Arhiva
Arhiva
Aktuelnosti
Septembar 2019.
30.09.2019.
Minstar Aleksandar Antić sa šefom kancelarije Svetske banke u Beogradu Stivenom Ndegvom ( Stephen Ndegwa )
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, sastao se sa šefom kancelarije Svetske banke u Beogradu, Stivenom Ndegvom ( Stephen Ndegwa ).
Tema sastanka bila je intenziviranje saradnje ministarstva rudarstva i energetike sa timovima Svetske banke u oblasti upravljanja tranzicijom rudarstva, u funkciji budućeg razvoja.
Ndegva je izrazio spremnost ove institucije za pružanje podrške Republici Srbiji u oblasti rudarstva, pre svega kroz jačanje upravljanja ovim sektorom, kao i procenu mogućnosti ulaganja u infrastrukturu neophodnu za razvoj rudarskih aktivnosti.
Na sastanku je zaključeno da će timovi Svetske banke i ministarstva rudarstva i energetike u najkraćem periodu konkretizovati zajedničke aktivnosti sa ciljem definisanja podrške, kada je održivo rudarstvo u pitanju.
Ministar Antić konstatovao je dosadašnju uspešnu saradnju sa Svetskom bankom, istakavši da je rudarstvo privredna grana koja značajno utiče na ukupni ekonomski razvoj Republike Srbije.
26.09.2019.
Toplane u Priboju i Malom Zvorniku prve koje će raditi na biomasu
Toplane u šest opština u Srbiji, koje su do sada u snabdevanju toplotne energije koristile fosilna goriva, dobiće sredstva u vrednosti od 26,75 miliona evra za prelazak na biomasu, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
Prve dve opštine čije će toplane raditi na biomasu od 2022. jesu Priboj i Mali Zvornik, a njihovi predstavnici su danas u Ministarstvu rudarstva sa ministrom Antićem potpisali ugovore o dodeli sredstava za izgradnju novih kotlova na biomasu i prateće renoviranje sistema daljinskog grejanja.
Ugovori o stavljanju sredstva na raspolaganje za ostale ccetiri opsstine - Prijepolje, Nova Varoš, Novi Pazar i Majdanpek, biće potpisani u decembru, rekao je Antić.
Prema njegovim reccima, kapaciteti kotlova u tih šest toplana biće ukupno oko 30 megavata, vrednost projekta je 26,75 miliona evra, od čega je, navodi, 20 miliona evra kredit o nemačke KfW banke sa kamatnom stopom od 1,1 odsto, dve godine grejs period, uz 18 godina perioda otplate.
Antić dodaje i da je dva miliona evra donacija KfW banke, a 4,75 miliona evra donacija Švajcarske, te je zahvalio vladama Nemačke i Švajcarske na podršci Srbiji da razvija tržišta biomase.
On je dodao da je ukupna vrednost investicije u toplane u Priboju i Malom Zvorniku 8,3 miliona evra.
Govoreći o efektima projekta, Antić je kazao da su višestruki, a prvi od njih je ekološki efekat, ako se uzme u obzir činjenica, kako navodi, da su ti gradovi do sada bili među najzagađenijim u Srbiji.
- Toplane su za grejanje koristile mazut i ugalj, a kao takvi emitovali su ogromno zagađenje i predstavljali veliki problem tim lokalnim samoupravama. Kada završimo sa ovim projektom, toplane više neće emitovati nikakve štetne uticaje i biće primeri u borbi za zaštitu životne sredine", podvukao je Antić.
Drugi efekat, navodi ministar, jeste da biomasa smanjuje uvoznu zavisnost od mazuta i drugih energenata, a treći efekat je ekonomski jer će, kako je kazao, korišćenjem biomase te toplane uštedeti i do 15 odsto.
- Kroz ovaj projekat, u Priboju ćemo graditi kotao snage osam megavata, a u Malom Zvorniku kotao će biti jačine 1,8 megavata. Ta postrojenja će biti spremna za početak rada 2022. godine", rekao je Antić i dodao da će u oktobru biti raspisani tenderi za nabavku opreme i izvodjenje radova.
On je rekao da je u Srbiji još 19 toplana pokazalo interesovanje za prelazak na biomasu.
