Arhiva
Arhiva
Aktuelnosti
Septembar 2016.
27.09.2016.
Obaveštenje o nedostupnim IT servisima
Obaveštavaju se svi korisnici Informacionih sistema Ministarstva rudarstva i energetike da zbog radova na opremi može doći do povremenih prekida u radu nekih delova informacionih sistema u periodu od utorka 27. septembra u 19 časova pa do srede 28. septembra u 19. časova. Hvala na razumevanju.
Grupa za razvoj i održavanje informacionog sistema
22.09.2016.
Za unapređenje energetske efikasnosti 125 miliona dinara
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić potpisao je s predstavnicima 15 lokalnih samouprava ugovor o dodeli 125 miliona dinara iz Budžetskog fonda za projekte unapređenja energetske efikasnosti, a od realizacije tog projekta očekuje se godišnja ušteda od oko 30 miliona dinara.
Antić je tom prilikom poručio da je svaki dinar uložen u projekte koji povećavaju energetsku efikasnost najbolјe uložen, jer se na taj način štedi energija.
Tih 15 lokalnih samouprava prijavilo je projekte koji su se pokazali kao najbolјi po kriterijumima kao što su efekti uštede, položaj opštine i drugi.
Antić je kazao da je ovo drugi po redu projekat od kojeg se očekuje da uštede budu između tri i četiri miliona kilovatsati godišnje, što je oko 30 miliona dinara.
Prema rečima ministra, u prvom projektu namenjenom za 11 lokalnih samouprava, a u koji je država uložila 80 miliona dinara, postignute su uštede od oko 40 odsto po objektu, odnosno, kako je rekao, oko dva miliona kilovatsati godišnje, što je skoro 150.000 evra.
Antić je dodao da lokalne samouprave u tim projektima sufinansiraju oko 30 odsto potrebnog iznosa za unapređenje energetske efkasnosti.
Ministar rudarstva i energetike najavio je još jedan projekat koji će se raditi sa UNDP, od kojeg će Budžetski fond dobiti pola miliona dolara bespovarstnih sredstava, a kako je rekao, država će nastojati da poveća ta sredstva, koja su namenjena za povećanje energetske efikasnosti.
Za odlazak iz EPS-a do sada, prijavilo se 902 radnika, uz naknade
Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je danas da su za zaposlene u Elektroprivredi Srbije (EPS) koji imaju 40 godina staža, ali manje od 65 godina starosti, obezbeđene stimulativne naknade za odlazak u penziju.
On je novinarima nakon potpisivanja Ugovora sa predstavnicima 15 lokalnih samouprava za dodelu 125 miliona dinara za projekte energetske efikasnosti, kazao da se te stimulativne naknade kreću od pet do 27 prosečnih zarada i da će one uglavnom biti isplaćene radnicima u proizvodnji, odnosno monterima i rudarima koji imaju između 57 i 60 godina i koji više ne mogu efikasno da obavlјaju posao.
- To je deo reformskog procesa za koji smo dobili saglasnosti Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Stimulacije dajemo radnicima koji su ispunili jedan uslov za odlazak u penziju, jer bi im ona bila umanjena. A to će doneti ogromne uštede EPS-u, naglasio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
Prema njegovim rečima, do sada su se, za odlazak iz EPS-a uz stimulativne naknade, prijavila 902 zaposlena i najviše ih je iz Rudarskog basena Kolubara i iz Kostolca i to su uglavnom monteri i rudari.
Antić je dodao i da u EPS-u ima oko 1.700 zaposlenih koji imaju više od 40 godina radnog staža, a manje od 65 godina starosti.
Prijavlјivanje za dobrovolјni odlazak iz te kompanije traje do kraja septembra.
15.09.2016.
Antić: Zelena energija je obaveza prema našoj deci
Srbija je uložila 200 miliona evra u gradnju filtera za smanjenje štetnih gasova iz elektrana do sada, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić.
