Архива
Архива
Актуелности
Јун 2020.
24.06.2020.
Антић у Чачку: Убрзана санација гасовода оштећеног у поплави
Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Александар Антић, обишао је радове на санацији гасовода у Чачку, који је рано јутрос оштећен у поплави.
Антић је навео да је Западна Морава јутрос око 4.15 часова однела 100 метара гасовода, па су грађани и привреда на територији Чачка привремено остали без овог енергента.
- Међутим, брзом реакцијом надлежних градских служби, али и "Србијагаса" и њихових извођача, ужурбано радимо како бисмо то отклонили, рекао је министар.
Према његовим речима, тренутно се ради на новом вентилу, који ће омогућити да се изврши преспајање гасом из других праваца, тако да ће грађани Чачка добити овај енергент у току данашњег дана.
Он је изразио очекивање да ће током ноћи бити отклоњени најкрупнији проблеми и да ће у току сутрашњег дана сви корисници, укључјући и индустрију, добити гас.
Антић је рекао да у Чачку нема поплављених домаћинстава и да сви корисници имају уредно снабдевање електричном енергијом.
- Када су у питању други делови Србије где је дошло до изливања река има мањих проблема, тако да између 0,1 и 0,2 одсто корисника нема снабдевање струјом јер су негде срушени стубови, казао је Антић.
Министар је објаснио да је у поплављеним домаћинствима принудно искључена струја, и да ће тек када се те куће исуше и провере инсталације, сукцесивно у наредним данима бити омогућено снабдевање електричном енергијом.
Градоначелник Чачка Милун Тодоровић рекао је да су на територији тог града одбрањени животи грађана заједничком акцијом више надлежних служби, волонтера, спортиста и мештана.
Он је истакао да већих штета од изливања нема зато што се улагало у водотокове првог и другог реда, при чему је само ЕПС уложио 57 милиона динара у чишћење Овчар бање, где је продубљена ада на 27 метара.
16.06.2020.
Започета градња далековода од 400 Kv од ТС Крагујевац 2 до ТС Краљево 3
У Крагујевцу је положен камен темељац за далековод од 400 kV до Краљева, инвестицију вредну 13,5 милиона евра, која ће омогућити стабилније снабдевање овог дела Србије, а као део Трансбалканског коридора спојиће тржишта источне и западне Европе.
У оквиру ове деонице, за коју су камен темељац положили министар рударства и енергетике Александар Антић, директорка Електромреже Србије Јелена Матејић и градоначелник Крагујевца Радомир Николић, а чија је укупна вредност 29,6 милиона евра, биће подигнута и напонска поља у трафостаницама у Краљеву и Крагујевцу.
Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је да је почетак инвестиције снажан сигнал да Србија наставља са инвестицијама и развојиним пројектима тамо где је стала пре короне.
- Уверен сам да ћемо бити апсолутно успешни јер овај пројекат значи пуно за Србију као део нашег електроенергетског система и регион, јер повезује исток са западом, од Украјине до Италије, и тако ствара могућности за даљи развој енергетских пројеката и опције трговања електри;ном енергијом“, рекао је Антић и додао да очекује да ова деоница буде завршена крајем следеће или почетком 2022. године, изјавио је Антић.
Он је додао да је Трансбалкански коридор, чији је део данас започети далековод, једно од кључних „оруђа“ за искоришћење потенцијала из обновљивих извора енергије, а као пример навео да је завршена деоница од Панчева до Решица већ омогућила да у систем уђу ветропаркови у Банату.
Министар је казао да Електромрежа Србије (ЕМС) има пуно захтева и иницијатива будућих корисника као и да држава наставља са снажном развојном политиком у читавом сектору.
- Изградњом овог далековода омогућићемо стабилнији рад хидроелектране Бајина Башта, а повезивање је један од кључних корака за изградњу реверзибилне хидроелектране Бистрица, која је један од најважнијих стратешких пројеката“, нагласио је он и додао да је у току припрема пројектно - техничке документације за деоницу коридора од Обреновца до Бајине Баште.
