Архива
Архива
Актуелности
Септембар 2019.
30.09.2019.
Минстар Александар Антић са шефом канцеларије Светске банке у Београду Стивеном Ндегвом ( Stephen Ndegwa )
Министар рударства и енергетике Александар Антић, састао се са шефом канцеларије Светске банке у Београду, Стивеном Ндегвом ( Stephen Ndegwa ).
Тема састанка била је интензивирање сарадње министарства рударства и енергетике са тимовима Светске банке у области управљања транзицијом рударства, у функцији будућег развоја.
Ндегва је изразио спремност ове институције за пружање подршке Републици Србији у области рударства, пре свега кроз јачање управљања овим сектором, као и процену могућности улагања у инфраструктуру неопходну за развој рударских активности.
На састанку је закључено да ће тимови Светске банке и министарства рударства и енергетике у најкраћем периоду конкретизовати заједничке активности са циљем дефинисања подршке, када је одрживо рударство у питању.
Министар Антић констатовао је досадашњу успешну сарадњу са Светском банком, истакавши да је рударство привредна грана која значајно утиче на укупни економски развој Републике Србије.
26.09.2019.
Топлане у Прибоју и Малом Зворнику прве које ће радити на биомасу
Топлане у шест општина у Србији, које су до сада у снабдевању топлотне енергије користиле фосилна горива, добиће средства у вредности од 26,75 милиона евра за прелазак на биомасу, изјавио је данас министар рударства и енергетике Александар Антић.
Прве две општине чије ће топлане радити на биомасу од 2022. јесу Прибој и Мали Зворник, а њихови представници су данас у Министарству рударства са министром Антићем потписали уговоре о додели средстава за изградњу нових котлова на биомасу и пратеће реновирање система даљинског грејања.
Уговори о стављању средства на располагање за остале ццетири опсстине - Пријепоље, Нова Варош, Нови Пазар и Мајданпек, биће потписани у децембру, рекао је Антић.
Према његовим реццима, капацитети котлова у тих шест топлана биће укупно око 30 мегавата, вредност пројекта је 26,75 милиона евра, од чега је, наводи, 20 милиона евра кредит о немачке KfW банке са каматном стопом од 1,1 одсто, две године грејс период, уз 18 година периода отплате.
Антић додаје и да је два милиона евра донација KfW banke, а 4,75 милиона евра донација Швајцарске, те је захвалио владама Немачке и Швајцарске на подршци Србији да развија тржишта биомасе.
Он је додао да је укупна вредност инвестиције у топлане у Прибоју и Малом Зворнику 8,3 милиона евра.
Говорећи о ефектима пројекта, Антић је казао да су вишеструки, а први од њих је еколошки ефекат, ако се узме у обзир чињеница, како наводи, да су ти градови до сада били међу најзагађенијим у Србији.
- Топлане су за грејање користиле мазут и угаљ, а као такви емитовали су огромно загађење и представљали велики проблем тим локалним самоуправама. Када завршимо са овим пројектом, топлане више неће емитовати никакве штетне утицаје и биће примери у борби за заштиту животне средине", подвукао је Антић.
Други ефекат, наводи министар, јесте да биомаса смањује увозну зависност од мазута и других енергената, а трећи ефекат је економски јер ће, како је казао, коришћењем биомасе те топлане уштедети и до 15 одсто.
- Кроз овај пројекат, у Прибоју ћемо градити котао снаге осам мегавата, а у Малом Зворнику котао ће бити јачине 1,8 мегавата. Та постројења ће бити спремна за почетак рада 2022. године", рекао је Антић и додао да ће у октобру бити расписани тендери за набавку опреме и изводјење радова.
Он је рекао да је у Србији још 19 топлана показало интересовање за прелазак на биомасу.
Председник општине Прибој Лазар Рвовић казао да ће тај пројекат имати вишеструки значај за Прибој, на првом месту што ће смањити загађење ваздуха, затим што ће годишње уштедети буџет општине за 500.000 евра, а имаће и бољи квалитет грејања.
Такође је и председник опстине Мали Зворник Зоран Јевтић казао да ће пројекат општини донети бројне бенефите, пре свега грејање 24 сата, јер тренутно је снабдевање такво да грађани остају без грејања већ око 21 час.
Потписивању је присуствовао и амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб, који је казао да је тај пројекат битан у борби против загађења ваздуха и климатских промена, али и да има за циљ да Србија што пре испуни квоту од 27 одсто коришћења енергије из обновљивих извора.
