Архива
Архива
Актуелности
Септембар 2016.
27.09.2016.
Обавештење о недоступним ИТ сервисима
Обавештавају се сви корисници Информационих система Министарства рударства и енергетике да због радова на опреми може доћи до повремених прекида у раду неких делова информационих система у периоду од уторка 27. септембра у 19 часова па до среде 28. септембра у 19. часова. Хвала на разумевању.
Група за развој и одржавање информационог система
22.09.2016.
За унапређење енергетске ефикасности 125 милиона динара
Министар рударства и енергетике Александар Антић потписао је с представницима 15 локалних самоуправа уговор о додели 125 милиона динара из Буџетског фонда за пројекте унапређења енергетске ефикасности, а од реализације тог пројекта очекује се годишња уштеда од око 30 милиона динара.
Антић је том приликом поручио да је сваки динар уложен у пројекте који повећавају енергетску ефикасност најбоље уложен, јер се на тај начин штеди енергија.
Тих 15 локалних самоуправа пријавило је пројекте који су се показали као најбољи по критеријумима као што су ефекти уштеде, положај општине и други.
Антић је казао да је ово други по реду пројекат од којег се очекује да уштеде буду између три и четири милиона киловатсати годишње, што је око 30 милиона динара.
Према речима министра, у првом пројекту намењеном за 11 локалних самоуправа, а у који је држава уложила 80 милиона динара, постигнуте су уштеде од око 40 одсто по објекту, односно, како је рекао, око два милиона киловатсати годишње, што је скоро 150.000 евра.
Антић је додао да локалне самоуправе у тим пројектима суфинансирају око 30 одсто потребног износа за унапређење енергетске ефкасности.
Министар рударства и енергетике најавио је још један пројекат који ће се радити са УНДП, од којег ће Буџетски фонд добити пола милиона долара бесповарстних средстава, а како је рекао, држава ће настојати да повећа та средства, која су намењена за повећање енергетске ефикасности.
За одлазак из ЕПС-а до сада, пријавило се 902 радника, уз накнаде
Министар рударства и енергетике Србије Александар Антић изјавио је данас да су за запослене у Електропривреди Србије (ЕПС) који имају 40 година стажа, али мање од 65 година старости, обезбеђене стимулативне накнаде за одлазак у пензију.
Он је новинарима након потписивања Уговора са представницима 15 локалних самоуправа за доделу 125 милиона динара за пројекте енергетске ефикасности, казао да се те стимулативне накнаде крећу од пет до 27 просечних зарада и да ће оне углавном бити исплаћене радницима у производњи, односно монтерима и рударима који имају између 57 и 60 година и који више не могу ефикасно да обављају посао.
- То је део реформског процеса за који смо добили сагласности Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке. Стимулације дајемо радницима који су испунили један услов за одлазак у пензију, јер би им она била умањена. А то ће донети огромне уштеде ЕПС-у, нагласио је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Према његовим речима, до сада су се, за одлазак из ЕПС-а уз стимулативне накнаде, пријавила 902 запослена и највише их је из Рударског басена Колубара и из Костолца и то су углавном монтери и рудари.
Антић је додао и да у ЕПС-у има око 1.700 запослених који имају више од 40 година радног стажа, а мање од 65 година старости.
Пријављивање за добровољни одлазак из те компаније траје до краја септембра.
15.09.2016.
Антић: Зелена енергија је обавеза према нашој деци
Србија је уложила 200 милиона евра у градњу филтера за смањење штетних гасова из електрана до сада, изјавио је данас министар рударства и енергетике Србије Александар Антић.
Антић је, на Српском зеленом форуму "Обновљиви извори енергије (ОИЕ) - између потреба и могућности", рекао да је наша будућност и обавеза према деци и будућим генерацијама, а не према међународним институцијама и енергетској заједници, да се окренемо обновљивим изворима енергије, јер они више нису алтернатива, већ су реалност.
Министар рударства и енергетике је казао да наша потрошња из обновљивих извора тренутно износи 21 одсто од укупне потрошње енергије у земљи, истичући да држава улаже огромне напоре у даљи развој "зелене енергије", будући да је циљ да се до 2020. године достигне ниво од 27 одсто потрошње струје из обновљивих извора.
Према његовим речима, од укупно 1.092 мегавата зелене енергије, 500 мегавата се производи из енергије ветра, а остало из биомасе, гаса, соларне и хидроенергије.
Антић је прецизирао да је у Србији, у последњих пар година, изграђена 61 мини хидро-централа укупне инсталисане снаге 40 мегавата, 103 соларне мале електране, две ветроелектране и пет електрана на биогас.
- То су још пионирски кораци, а прави велики пројекти тек предстоје и у разговорима смо са међународним финансијским институцијама о обезбеђењу инвеститора за реализацију тих пројеката, рекао је министар, најављујући скорашњи почетак реализације првих великих пројеката ветроелектрана појединачне снаге преко 100 мегавата.