Antić je, na Srpskom zelenom forumu "Obnovlјivi izvori energije (OIE) - između potreba i mogućnosti", rekao da je naša budućnost i obaveza prema deci i budućim generacijama, a ne prema međunarodnim institucijama i energetskoj zajednici, da se okrenemo obnovlјivim izvorima energije, jer oni više nisu alternativa, već su realnost.
Ministar rudarstva i energetike je kazao da naša potrošnja iz obnovlјivih izvora trenutno iznosi 21 odsto od ukupne potrošnje energije u zemlјi, ističući da država ulaže ogromne napore u dalјi razvoj "zelene energije", budući da je cilј da se do 2020. godine dostigne nivo od 27 odsto potrošnje struje iz obnovlјivih izvora.
Prema njegovim rečima, od ukupno 1.092 megavata zelene energije, 500 megavata se proizvodi iz energije vetra, a ostalo iz biomase, gasa, solarne i hidroenergije.
Antić je precizirao da je u Srbiji, u poslednjih par godina, izgrađena 61 mini hidro-centrala ukupne instalisane snage 40 megavata, 103 solarne male elektrane, dve vetroelektrane i pet elektrana na biogas.
- To su još pionirski koraci, a pravi veliki projekti tek predstoje i u razgovorima smo sa međunarodnim finansijskim institucijama o obezbeđenju investitora za realizaciju tih projekata, rekao je ministar, najavlјujući skorašnji početak realizacije prvih velikih projekata vetroelektrana pojedinačne snage preko 100 megavata.
Kako je objasnio, narednih meseci se očekuje potpisivanje sporazuma za tri velika projekta vetroparkova, ukupne snage 320 megavata, koji bi trebalo da se nađu na mreži krajem 2018. i početkom 2019. godine.
Mada je ocenio da u ovoj oblasti malo kasnimo u odnosu Evropu, Antić je predočio da je jedna Nemačka još 1990-ih krenula u razvoj zelene eneregije, dok smo mi u to ušli tek 2013, pri čemu smo klјučne korake napravili u poslednje dve godine, tako da je na nama sada da "uhvatimo ritam i postignemo zacrtane cilјeve".
Takođe je konstatovao da u poređenju sa razvijenim državama Srbija i nije toliko loša, s obzirom na to da je sebi postavila čak teže cilјeve nego, na primer, Italija koja ima za cilј da dostigne 17 odsto udela zelene energije u ukupnoj potrošnji struje.
Ministar je istakao da je proizvodnja struje iz obnovlјivih izvora mnogo skuplјa u odnosu na konvencionalnu, navodeći da cena proizvodnje jednog megavata električne energije po satu u EPS-u sada iznosi nešto ispod 30 evra, dok je kod vetroelektrana 92 evra, a iz solarnih elektrana čak 150 do 160 evra po MW/h.
- Zato mi moramo da nađemo balans - da s jedne strane podižemo učešće obnovlјivih izvora, a da, s druge strane, to radimo na jedan odgovoran način prema našim građanima, jer na kraju dana oni to moraju da plate, i mi to moramo da izbalansiramo, vodeći računa o rastu i o socijalno-ekonomskom momentu, zaklјučio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
14.09.2016.
Saopštenje
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić sastao se sa ambasadorom Azerbejdžana u Beogradu - Eldarom Hasanovim, i tom prilikom razgovarao o saradnji dve države na polјu energetike.
Gospodin Hasanov je srpskog ministra energetike informisao o stanju realizacije projekata TAP i TANAP, i eventualnoj mogućnosti uklјučivanja Republike Srbije u korišćenje tih gasovoda. Takođe, ambasador je ukazao na značajne, a još neiskorišćene mogućnosti saradnje Azerbejdžana i Srbije u oblasti energetike.
Aleksandar Antić gosta je obavestio o napretku realizacije projekta gasne interkonekcije Bugarska – Srbija. Ministar Antić deli mišlјenje ambasadora da buduća saradnja između Azerbejdžana i Srbije u oblasti energetike može da doprinese značajnom unapređenju sveukupnih ekonomskih odnosa između dve prijatelјske zemlјe. U cilјu konkretizacije projekata od zajedničkog interesa i modaliteta njihove realizacije, zajednički je konstatovano da je neophodno organizovati sastanak dvojice ministara energetike – Aleksandra Antića i Natiga Alijeva.