Predsednik opštine Priboj Lazar Rvović kazao da će taj projekat imati višestruki značaj za Priboj, na prvom mestu što će smanjiti zagađenje vazduha, zatim što će godišnje uštedeti budžet opštine za 500.000 evra, a imaće i bolji kvalitet grejanja.
Takođe je i predsednik opstine Mali Zvornik Zoran Jevtić kazao da će projekat opštini doneti brojne benefite, pre svega grejanje 24 sata, jer trenutno je snabdevanje takvo da građani ostaju bez grejanja već oko 21 čas.
Potpisivanju je prisustvovao i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib, koji je kazao da je taj projekat bitan u borbi protiv zagađenja vazduha i klimatskih promena, ali i da ima za cilj da Srbija što pre ispuni kvotu od 27 odsto korišćenja energije iz obnovljivih izvora.
- Sektor energetike je veoma važan u sklopu nemačko-srpske razvojne pomoći i do sada smo u toj oblasti ostvarili projekte u vrednosti od 850 miliona evra u kreditima i donacijama. Inače, od 2000. Godine, ukupna pomoć Nemačke vašoj zemlji iznosi dve milijarde evra", ukazao je Šib.
Direktor kancelarije KfW banke u Srbiji Arne Gos i zamenik direktora Švajcarske kancelarije za saradnju Priska Depnering čestitali su predstavnicima Vlade Srbije i predstavnicima opština na obavljanju prvog koraka u unapređenju biomase, i saglasili su se da je projekat dobar jer podržava borbu protiv klimatskih promena, doprinosi energetskoj efikasnosti, ekonomičnosti i boljem snabdevanju toplotnom energijom.
25.09.2019.
Potpisan Sporazum o pristupu podacima i dokumentaciji centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP), između Agencije za privredne registre i Ministarstva rudarstva i energetike
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i v.d.direktora Agencije za privredne registre (APR) Milan Lučić, potpisali su Sporazum o pristupu podacima i dokumentaciji centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP).
Potpisivanjem sporazuma Ministarstvu se dozvoljava pristup i preuzimanje upravnih akata koji se kroz CEOP sistem donose u postupku izdavanja elektronskih građevinskih dozvola (rešenje o izdavanju lokacijskih uslova, rešenje o izdavanju građevinske dozvole, rešenje o izdavanju upotrebne dozvole, potvrda o pravosnažnosti građevinske dozvole..), pristup tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se gradi energetski objekat (izvod iz projekta za potrebe pribavljanja građevinske dozvole, idejni projekat...) i svim drugim podacima o činjenicama u CEOP sistemu, koji su od značaja za upravno postupanje Ministarstva.
- Na ovaj način značajno se unapređuje rad Ministarstva jer stičemo mogućnost da postupamo delotvornije i ekonomičnije kada odlučujemo o zahtevima stranaka, a strankama se olakšava ostvarivanje prava koja im pripadaju uz smanjenje troškova, bez dostavljanja akata i tehničke dokumentacije koja je sastavni deo CEOP sistema, a koja su do sada samostalno dostavljali, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
Potpisivanjem Sporazuma Ministarstvu je omogućeno da primenjuje odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da je organ dužan da po službenoj dužnosti vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje.
- Na osnovu elektronskih registara, obezbeđuje se efikasnije sprovođenje Zakona o upravnom postupku i Zakona o elektronskoj upravi, pa je APR u prvoj polovini ove godine pružio javnom sektoru podatke za 2,5 miliona subjekata, što je dva puta više od dosadašnjeg godišnjeg maksimuma, kazao je v.d direktora APR-a, Milan Lučić.
U odnosu na sve postupke sprovedene tokom prošle godine, 40 odsto postupaka je APR sproveo bez naknade, a najviše besplatnih postupaka odnosilo se na isporuku podataka putem veb servisa za državne organe i organizacije, pokrajinske i organe lokalne samouprave.
24.09.2019.
ANTIĆ – obavezne rezerve nafte i derivata
Srbija trenutno ima zalihe nafte za 21 dan, kao i najveći nivo sigurnosti u snabdevanju naftom i naftnim derivatima do sada, rekao je u Izbištu, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
On je ocenio da Srbija u skorijoj istoriji nije bila stabilnija kada su zalihe nafte i naftnih derivata u pitanju.