Како је објаснио, наредних месеци се очекује потписивање споразума за три велика пројекта ветропаркова, укупне снаге 320 мегавата, који би требало да се нађу на мрежи крајем 2018. и почетком 2019. године.
Мада је оценио да у овој области мало каснимо у односу Европу, Антић је предочио да је једна Немачка још 1990-их кренула у развој зелене енерегије, док смо ми у то ушли тек 2013, при чему смо кључне кораке направили у последње две године, тако да је на нама сада да "ухватимо ритам и постигнемо зацртане циљеве".
Такође је констатовао да у поређењу са развијеним државама Србија и није толико лоша, с обзиром на то да је себи поставила чак теже циљеве него, на пример, Италија која има за циљ да достигне 17 одсто удела зелене енергије у укупној потрошњи струје.
Министар је истакао да је производња струје из обновљивих извора много скупља у односу на конвенционалну, наводећи да цена производње једног мегавата електричне енергије по сату у ЕПС-у сада износи нешто испод 30 евра, док је код ветроелектрана 92 евра, а из соларних електрана чак 150 до 160 евра по МW/х.
- Зато ми морамо да нађемо баланс - да с једне стране подижемо учешће обновљивих извора, а да, с друге стране, то радимо на један одговоран начин према нашим грађанима, јер на крају дана они то морају да плате, и ми то морамо да избалансирамо, водећи рачуна о расту и о социјално-економском моменту, закључио је министар рударства и енергетике Александар Антић.
14.09.2016.
Саопштење
Министар рударства и енергетике Александар Антић састао се са амбасадором Азербејџана у Београду - Елдаром Хасановим, и том приликом разговарао о сарадњи две државе на пољу енергетике.
Господин Хасанов је српског министра енергетике информисао о стању реализације пројеката ТАП и ТАНАП, и евентуалној могућности укључивања Републике Србије у коришћење тих гасовода. Такође, амбасадор је указао на значајне, а још неискоришћене могућности сарадње Азербејџана и Србије у области енергетике.
Александар Антић госта је обавестио о напретку реализације пројекта гасне интерконекције Бугарска – Србија. Министар Антић дели мишљење амбасадора да будућа сарадња између Азербејџана и Србије у области енергетике може да допринесе значајном унапређењу свеукупних економских односа између две пријатељске земље. У циљу конкретизације пројеката од заједничког интереса и модалитета њихове реализације, заједнички је констатовано да је неопходно организовати састанак двојице министара енергетике – Александра Антића и Натига Алијева.
Служба за информисање
13.09.2016.
Милион евра за борбу против климатских
промена у Србији
Европска унија финасираће с милион евра из ИПА претприступних фондова пројекат "Стратегија за климатске промене са акционим планом" који ће трајати 18 месеци, најављено је у Привредној комори Србије (ПКС).
Министар рударства и енергетике Александар Антић казао је да је Србија одлучна да да велики допринос у борби против климатских промена и да ће агресивно спроводити циљеве у тој борби.
Он је рекао да се Србија залаже за смањење емисије штетних гасова из производних капацитета, за већу производње електричне енергије из обновљивих извора и побољшање енергетске ефикасности.
- Србија се обавезала да ће до 2020. укупна производња енергије из обновљивих извора бити 27 одсто, додао је Антић, подсетивши да је у протеклих неколико година уложено више од 200 милиона евра у смањење емисије штетних гасова.
Министар рударства и енергетике казао је да је Србија била међу првим државама у свету која је дефинисала циљеве у овој области, наводећи да у остварењу тих циљева енергетика мора да да велики допринос.
Како је на конференцији "Борба против климатских промена спремност Србије" речено, сврха тог пројекта је израда стратегије борбе против климатских промена и акционог плана Министарства пољопривреде и заштите животне средине која треба да успостави стратешки оквир сагласана с обавезама Србије и придруживања ЕУ.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт казао је да је приоритет ЕУ ублажавање последица климатских промена, додавши да је Србија је важан партнер ЕУ у глобалној борби против климатских промена.
Он је рекао да се ЕУ обавезала на смањење емисије штетних гасова са ефектом стаклене баште за 20 одсто до 2020. године, а да циљ да то смањење буде више од 80 одсто до 2050.
- Климатске промене су глобални феномен и захтевају заједничку борбу. Прилагодјавање на климатске промене је знатно скупље од ублажавања њихових последица, зато немамо времена за губљење, казао је Девенпорт.
Он је додао и да би српске власти требало да ратификују "историјски" климатски споразум из Париза који је усвојен 2015, а које су ратификовале и највећи загађивачи -Америка и Кина.
09.09.2016.
ПРОЈЕКАТ ГАСНОГ ИНТЕРКОНЕКТОРА СРБИЈА – БУГАРСКА
ШЕФЧОВИЧ И КАЊЕТЕ – ПОХВАЛА СРБИЈИ
У Будимпешти је 8. и 9. септембра 2016. године одржан састанак Групе на високом нивоу за гасно повезивање у централној и југоисточној Европи (CESEC). Састанку су присуствовали - Мирјана Филиповић, државни секретар у Министарству рударства и енергетике, као и представници Јавног предузећа „Србијагас“.