Министар је казао да је посебно поносан што су посао изградње далековода на међународном тендеру добиле домаће компаније.
Антић је оценио да то што поред директорке Јелене Матејић седи претходни директор ЕМС-а Никола Петровић, говори да се ради са дугорочном визијом и континуитетом који обезбеђује реализацију стратешких пројеката.
Директорка ЕМС-а Јелена Матејић рекла је да се изградњом овог далековода ствара нова реалност јер је он део Трансбалканског коридора, који је је електроенергетски ауто-пут, и додала да он доноси нове могућности за развој.
- Нигде на свету нема економског бољитка нити инвестиција без адекватне и поуздане електроенергетске инфраструктуре, а уз стабилно снабдевање грађана и индустрије и финансијске користи за земљу, овакви пројекти доносе и нова радна места и бољи живот за наше људе“, рекла је Матејић.
Уговор о изградњи потписан је 24. марта у јеку корона кризе, приметила је она и додала да је тиме послата порука да будућност не може да стане.
- Као и много пута до сада, увек смо давали све од себе дубоко свесни значаја који наш посао има за нашу земљу и њене људе“, рекла је она и захвалила се запосленима у ЕМС и претходном директору, јер су темељи пројекта постављени још 2014. године.
Прва секција коридора од Панчева до Решица коштала је 27 милиона евра, а планиране 3. и 4. секција коштаће око 100 милиона евра, па ће читав коридор од Румуније до Црне Горе кроз Србију коштати 157 милиона евра.
Данас започети далековод од Крагујевца до Краљева градиће конзорцијум београдске Кодар Енергомонтаже, краљевачка Електромонтазза,и бањалучки Елнос БЛ, а рок за изградњу је 610 дана.
15.06.2020.
Министар Антић: Снабдевање свих индустријских зона електричном енергијом је апсолутни приоритет
Министар рударства и енергитике Александар Антић посетио је Град Чачак. У оквиру те посете, Антић је са челницима града обишао ПУ „Моје детињство”, односно вртић „Колибри” у Атеници.
Министарство рударства и енергетике уложило је 7,5 милиона динара, а град Чачак 3,5 како би се реализовао пројекат повећања енергетске ефикасности у вртићу „Колибри“. Извођач радова изабран је 05. јуна, а почетак радова очекује се у најкраћем року.
- Биће урађен комплетан термички омотач за објекат, 12 центиметара камене вуне ће бити нова заштита за наше малишане, урадићемо термичку изолацију крова, таванских простора, унапредићемо мере замене столарије, али и системи грејања и осветљења биће потпуно модернизовани. Објекат ће бити на понос Чачку и министарству и верујем да ће до краја бити реализован. У протеклих неколико година, преко Буџетског фонда урадили смо 77 објеката и резултати су изузетни, јер уштеде које су остварене у објектима где су урађене мере енергетске ефикасности су и до 40 одсто, тако да се сваки динар уложен у енергетску ефикасност најбрже враћа. Значајна средства биће уложена и у наредном периоду“ “, изјавио је министар Антић који је обишао вртић „Колибри“.
Међутим, ово није први пројекат који је реализован заједничким снагама, захваљујући доброј сарадњи града Чачка и ресорног министарства. Снабдевање свих индустријских зона електричном енергијом је апсолутни приоритет, ради се и даље на свим трафо станицама. У Коњевићима, у индустријској зони се ради пројектно - техничка документација за нову трафо станицу која ће динамички бити реализована у складу са потребама индустријске зоне.
- Радили смо функцију јачања индустријске зоне и обезбеђивања свих кључних енергената за фабрике које су се отварале и које ће се отварати овде у Чачку и мислим да смо до сада били веома успешни. Очекују нас инсталације трафо станице 35/10 у индустријској зони у Прељини и Коњевићима, за наше домаће привреднике када већ у септембру усвајамо измену и допуну плана те индустријске зоне од 111 хектара, тако добијамо комплетне садржаје”, рекао је градоначелник Чачка, Милун Тодоровић.