Na pitanje koliko se novca godišnje slije u budžet na ime naknade koju građani od 2015. sa svakim litrom goriva plaćaju za stvaranje obaveznih zaliha nafte, naveo je da se svake godine u budžetu planira suma koja će biti utrošena u tu svrhu.
- Te rezerve su deo našeg pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom, i one su definisane našim aktima i odlukom o uspostavljanju obaveznih rezervi i njihovom postepenom podizanju do nivoa koje imaju zemlje EU. On je definisan kao cilj - 61 dan 2023. godine", izjavio je Antić na otvaranju vetroparka "Košava" u Izbištu, kod Vršca.
On je dodao da na današnji dan Srbija u obaveznim rezervama ima nafte za "dvadesetak dana".
- Sa nabavkama koje su u toku, mi ćemo krajem oktobra, početkom novembra, izaći na 23, 24 dana", kazao je Antić.
Ministar je podsetio da je Srbija kao prva država Energetske zajednice koja je 2015. godine uvela mehanizam obaveznih rezervi, čime je sigurnost snabdevanja podignuta na viši nivo.
Obaveznim rezervama treba dodati operativne rezerve naftnih kompanija i državnih organa, napomenuo je Antić i dodao da je sigurnost snabdevanja u Srbiji garantovana.
24.09.2019.
Antić otvorio vetropark Košava 1
MK Fintel wind na otvaranju vetroelektrane Košava najavio nova velika ulaganja
Kompanija MK Fintel Wind u ponedeljak je pustila u rad svoj treći i najveći vetropark u Srbiji, "Košava" u Izbištu kod Vršca, ukupne instalisane snage 69 megavata, koji može da proizvodi struju koja će zadovoljiti potrebe 45.000 domaćinstava.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić kazao je da je Srbija lider u regionu po novim projektima u proizvodnji vetro-energije u 2018. i 2019. godini i među prvih deset zemalja u Evropi. Naveo je da je na energetsku mrežu u Srbiji u prošloj i ovoj godini priključeno 370 megavata struje iz obnovljivih izvora. Otvaranje vetroparka "Košava" je, po rečima ministra, "veliki korak za čitavu vetro-industriju u Srbiji".
- Sa ponosom možemo da kažemo da krupnim koracima sustižemo zemlje koje prednjače u obnovljivim izvorima energije", rekao je Antić i dodao da to predstavlja i napredak u tehnološkom smislu.
On je ocenio da je sve što je do sada urađeno u oblasti obnovljivih izvora energije dokaz da država radi ozbiljno, u uređenom sistemu koji su prepoznali i investitori, i da je Srbija sigurna destinacija za velike investitore koji traže predvidivost i ekonomsku i političku stabilnost. Antić je rekao da je iznenađen ambicioznim planovima kompanije MK Fintel Vind, koja planira izgradnju vetroparka u okolini Sombora snage 600 megavata, koji će biti jedan od najvećih energetskih postrojenja u Srbiji u oblasti obnovljivih izvora, ali i jedan od najvećih vetroparkova u Evropi.
- Srbija će nastaviti da sprovodi sve planove u vezi sa energetskom efikasnošću i smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte. Verujem i da će 2023. ili 2024. godine svi projekti u oblasti proizvodnje energije iz solarnih i vetro-izvora koji se budu priključili na energetsku mrežu moći da se razvijaju po tržišnim uslovima, bez podsticajnih mera (fid-in tarifa). Radi se na novom sistemu prodaje struje iz obnovljivih izvora u aukcijskim procedurama, a energija iz vetra i sunca će se otkupljivati po tržišnim uslovima", najavio je Antić.
Otvaranju "Košave" prisustvovali su i predsednik MK grupe Miodrag Kostić, kao i ambasador Italije Karlo La Kašo.
- Sa distance od gotovo decenije, shvatamo da smo, napravivši pionirske korake u projekte izgradnje vetroparkova, odigrali važnu ulogu u jačanju svesti lokalne i regionalne javnosti o tome koliko su, za budućnost važni održivi izvori energije", rekao je izvršni direktor kompanije MK Fintel Wind, Ticijano Đovaneti.
