regionalnu saradnju.
Antić je izrazio očekivanje da će Energetska zajednica u okviru svojih politika uzeti u obzir različite situacije u zemljama regiona i da će učiniti makismum napora da ti pregovori koji se budu vodili sa EU budu pre svega fer i pošteni i da budu zaista adekvatni snazi regiona, kao i da je potrebno vreme za energetsku tranziciju.
- Moramo da uzmemo u obzir da čitav ovaj region nije kapitalno uticao ni na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, niti na klimatske promene, da su pre svega taj negativan uticaj imale najrazvijenije zemlje koje čak ni dan danas u EU nemaju jedinstvenu politiku kad je u pitanju dekarbonizacija i gašenje termosektora", navodi Antić.
Ministar je kazao da su zemlje koje su najviše uticale na zagađenje i koje su najviše uticale na kllimatske promene i emisije gasova sa efektom staklne bašte imale dug proces prilagođavanja za koji je, navodi, potrebno i vreme i novac.
- To će biti ozbiljni i teški pregovori", rekao je Antić i naveo da Srbija ima dobru pregovaračku poziciju.
Na konferenciji su učestvovali predstavnici nadležnih ministarstava, institucija i kompanija iz Srbije i regiona. Inače, sve zemlje Zapadnog Balkana prolaze kroz energetsku transformaciju, a budućnost regiona je u umrežavanju i jedinstvenom energetskom tržištu.
Internet prezentacija Ministarstva je licencirana pod uslovima licence