У протеклe четири године 400 километара нисконапонске мреже подигнуто је на виши ниво, а највећи заједнички успех је гасификација Чачка.
- Око 11 милиона евра коштала је само дистрибутивна мрежа и остало нам је само мало - да можемо да кажемо да је Чачак са свим селима 100 одсто гасификован и за то имамо опредељена средства. Србијагас, према последњим плановима, има издвојених 240 милиона динара за тај наставак и да се тај процес до краја реализује”, закључио је Антић.
11.06.2020.
Антић и Брнабић у руднику и Флотацији „Велики Кривељ“
Министар рударства и енергетике Александар Антић обишао је са председницом Владе Аном Брнабић рудник и Флотацију „Велики Кривељ“, као и Институт за рударство и металургију у Бору.
Министар Антић изјавио је да дубоко верује да је стратешко партнерство између Зиђина и Републике Србије и развој тог рударског комплекса од изузетне важности за Србију. Он је констатовао да су све одлуке биле изузетно добре, и захвалио се на подршци Влади Републике Србије и председнику Александру Вучићу у читавом процесу, и оценио да годину и по дана након почетка заједничке мисије, са нашим кинеским партнерима, можемо да кажемо да се сви циљеви одвијају у складу са заједничким плановима или чак и изнад тога.
- Посебно желим да истакнем политику запошљавања коју Зиђин реализује овде у Бору. Ако се сећате, приликом потписивања уговора са Зиђином, дефинисали смо као циљ да овде у Бору буде запослено око 5 000 радника, данас имамо 5 474 радна места у Зиђин Бору, дакле, далеко изнад наших планова. Ја сам захвалан нашим кинеским партнерима који схватају ту димензију и значај - да људи из Бора раде овде и да на тај начин подижемо читав овај крај. Такође мислим да су сви параметри Зиђина сјајни, посебно бих истакао заштиту на раду – у 2019.год ниво повреда овде у Бору смањен је за 55 процената, што је изузетно важно а у И кварталу 2020-те год, у односу на исти период 2019. - за додатних 67 процената, нагласио је министар Антић.
То говори да смо ми за партнера добили једну светску одговорну компанију која, пре свега заштиту на раду, ставља у први план, казао је он. Министар је истакао да су производни резултати одлични, да је поносан на рударство у Србији, као и на то што је ресорни министар, узимајући у обзир да смо у И кварталу у рударству имали раст од 9 одсто.
- Највећи допринос томе дала је експлоатација метала, која је расла са 38 одсто у И кварталу. Највећи допринос том расту дао је Зиђин и то је од изузетног значаја за нашу укупну економију. Нагласио бих да је у априлу и мају током епидемије, током целе ове муке која је задесила и Србију али и читаву планету, рударство остало на свом нивоу и нисмо имали пад ни у априлу, нити у мају, што говори колико је ова индустрија и важна и колико је „жилава“ и колико може да издржи и колико се бори, рекао је Антић.
Министар рударства и енергетике најавио је амбициозне планове за наредни период.
- Ове године отварамо нови рудник „Церово“, то је од изузетне важности за будућност Бора, а са друге стране у 2021.години ће кренути и пројекат „Чукару Пеки“, односно Пројекат Тимок, као највећа развојна шанса читаве Источне Србије. Ми са великим поносом и са великом радошћу анализирамо и помажемо, како би Зиђин направио ове резултате, и верујем да ћемо заједно са њима бити веома успешни у интересу читаве Србије, и наравно, Југоисточне Србије“, закључио је министар Антић.
04.06.2020.
Потписани уговори за доделу средстава из Буџетског фонда локалним самоуправама, за унапређење енергетске ефикасности
Државни секретар Министарства рударства и енергетике Стевица Деђански потписао је са представницима 14 локалних самоуправа уговоре које ће, из Буџетског фонда за унапређење енергетске ефикасности, а на основу Јавног позива за доделу средстава, добити око 160 милиона динара бесповратних средстава за пројекте унапређења енергетске ефикасности у тим срединама.