On je dodao da sa ukupnom investicijom od 118 miliona evra, vetropark Košava predstavlja krunu dosadašnjih investicija.
- Ne stajemo ovde. Naš sledeći korak je druga faza izgradnje ovog vetroparka. Imamo velike planove, a uz kontinuiranu podršku partnera iz vladinog i korporativnog sektora ostvarićemo zajednički cilj da ovu oblast bogatu snagom vetra, postavimo na zelene mape sveta", rekao je Đovaneti.
Kompanija MK Fintel Wind je krajem 2015. godine otvorila vetropark "Kula", koji je ujedno bio i prvi u Srbiji ukupne instalisane snage 9,9 megavata, a manje od godinu dana kasnije otvoren je i drugi "La Piccolina", ukupne snage od 6,6 megavata. Pokretanjem "Košave" ukupno je oko 60.000 domaćinstava pokriveno "zelenom" strujom iz vetroparkova te kompanije. Pored povećanja ukupnog energetskog kapaciteta u Banatu, Vojvodini i Podunavlju, kompanija u budućnosti planira realizaciju i izgradnju još vetroparkova, u cilju daljeg unapređenja kako sopstvenih resursa, tako i lokalne privrede. Dodatno, MK Fintel Wind daje značajan doprinos ostvarenju strateškog cilja Srbije da do 2020. godine 27 odsto ukupne potrošnje energije potiče iz obnovljivih izvora.
19.09.2019.
VETROPARK KOVAČICA - OTVARANjE
Početak rada najvećeg vetroparka u Srbiji do sada
U Kovačici je danas svečano otvoren vetropark sa instaliranih 38 vetrogeneratora ukupne snage 104,5 MW, do sada najveća operativna vetroelektrana ove vrste u Srbiji, koji je investicija izraelske kompanije Enlight. Vetropark Kovačica godišnje će proizvoditi 300 GWh, što je gotovo jedan procenat ukupne proizvodnje struje u Srbiji.
Investicija je vredna 189 miliona evra a pored električne energije za 68000 domaćinstava biće 250.000 tona godišnje manje ugljendioksida u životnoj sredini, dok je za potrebe ovog postrojenja izgrađeno i rekonstruisano više od 40 km puteva.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić istakao je da se radi o značajnom projektu za Srbiju koja krupnim koracima grabi ka tehnološkom razvoju a ovaj je projekat važan na tom putu.
- Jedan od ključnih ciljeva je popravljanje našeg energetskog miksa a obnovljivi izvori energije tome značajano doprinose”, rekao je Antić i dodao da su proteklih godina učinjeni značajni koraci kako bi Srbija postala mesto koje privlači investitore, i ima objedinjen sistem za razvoj projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije.
On je konstatovao da su rezultati posebno vidljivi u južnom Banatu, jer je tu dokaz da su naši snovi postali naša realnost.
- Danas ubiramo plodove onoga što smo radili više godina, zaokružujemo cifru od 400 MW instalisanih kapaciteta iz energije vetra, to je veliki uspeh za Srbiju u kratkom periodu”, rekao je Antić i zahvalio se kompaniji Enlight koja je prepoznala Srbiju kao dobru zemlju za investicije.
Vetroelektrana Kovačica je, do sada, najveći projekat na mreži sa upotrebnom dozvolom nakon elektrana Pirot i Kostolac 2, koje su izgrađene 1990 i 1991. godine, podsetio je Antić i dodao da ima veliki značaj jer će proizvoditi godišnje nešto više od 300 GWh električne energije, što je nešto manje od 1 procenta ukupne proizvodnje u Srbiji.
Ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam istakla je da je Kovačica prva i najznačajnija izraelska investicija u sektor energetike u Srbiji i dodala da se na ovaj način doprinosi cijevima zelene energije Srbije i kvaliteta života građana. “jer od posledica zagađena strada više ljudi nego u saobraćaju.”