Služba za informisanje
13.09.2016.
Milion evra za borbu protiv klimatskih
promena u Srbiji
Evropska unija finasiraće s milion evra iz IPA pretpristupnih fondova projekat "Strategija za klimatske promene sa akcionim planom" koji će trajati 18 meseci, najavlјeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić kazao je da je Srbija odlučna da da veliki doprinos u borbi protiv klimatskih promena i da će agresivno sprovoditi cilјeve u toj borbi.
On je rekao da se Srbija zalaže za smanjenje emisije štetnih gasova iz proizvodnih kapaciteta, za veću proizvodnje električne energije iz obnovlјivih izvora i pobolјšanje energetske efikasnosti.
- Srbija se obavezala da će do 2020. ukupna proizvodnja energije iz obnovlјivih izvora biti 27 odsto, dodao je Antić, podsetivši da je u proteklih nekoliko godina uloženo više od 200 miliona evra u smanjenje emisije štetnih gasova.
Ministar rudarstva i energetike kazao je da je Srbija bila među prvim državama u svetu koja je definisala cilјeve u ovoj oblasti, navodeći da u ostvarenju tih cilјeva energetika mora da da veliki doprinos.
Kako je na konferenciji "Borba protiv klimatskih promena spremnost Srbije" rečeno, svrha tog projekta je izrada strategije borbe protiv klimatskih promena i akcionog plana Ministarstva polјoprivrede i zaštite životne sredine koja treba da uspostavi strateški okvir saglasana s obavezama Srbije i pridruživanja EU.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport kazao je da je prioritet EU ublažavanje posledica klimatskih promena, dodavši da je Srbija je važan partner EU u globalnoj borbi protiv klimatskih promena.
On je rekao da se EU obavezala na smanjenje emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte za 20 odsto do 2020. godine, a da cilј da to smanjenje bude više od 80 odsto do 2050.
- Klimatske promene su globalni fenomen i zahtevaju zajedničku borbu. Prilagodjavanje na klimatske promene je znatno skuplјe od ublažavanja njihovih posledica, zato nemamo vremena za gublјenje, kazao je Devenport.
On je dodao i da bi srpske vlasti trebalo da ratifikuju "istorijski" klimatski sporazum iz Pariza koji je usvojen 2015, a koje su ratifikovale i najveći zagađivači -Amerika i Kina.
09.09.2016.
PROJEKAT GASNOG INTERKONEKTORA SRBIJA – BUGARSKA
ŠEFČOVIČ I KANјETE – POHVALA SRBIJI
U Budimpešti je 8. i 9. septembra 2016. godine održan sastanak Grupe na visokom nivou za gasno povezivanje u centralnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEC). Sastanku su prisustvovali - Mirjana Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, kao i predstavnici Javnog preduzeća „Srbijagas“.
U Budimpešti su razmotrene aktivnosti na realizaciji Memoranduma o zajedničkom pristupu za rešavanje pitanja diversifikacije snabdevanja prirodnim gasom i izazova vezanih za sigurnost snabdevanja, koji su potpisala sva ministarstva energetike zemalјa regiona i Evropske komisije, 10. jula 2015. godine u Dubrovniku.
- Ministarstvo rudarstva i energetike i JP „Srbijagas“ su u proteklom periodu sproveli niz aktivnosti na stvaranju uslova za realizaciju projekta Interkonekcije Bugarska – Srbija, koji je pomenutim Memorandumom i njegovim pratećim dokumentima definisan kao jedan od šest prioritetnih projekata za EU i region, kazala je državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, Mirjana Filipović.
Ona je saopštila da je sa bugarskom stranom usaglašen tekst novog Memoranduma o razumevanju za izgradnju projekta gasnog interkonektora Bugarska – Srbija, između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske.
- Sastavni deo Memoranduma je Vremenski plan aktivnosti u okviru projekta “Izgradnja gasnog interkonektora Bugarska – Srbija“. Potpisivanje tog Memoranduma očekuje se u što skorijem roku, najavila je Mirjana Filipović.