Средства из Буџетског фонда су за пројекте добили Велика Плана, Ћуприја, Бачки Петровац, Крагујевац, Бајина Башта, Ражањ, Суботица, Крушевац, Трстеник, Краљево, Љубовија, Врањска Бања, Бољевац и Прибој.
Средтсва ће бити искоришћена за унапређење енергетске ефикасности шест основних школа, два вртића, Дома здравЉа, Дома културе, зграде локалне самоуправе, Дома ученика, зграде Геронтолошког центра и јавног осветљења једне општине.
Укупна вредност пројеката је око 250 милиона динара, а из Буџетског фонда, локалне самоуправе ће бесповратно добити око 160 милиона динара, док ће око 90 милиона динара обезбедити саме јединице локалне самоуправе. На Јавни позив су пројекте пријавиле 42 јединице локалне самоуправе, а средства су додељена за пројекте у 14 локалних самоуправа (4 града, 9 општина и 1 градска општина).
Буџетски фонд је почео са радом 2014. године. До сада је спроведено 6 јавних позива за (су)финансирање пројеката унапређења енергетске ефикасности у јединицама локалних самоуправа и склопљен је 91 уговор. Пројекти су првенствено обухватили мере унапређења енергетске ефикасности на термичком омотачу зграде (замена столарије и постављање термоизолације) и мере унапређења термотехничких система (уградња котлова на биомасу, уградња термостатских вентила, електронски регулисаних циркулационих пумпи и уређаја за мерење предате количине топлоте). Пројекти су реализовани најчешће на јавним објектима као што су: предшколске установе, домови здравља, основне и средње школе и управне зграде. Процењена уштеда енергије је око 40 одсто.
04.06.2020.
Састанак Сијарто - Антић у Будимпешти
Јачање енергетске сарадње Мађарске и Србије
Након састанка председника Вучића и премијера Орбана, а у циљу реализације договора о јачању сарадње Србије и Мађарске у области енергетике, данас су се у Будимпешти састали министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто и министар рударства и енергетике Александар Антић. Састанак је одржан на иницијативу мађарске стране а кључне теме су биле:
- изградња гасовода (Турски ток),
- заједничка берза електричне енергије,
- повећање прекограничних преносних капацитета,
- могући нови заједнички пројекти,
- сарадња енергетских компанија, у склопу чега су потписани Меморандуми о разумевању између Електроенергетске компаније (MVM Magyar) са мађарске стране и ЕПС-а и Србијагаса са српске стране.
Министри Антић и Сијарто разговарали су у Будимпешти о реализацији договора о јачању сарадње Србије и Мађарске у области енергетике и констатовали да има великог потенцијала за сарадњу енергетских компанија.
Министар Антић рекао је да је данашњи дан стратешки важан за сарадњу енергетских компанија из Мађарске и Србије и грађане, и констатовао да се две земље налазе у најбољој фази својих политичких, привредних и пријатељских односа.
- То је значајно за све нас, пре свега грађане, и огроман допринос тим односима дали су премијер Виктор Орбан и председник Александар Вучић, који су свој лични и пријатељски однос уткали у моћне и снажне односе две земље", поручио је министар Антић.
Он је казао да су Србија и Мађарска најзначајнији партнери у енергетском сектору и да се планира више заједничких пројеката у наредном периоду, што ће бити у интересу целог региона.
Антић је нагласио да су данас у Будимпешти потписана и два Меморандума, који представљају камен темељац за сарадњу енергетског сектора, односно енергетских компанија.
Потписани су Меморандуми о разумевању између мађарске Електроенергетске компаније (MVM Magyar) и ЕПС-а и Србијагаса.
Меморандуме су потписали генерални директор MVM - Gyorgy Kobor, в.д. директора Електропривреде Србије Милорад Грчић и генерални директор Србијагаса - Душан Бајатовић.