- Smanjenje zavisnosti od uvoznih goriva doprinosi energetskoj nezavisnosti svake države, za Izreal to je od ključnog značaja, pošto nije na mrežama kao energetsko ostrvo”, rekla je Fišer Kam i dodala da ambasada stalno ulaže napore da se investicije ove zemlje u Srbiji diversifikuju.
Ona je izrazila nadu da će uspeh kompanije Enlight privući više investicija čiste tehnologije iz Izraela, zajedno sa daljim širenjem Enlight-a na ovim prostorima”, kazala je Fišer Kam i dodala da će to dovesti do objedinjavanja potencijala srpske privrede i izraelske tehnologije.
Predstavnk kompanije Enlight Jair Serousi naglasio je da se radi o kompaniji koja je u poslednje tri godine najbolja investicija na izraelskoj berzi, i koja posluje na 10 tržišta u Evropi.
- Projekat je bio kompleksan jer je multinacionalan, ali na kraju svi dobri projekti se zasnivaju na dobroj saradnji ljudi koji u njima učestvuju”, naglasio je i dodao da je ponosan što će Kovačica obezbediti električnu energiju za 68000 domaćinstava.
17.09.2019.
MOL otvorio depo za skladištenje goriva u Srbiji
Prvi depo za skladištenje goriva kompanije MOL u Srbiji, danas je zvanično počeo sa radom u Sremskim Karlovcima.
Reč je o najvećoj investiciji ove kompanije u Srbiji. Namena depoa je pretovar i skladištenje evro premijum BMB-a i evro dizel goriva, a sama dostava robe će biti omogućena na dva fronta: rečnim i drumskim putem. U budućnosti će se osigurati i mogućnost dopreme železničkim putem.
Srpski ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, koji je sa direktorom MOL Srbija Antom Aralicom i ambasadorom Mađarske u Srbiji, dr Atilom Pinterom svečano otvorio Depo, istakao je važnost snažnih ekonomskih odnosa Srbije i Mađarske rekavši kako oni iz dana u dan jačaju.
- Srbija i Mađarska imaju snažan partnerski odnos kada je reč o energetici, a kompanija MOL je dugo prisutna u Srbiji i svoju poziciju u našoj zemlji je izgradila na visokom kvalitetu goriva, koji pruža i građanima i ostalim partnerima u veleprodaji. Ovaj korak predstavlja jedan stepenik više u nastojanju da MOL bude još prisutniji u našoj zemlji i da svojim poslovanjem jača naftni biznis u Srbiji. Ovaj projekat će, pored sigurnosti snabdevanja, uticati i na jačanje tržišta, što je u interesu krajnih korisnika“, rekao je Antić i dodao da je ova investicija značajna, te da dokazuje da je Srbija politički i ekonomski stabilna država u koju ozbiljne kompanije žele da invetsiraju i da tu ostanu.
- Kompanija MOL Serbia se, nakon više od 15 godina poslovanja na teritoriji Srbije, odlučila na ovako značajan korak i veliku investiciju, sa ciljem da obezbedi sigurno snabdevanje tržišta gorivom vrhunskog kvaliteta, koje će direktno dolaziti iz rafinerija MOL Grupe. Investicijom u Depo u Sremskim Karlovcima potvrđujemo tu svoju nameru. Upravljanje sistemom goriva potpuno je automatizovano, a ubrizgavanje aditiva vrši se paralelno sa utovarom derivata. Rezultat je gorivo vrhunskog kvaliteta. Jedan od naših fokusa je poštovanje najviših ekoloških standarda - ni jedan od procesa koji se na Depou odvijaju neće ugroziti životnu sredinu“, izjavio je Ante Aralica, direktor MOL Serbia.
Depo ima pet rezervoara dizelske sekcije kapaciteta 8.000m³ i tri rezervoara BMB sekcije kapaciteta 4.000m³. Sistem za ubrizgavanje aditiva je izgrađen sa namerom da ne utiče na zagađenje okoline, a terminal je opremljen biološkim uređajem za tretman otpadnih voda i separatorom ulja. Rezervoari imaju rashladne sisteme i potrebne plutajuće krovove na benzinskim obalnim tankovima, kako bi se na taj način nivo isparavanja smanjio.
17.09.2019.