Prema njenim rečima, očekuje se da će najveći deo sredstava za finansiranje srpskog dela ovog projekta biti odobren iz IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance) fonda za 2017. godinu.
Potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič i evropski komesar za akciju za klimu i energiju - Migel Arias Kanjete, pohvalili su Srbiju za učinjene aktivnosti i angažovanje na realizaciji projekta gasnog interkonektora Bugarska – Srbija.
07.09.2016.
Saopštenje
Povodom izjava gospodina Miroslava Bogićevića, Ministarstvo rudarstva i energetike naglašava da nisu tačni navodi da je Ministarstvo bilo kome „poklonilo“ bilo kakvu imovinu koncerna „Farmakom MB DOO - Šabac“ ili rudnika u njegovom vlasništvu. Tako nešto nije moguće, s obzirom na to da po čl. 34 Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, postoji tačno definisana procedura, po kojoj se mogu dobiti, ali i izgubiti odobrenja za geološka istraživanja. Da pojasnimo – koncern „Farmakom MB DOO - Šabac“ nije bio vlasnik zemlјišta na istražnim polјima. Takođe, mineralne sirovine su vlasništvo Republike Srbije, a ne kompanija koje vrše istraživanja ili eventualnu eksploataciju, tako da ne može da bude ni reči o „poklanjanju“ bilo čije „imovine“.
Činjenica je da su - koncern „Farmakom MB - Šabac“ i rudnici u njegovom sastavu imali sedam dozvola za geološka istraživanja na sledećim istražnim polјima:
- Istražno pravo na području „Zavorje – Štira - Brasina“- odobreno rešenjem br.310-02-0620/2012-14 od 25.05.2012. godine sa rokom važenja do 25.05.2015.godine.
- Istražno pravo na području „Ravnaja“- odobreno rešenjem br.310-02-618/2012-14 od 25.05.2012. godine sa rokom važenja do 25.05.2015.godine.
- Istražno pravo na području „Stolice – Kik - Dolići“ – odobreno rešenjem br. 310-02-0223/2012-14 od 15.03.2012. godine, sa rokom važenja do 28.06.2015.godine.
- Istražno pravo na području „Rujevac“ – odobreno rešenjem br.310-02-0619/2012-14 od 28.06.2012. godine, sa rokom važenja do 28.06.2015.godine.
- Istražno pravo na području „Rajićeva gora“- odobreno rešenjem br.310-02-0621/2012-14 od 22.06.2012. godine, sa rokom važenja do22.06.2015.godine.
- Istražno pravo na rudnom polјu „Raška“- odobreno rešenjem br.310-02-00013/2012-14 od 10.01.2012. godine sa rokom važenja do 31.12.2014.godine.
- Istražno pravo na Radan planini – (ležište „Lece“) - odobreno rešenjem br.310-02-495/2012-14 od 29.02.2012. godine, sa rokom važenja do 05.04.2015. godine.
Ukupna površina odobrenih geoloških istraživanja na navedenim istražnim prostorima iznosi 275,62km2.
Kao što se da videti, sva istražna prava su prestala da važe. Koncern „Farmakom MB DOO - Šabac“, kao ni rudnici u njegovom sastavu, nisu ni podneli zahtev za njihov produžetak, osim za istražno polјe „Raška“, gde nisu ispunili zakonske uslove za produžetak. Imajući u vidu da je prostor ostao slobodan, nije postojala zakonska mogućnost da se drugim pravnim licima koja su aplicirala u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, ne odobre geološka istraživanja na tim lokalitetima.
Uzimajući u obzir da koncern „Farmakom MB DOO - Šabac“ nije vlasnik zemlјišta na kojem je imao istražna prava, kao i činjenicu da su istražna prava istekla, Ministarstvo rudarstva i energetike nije nikome ništa ni „oduzelo“, niti „poklonilo“.
Služba za informisanje
Internet prezentacija Ministarstva je licencirana pod uslovima licence