У Будимпешти су размотрене активности на реализацији Меморандума о заједничком приступу за решавање питања диверсификације снабдевања природним гасом и изазова везаних за сигурност снабдевања, који су потписала сва министарства енергетике земаља региона и Европске комисије, 10. јула 2015. године у Дубровнику.
- Министарство рударства и енергетике и ЈП „Србијагас“ су у протеклом периоду спровели низ активности на стварању услова за реализацију пројекта Интерконекције Бугарска – Србија, који је поменутим Меморандумом и његовим пратећим документима дефинисан као један од шест приоритетних пројеката за ЕУ и регион, казала је државни секретар Министарства рударства и енергетике, Мирјана Филиповић.
Она је саопштила да је са бугарском страном усаглашен текст новог Меморандума o разумевању за изградњу пројекта гасног интерконектора Бугарска – Србија, између Владе Републике Србије и Владе Републике Бугарске.
- Саставни део Меморандума је Временски план активности у оквиру пројекта “Изградња гасног интерконектора Бугарска – Србија“. Потписивање тог Меморандума очекује се у што скоријем року, најавила је Мирјана Филиповић.
Према њеним речима, очекује се да ће највећи део средстава за финансирање српског дела овог пројекта бити одобрен из ИПА (Instrument for Pre-Accession Assistance) фонда за 2017. годину.
Потпредседник Европске комисије Марош Шефчович и европски комесар за акцију за климу и енергију - Мигел Ариас Kањете, похвалили су Србију за учињене активности и ангажовање на реализацији пројекта гасног интерконектора Бугарска – Србија.
07.09.2016.
Саопштење
Поводом изјава господина Мирослава Богићевића, Министарство рударства и енергетике наглашава да нису тачни наводи да је Министарство било коме „поклонило“ било какву имовину концернa „Фармаком МБ ДОО - Шабац“ или рудника у његовом власништву. Тако нешто није могуће, с обзиром на то да по чл. 34 Закона о рударству и геолошким истраживањима, постоји тачно дефинисана процедура, по којој се могу добити, али и изгубити одобрења за геолошка истраживања. Да појаснимо – концерн „Фармаком МБ ДОО - Шабац“ није био власник земљишта на истражним пољима. Такође, минералне сировине су власништво Републике Србије, а не компанија које врше истраживања или евентуалну експлоатацију, тако да не може да буде ни речи о „поклањању“ било чије „имовине“.
Чињеница је да су - концерн „Фармаком МБ - Шабац“ и рудници у његовом саставу имали седам дозвола за геолошка истраживања на следећим истражним пољима:
- Истражно право на подручју „Заворје – Штира - Брасина“- одобрено решењем бр.310-02-0620/2012-14 од 25.05.2012. године са роком важења до 25.05.2015.године.
- Истражно право на подручју „Равнаја“- одобрено решењем бр.310-02-618/2012-14 од 25.05.2012. године са роком важења до 25.05.2015.године.
- Истражно право на подручју „Столице – Кик - Долићи“ – одобрено решењем бр. 310-02-0223/2012-14 од 15.03.2012. године, са роком важења до 28.06.2015.године.
- Истражно право на подручју „Рујевац“ – одобрено решењем бр.310-02-0619/2012-14 од 28.06.2012. године, са роком важења до 28.06.2015.године.
- Истражно право на подручју „Рајићева гора“- одобрено решењем бр.310-02-0621/2012-14 од 22.06.2012. године, са роком важења до22.06.2015.године.
- Истражно право на рудном пољу „Рашка“- одобрено решењем бр.310-02-00013/2012-14 од 10.01.2012. године са роком важења до 31.12.2014.године.
- Истражно право на Радан планини – (лежиште „Леце“) - одобрено решењем бр.310-02-495/2012-14 од 29.02.2012. године, са роком важења до 05.04.2015. године.
Укупна површина одобрених геолошких истраживања на наведеним истражним просторима износи 275,62км2.
Као што се да видети, сва истражна права су престала да важе. Концерн „Фармаком МБ ДОО - Шабац“, као ни рудници у његовом саставу, нису ни поднели захтев за њихов продужетак, осим за истражно поље „Рашка“, где нису испунили законске услове за продужетак. Имајући у виду да је простор остао слободан, није постојала законска могућност да се другим правним лицима која су аплицирала у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима, не одобре геолошка истраживања на тим локалитетима.
Узимајући у обзир да концерн „Фармаком МБ ДОО - Шабац“ није власник земљишта на којем је имао истражна права, као и чињеницу да су истражна права истекла, Министарство рударства и енергетике није никоме ништа ни „одузело“, нити „поклонило“.
Служба за информисање
Интернет презентација Министарства је лиценцирана под условима лиценце