Antić pozvao naftne kompanije da ne reaguju ishitreno na događaje u Saudijskoj Arabiji. Svetsko tržište diktira cenu, podseća ministar
„Cena derivata na benzinskim stanicama u Srbiji neće rasti u prvim danima nakon terorističkih napada u Saudijskoj Arabiji“, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
On je kazao da su poslednji događaji u Saudijskoj Arabiji svakako u prvi mah izazvali „jedan značajan rast cena sirove nafte na svetskom tržištu“, te da će se tek videti kako će se dalje odraziti na cenu i snabdevanje.
- Nema dileme da Srbija, kao uvozno zavisna država, kada je sirova nafta u pitanju, duboko zavisi od njene cene na svetskom tržištu. Ipak, sada treba sačekati stabilizaciju na tržištu, koja se svakako dešava, i u narednim danima ćemo videti kako će se ti događaji reflektovati na cenu u našoj zemlji. Videli ste da je cena sirove nafte porasla za oko dvadeset procenata, ali je posle došlo do laganog pada, tako da je danas cena sirove nafte nekih desetak odsto veća nego pre ovog terorističkog napada“, rekao je Antić.
On je naglasio da očekuje od proizvođača, trgovaca, uvoznika da apsolutno profesionalno prilaze ovoj situaciji i „da ovaj pik tretiraju kao bilo koji drugi pik i da sa te strane nemamo neku dodatnu nervozu koja bi kreirala rast cena derivata“.
10.09.2019.
Antić - Sjamen
Srpska destilerija "Zarić" i kineska kompanija "Golden dej" zaključile su danas ugovor vredan milion dolara o izvozu rakije srpskog proizvođača u Kinu, a sporazum o saradnji potpisan je u okviru Međunarodnog kineskog sajma investicija i trgovine CIFIT 2019 u Sjamenu, u kineskoj provinciji Fuđijen.
Potpisivanju ugovora prisustvovao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, kao član delegacije Srbije na CIFIT-u, koji je postignutu saradnju srpske i kineske kompanije ocenio kao sjajnu vest, posebno za privrednike iz Srbije koji se bave prehrambenom industrijom.
Antić je ocenio da je Srbija na pravi način iskoristila priliku koju su joj pružili kineski domaćini odabravši je za počasnog gosta CIFIT-a, i da su srpski privrednici "razumeli Kinu i njeno tržište i da su napravili dobre kontakte".
- Verujem da će kontakti i sastanci koje su na CIFIT-u imali naši privrednici i naša delegacija uroditi plodom i da ćemo kao rezultat imati nove poslovne aranžmane", rekao je Antić posle potpisivanja ugovora srpske i kineske kompanije.
Dodao je da su predstavnici 20 srpskih kompanija, među kojima su i četiri kineske koje posluju u Srbiji, na najvećem kineskom sajmu investicija i trgovine ostvarile više stotina kontakata s raznim kineskim i drugim kompanijama.
- Naše kompanije su imale priliku da vide sa kakvim poštovanjem se naši kineski prijatelji odnose prema Srbiji. Mislim da će to naše biznismene ohrabriti da sa više agresivnosti i optimizma pokušaju da nađu svoje mesto na kineskom tržištu koje je sve zahtevnije", rekao je Antić, uz ocenu da srpske kompanije imaju kvalitet koji mogu da ponude kineskom tržištu.
Naglasio je da je CIFIT u prva dva dana posetilo oko 100.000 ljudi, kao i da je veliki broj posetilaca prošao kroz paviljon Srbije.
Antić je naveo da je delegacija Srbije tokom sajma u Sjamenu imala i veliki broj bilateralnih sastanaka s kineskim domaćinima, pre svega sa čelinicima provincija Sijamen i Fuđijen u kojoj je sedište kompanije Ziđin, koja je vlasnik RTB-a Bor.
Dodao je da je srpska delegacija prisustvovala i poslovnom brifingu sa predstavnicima 450 kineskih i drugih kompanija koje su imale priliku da čuju kakva je investiciona klima u Srbiji.
- Način na koji su ljudi iz Ziđina, HBIS-a, Linglonga i CRBC-a govorili o Srbiji, bila je najbolja preporuka. Oni su mnogo bolje od nas govorili zašto treba ulagati u Srbiji i koliko su dobrodošli u našoj zemlji", kazao je Antić.