Енергетске компаније из Србије и Мађарске су, каже Антић, озбиљни играчи, а стварање једне снажне регионалне берзе у великом је интересу целог региона.
- Договорили смо се да и наше компаније раде на повећању капацитета електроенергетске интерконекције, и то ће бити важан корак", изјавио је Антић и подсетио да Мађарска има снажан нуклеарни сектор и озбиљне произвођаче енергије, укључујући обновљиве изворе енергије.
Србија има јак термосектор и снажне хидрокапацитете, сегменте које друга страна нема и који могу добро да се укомпонују, и да у будућности заједнички балансирамо што ће представљати додатну вредност за Србију и Мађарску, оценио је министар рударства и енергетике.
- Планирамо и заједнички ћемо разматрати пројекте у трећим земљама. Постоји реална могућност да ЕПС и MVM заједнички наступају на пројектима у региону и то ће такође бити један од приоритета, а очекујемо доста и од сарадње те мађарске компаније и Србијагаса", истакао је Антић.
Он је рекао да смо отворени и да учимо од мађарских компанија које су нам дале подршку у сигурном снабдевању гасом претходне зиме.
Што се тиче гасовода, Антић је казао да су обе земље доста урадиле да би се пројекат реализовао и да бисмо добили сигурно, додатно снабдевање за нас и цео регион.
- У фази смо када можемо да кажемо да смо прешли велики део пута и да улазимо у завршни део пројекта", казао је Антић.
Он је истакао да ће до краја године српски део гасовода бити у потпуности завршен и да ће Србија бити спремна да преузме гас из Бугарске и испоручи га Мађарској.
Све ће то дати нов квалитет у региону и сигурно снабдевање гасом, као и сигурност да се привреде могу даље развијати, поручио је министар Антић.
03.06.2020.
АМГ – ЗЕЛЕНА ЕКОНОМИЈА РЕГИОНА - АНТИЋ
Антић: Много радимо на еколошким стандардима у производњи
Конференција "Зелена економија региона" одржана је у Београду, у организацији Адриа медиа групе. Конференција је део платформе “Одржива будућност“, а одржана је под покровитељством Министарства рударства и енергетике, у сарадњи са Европском инвестиционом банком и другим важним партнерима.
Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је да Србија има висок степен производње укупне енергије и да смо у односу на ЕУ, далеко мање енергетски зависни, а да две трећине електричне енергије производимо из угља. Он је објаснио да је један од приоритета да ту производњу учинимо еколошки одговорнијом.
- Ми смо у протеклих неколико година инвестирали око 400 милиона евра у различите еколошке пројекте у термосектору, а планирамо наредних година додатне инвестиције од 900 милиона евра како би решили све ове сегменте. Решили смо прашкасто загађење, решавамо денитрификацију и одсумпоравање димних гасова као кључне изазове у термосектору. Други приоритет је што већа заступљеност нових пројеката из обновљивих извора. Откако сам министар, ми смо пустили на мрежу око 550 мегавата нових капацитета из обновљивих извора, а 2018. и 2019. године смо били лидер у региону са новим пројектима из ОИЕ, пре свега са ветропарковима. Планирамо са тим да наставимо у наредном периоду", казао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Министар је нагласио да Србија има огроман потенцијал у енергетској ефикасности, да је то нови модел и део стратегије који може да обезбеди недостајућу енергију. Он је изразио наду да ће преговори који буде Србија водила са ЕУ у вези са транзицијом на коришћење обновљивих извора, бити максимално фер и поштени, и адекватни снази региона, јер немају све државе исту полазну тачку.
- Морамо да узмемо у обзир да читав регион није капитално утицао на климатске промене и да су негативан утицај за загађење имале најразвијеније земље, а ни оне немају јединствену политику када је декарбонизација у питању. Чак и Немачка, која предводи ту локомотиву, планира раст термосектора а нису угасили ни једну термоелектрану. Пољска није направила ни један корак у том правцу. Тако да читав тај приступ мора да буде фер, поштен и постепен", нагласио је Антић и додао да се не може очекивати од овог региона да изврши брзу транзицију, као државе које су највећи загађивачи, а своје економије су подигле брзо управо на термосектору.