09.09.2019.
Antić obišao Ziđin rudnik
Ministar Antić je, posle obilaska kopova i topionice u prvom rudniku kompanije Ziđin, rekao da se očekuje da će do kraja godine Ziđin aplicirati za dozvole za gradnju u Majdanpeku i da će početi sa realizacijom projekta flotacije.
Kako je istakao, sva tehnološka i ekološka rešenja koja se primenjuju u Kini, a koja su, kako kaže, impresivna, Ziđin će preneti i rudnike u Srbiji.
- Kada dođete u topionicu, kao da ste ušli u park, a rudnik izgleda kao mesto netaknute prirode što je rezultat rekultivacije koja se ovde sprovodi. Verujemo da će sve to biti preneto i u Srbiju’’, rekao je Antić i dodao da u Ziđin dolaze japanske i nemačke kompanije kako bi preuzele tehnologiju ‘’zelenog rudnika”.
Tu tehnologiju Ziđin, inače, primenjuje više od 20 godina, a od 1992.godine uložili su više od pola milijarde dolara u ekologiju i tehnologije za očuvanje prirode.
Antić je istakao da je srpska delegacija posetom rudniku Ziđin dobila još jednu potvrdu da je Ziđin moćna kompanija kao i da je odluka Vlade Srbije da kineskog giganta izabere za strateškog partnera za Bor bila ispravna.
On je naglasio da će Srbija imati značajne benefite od razvojnih projekata koje će Ziđin realizovati u Boru kroz otvaranje i modernizaciju postojećih kopova i uvođenje novih tehnologija obrade i topljenja, kao i u okviru zasebnog projekta za rudnik Timok, poznatiji kao Čukaru Peki.
Govoreći o ulaganjima Ziđina u Srbiji, Antić je rekao da je sa najnovijim projektom za Čukaru Peki, ukupna vrednost investicija te kompanije dostigla skoro dve milijarde dolara.
Podsetio je da investicija u RTB Bor iznosi 1,26 milijardi i da je kompanija za stare dugove isplatila više od 200 miliona dolara, dok će u početnoj fazi za otvaranje rudnika Čukaru Peki uložiti 474 miliona dolara.
- Ziđin će taj projekat proširiti kada dođe do eksploatacije u donjoj zoni, pošto se investicija od 474 miliona dolara odnosi na otvaranje rudnika i eksploataciju gornje zone’’, naveo je Antić.
08.09.2019.
Antić u Kini: Pojas i put - dugoročni benefiti za Srbiju
Srbija je kroz partnerstvo u Inicijativi "Pojas i put" obezbedila značajne projekte koji jačaju srpsku infrastrukturu, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i dodao da projekti modernizacije železnice i izgradnje autoputeva koji se realizuju u saradnji sa kineskim kompanijama, dugoročno donose benefite za Srbiju.
Antić je istakao da je Srbija među prvima podržala inicijativu kineskog predsednika Si Đinpinga o Pojasu i putu koji, kako kaže, treba razumeti ne samo kao trgovinski infrastrukturni projekat, već kao koncept saradnje među državama na svim nivoima, od obrazovanja, zdravstva, kulture.
- Srbija je prva država koja sa Kinom ima potpisan bilateralni sporazum o saradnji na projektu "Pojas i put". Srbija je razumela tu inicijativu predsednika Sija i prepoznala sve benefite koje joj donosi saradnja u tom procesu", kazao je Antić u Sjamenu, gde boravi kao član srpske delegacije na Međunarodnom kineskom sajmu investicija i trgovine CIFIT 2019.
Kako je rekao, u sklopu tog sajma održava se veliki broj bilateralnih susreta i foruma na kojima se "kreiraju politike za buduće vreme".
To što je Srbija počasni gost najvećeg kineskog sajma investicija i trgovine, Antić vidi kao rezultat velike energije koja je u proteklom periodu uložena u jačanje odnosa Srbije i Kine.
- Srbija bez ikakve sumnje u regionu, a i šire, ima najveći broj susreta na najvišem bilateralnom nivou. Predsednici Si Đinping i Aleksandar Vučić su ostvarili snažan lični odnos koji daje poseban ton saradnji Srbije i Kine", ocenio je ministar.
On je dodao da je Srbija uradila mnogo na kreiranju poslovnog ambijenta kroz međudržavne odnose, kao i da je napravljen značajan progres kada je reč o direktnim kineskim investicijama u našoj zemlji.
Antić je naveo da je kineska kompanija HBIS strateški partner Srbije u Železari Smederevo, a rudarski gigant Ziđin u Boru - sa kojim je u Sjamenu potpisan i novi sporazum o otvaranju rudnika Timok i novoj investiciji od 474 miliona dolara.
U Srbiju je, podseća, stigao i Linglong kao najveća privatna grinfild investicija kineske kompanije u ovom delu Evrope.
- Sada očekujemo sledeće korake, i kroz slobodne zone i kroz kontakte koji se ostvaruju na CIFIT-u", rekao je Antić, koji je u Sjamenu učestvovao i na Forumu o međunarodnoj pomorskoj saradnji puta svile.
Antić je danas, u okviru CIFIT-a, sa ministrima Rasimom Ljajićem i Goranom Trivanom imao i sastanak sa zvaničnicima Hainan provincije.
07.09.2019.
SJAMEN - ZIĐIN – ČUKARU PEKI - ANTIĆ
Ziđin u naredne dve godine otvara rudnik Čukaru Peki
Kineska rudarska kompanija Ziđin, koja je vlasnik RTB-a Bor, otvoriće novi rudnik bakra u nalazištu Čukaru Peki kod Bora u naredne dve godine, a sporazum o razvoju tog projekta, čija je početna investicija blizu 500 miliona dolara, potpisan je danas u kineskom gradu Sjamenu.
Memorandum o razumevanju za razvoj Gornje zone rudnika bakra Timok kod Bora, poznatijeg kao Čukaru Peki, u ime Vlade Srbije potpisao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, a sa kineske strane predsednik kompanije Ziđin Majning Grup Đinh Čen.
Ministar Antić je posle ceremonije potpisivanja ugovora rekao da će kompanija Ziđin, koja je vlasnik rudnika RTB Bor, u nalazištu Čukaru Peki početi eksploataciju rude tokom 2021. godine i da će u otvaranje gornje zone Timoka investirati 474 miliona dolara.
- Kada to gornje nalazište, odnosno ta zona uđe u punu eksploataciju, godišnja proizvodnja biće oko 79.000 tona bakra. To je apsolutno u skladu sa svim dosadašnjim planovima koje smo realizovali sa Ziđinom", kazao je Antić u Sjamenu. To je upravo ono o čemu smo razgovarali.
Kako je rekao, kineski gigant, koji je strateški partner Srbije sa kojim zajednički razvijamo RTB Bor, u našoj zemlji će proizvoditi više od 200.000 tona bakra godišnje, više od 120.000 tona iz sopstvenog koncentrata kompanije Ziđin Bor i oko 80.000 tona u okviru projekta Timok.
Predsednik kompanije Ziđin Čen Đinh izrazio je zadovoljstvo zbog potpisanog sporazuma sa Vladom Srbije, kojim taj rudarski gigant nastavlja saradnju sa Srbijom.
U Sjamenu je danas potpisan i sporazum o uspostavljanju prijateljskih odnosa između grada Bora i okruga Šanghang u kojem se nalazi rudnik Ziđin.
- Bor je veoma važan za našu saradnju a potpisani sporazumi su značajni za budući život oba grada", rekao je prvi čovek Ziđina.
Potpisivanju sporazuma prisustvovali su i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saranje sa Rusijom i Kinom Tomislav Nikolić.
Pre potpisivanja sporazuma ministri Ljajić, Antić i Trivan su o novim mogućnostima saradnje razgovarali sa partijskim sekretarom i zvaničnicima provincije Fuđijan, u kojoj je rudnik Ziđin. Srpska delegacija imala je i sastanak sa čelnicima provincije Šanksi, predvođenim guvernerom Louom Jangšengom.
Internet prezentacija Ministarstva je licencirana pod uslovima licence