Антић: Већ од 2021. и опција снабдевања гасом из Бугарске
Министар рударства и енергетике Александар Антић казао jе да би Србија вецх од 2021. требало да има и опцију снабдевања гасом из правца Бугарске и навео да је један од наших приоритета јачање гасног сектора, те да је Србија у последње три, четити године за 35 одсто повећала коришћење гаса.
Он је рекао да је Србија до сада имала један правац снабдевања гасом, а да је један од кључних приоритета у протеклом периоду била диверсификација и рута и извора снабдевања.
Министар каже да је Србија у току претходне године завршила линијски део новог гасовода од границе са Бугарском до границе са Мађарском који, како наводи, представља неки наставак "Турског тока", мада је то, додаје, део српског гасног транспортног система.
- Очекујемо да по завршетку одређених деоница у Бугарској већ од 2021. године имамо опцију снабдевања гасом из тог правца. Бугари развијају тај концепт Балкан хаба, желе да интегришу различите изворе снабдевања гасом из руских извора или из каспијског басена, ЛНГ терминала у региону. Ми ту имамо одређене заједничке планове и приоритете", истакао је Антић.
Навео је да је један од приоритета и Интеконекција Бугарска - Србија, односно гасовод Ниш-Димитровград – Софија, који Србију треба да доведе у везу са Јужним гасним коридором, као новим правцем снабдевања.
Министар је напоменуо да је Интерконекција са Румунијом, с обзиром на то да Румуни имају добре резултате истраживања у Црном мору, потенцијално нови извор, а да то све Србију доводи у позицију да планира нове гасне електране и нове пројекте.
- Ми нисмо слепо заљубљени у угаљ. Објективно, угаљ је наша садашњост и реалност и зато улажемо огромна средства да његова експлоатација буде еколошки одговорнија, али планирамо и поправљање нашег енергетског микса", навео је Антић.
Он је нагласио да су пуштање 550 мегавата из обновљивих извора енергије и развијање гасних пројеката у наредних неколико година јасне поруке да Србија снажно ради на поправљању енегретског микса. Антић је поручио да енергетске политике не могу бити националне, јер та област није за "острвске политике" и да енергетика не познаје границе, али је и напоменуо да у ЕУ и даље не постоји заједничка енергетска политика. Министар је нагласио да ће енергетска транзиција бити тежак процес за Србију и да је држава спремна на регионалну сарадњу.
Антић је изразио очекивање да ће Енергетска заједница у оквиру својих политика узети у обзир различите ситуације у земљама региона и да ће учинити макисмум напора да ти преговори који се буду водили са ЕУ буду пре свега фер и поштени и да буду заиста адекватни снази региона, као и да је потребно време за енергетску транзицију.
- Морамо да узмемо у обзир да читав овај регион није капитално утицао ни на емисију гасова са ефектом стаклене баште, нити на климатске промене, да су пре свега тај негативан утицај имале најразвијеније земље које чак ни дан данас у ЕУ немају јединствену политику кад је у питању декарбонизација и гашење термосектора", наводи Антић.
Министар је казао да су земље које су највише утицале на загађење и које су највише утицале на кллиматске промене и емисије гасова са ефектом стаклне баште имале дуг процес прилагођавања за који је, наводи, потребно и време и новац.
- То ће бити озбиљни и тешки преговори", рекао је Антић и навео да Србија има добру преговарачку позицију.
На конференцији су учествовали представници надлежних министарстава, институција и компанија из Србије и региона. Иначе, све земље Западног Балкана пролазе кроз енергетску трансформацију, а будућност региона је у умрежавању и јединственом енергетском тржишту.
Интернет презентација Министарства је лиценцирана под условима лиценце