- Сектор енергетике је веома важан у склопу немачко-српске развојне помоћи и до сада смо у тој области остварили пројекте у вредности од 850 милиона евра у кредитима и донацијама. Иначе, од 2000. Године, укупна помоћ Немачке вашој земљи износи две милијарде евра", указао је Шиб.
Директор канцеларије KfW банке у Србији Арне Гос и заменик директора Швајцарске канцеларије за сарадњу Приска Депнеринг честитали су представницима Владе Србије и представницима општина на обављању првог корака у унапређењу биомасе, и сагласили су се да је пројекат добар јер подржава борбу против климатских промена, доприноси енергетској ефикасности, економичности и бољем снабдевању топлотном енергијом.
25.09.2019.
Потписан Споразум о приступу подацима и документацији централне евиденције обједињених процедура (ЦЕОП), између Агенције за привредне регистре и Министарства рударства и енергетике
Министар рударства и енергетике Александар Антић и в.д.директора Агенцијe за привредне регистре (АПР) Милан Лучић, потписали су Споразум о приступу подацима и документацији централне евиденције обједињених процедура (ЦЕОП).
Потписивањем споразума Министарству се дозвољава приступ и преузимање управних аката који се кроз ЦЕОП систем доносе у поступку издавања електронских грађевинских дозвола (решење о издавању локацијских услова, решење о издавању грађевинске дозволе, решење о издавању употребне дозволе, потврда о правоснажности грађевинске дозволе..), приступ техничкој документацији на основу које се гради енергетски објекат (извод из пројекта за потребе прибављања грађевинске дозволе, идејни пројекат...) и свим другим подацима о чињеницама у ЦЕОП систему, који су од значаја за управно поступање Министарства.
- На овај начин значајно се унапређује рад Министарства јер стичемо могућност да поступамо делотворније и економичније када одлучујемо о захтевима странака, а странкама се олакшава остваривање права која им припадају уз смањење трошкова, без достављања аката и техничке документације која је саставни део ЦЕОП система, а која су до сада самостално достављали, изјавио је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Потписивањем Споразума Министарству је омогућено да примењује одредбе Закона о општем управном поступку, којим је прописано да је орган дужан да по службеној дужности врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује.
- На основу електронских регистара, обезбеђује се ефикасније спровођење Закона о управном поступку и Закона о електронској управи, па је АПР у првој половини ове године пружио јавном сектору податке за 2,5 милиона субјеката, што је два пута више од досадашњег годишњег максимума, казао је в.д директора АПР-а, Милан Лучић.
У односу на све поступке спроведене током прошле године, 40 одсто поступака је АПР спровео без накнаде, а највише бесплатних поступака односило се на испоруку података путем веб сервиса за државне органе и организације, покрајинске и органе локалне самоуправе.
24.09.2019.
АНТИЋ – обавезне резерве нафте и деривата
Србија тренутно има залихе нафте за 21 дан, као и највећи ниво сигурности у снабдевању нафтом и нафтним дериватима до сада, рекао је у Избишту, министар рударства и енергетике Александар Антић.
Он је оценио да Србија у скоријој историји није била стабилнија када су залихе нафте и нафтних деривата у питању.
На питање колико се новца годишње слије у буџет на име накнаде коју грађани од 2015. са сваким литром горива плаћају за стварање обавезних залиха нафте, навео је да се сваке године у буџету планира сума која ће бити утрошена у ту сврху.
- Те резерве су део нашег преговарачког процеса са Европском унијом, и оне су дефинисане нашим актима и одлуком о успостављању обавезних резерви и њиховом постепеном подизању до нивоа које имају земље ЕУ. Он је дефинисан као циљ - 61 дан 2023. године", изјавио је Антић на отварању ветропарка "Кошава" у Избишту, код Вршца.
Он је додао да на данашњи дан Србија у обавезним резервама има нафте за "двадесетак дана".
- Са набавкама које су у току, ми ћемо крајем октобра, почетком новембра, изаћи на 23, 24 дана", казао је Антић.
Министар је подсетио да је Србија као прва држава Енергетске заједнице која је 2015. године увела механизам обавезних резерви, чиме је сигурност снабдевања подигнута на виши ниво.
Обавезним резервама треба додати оперативне резерве нафтних компанија и државних органа, напоменуо је Антић и додао да је сигурност снабдевања у Србији гарантована.
24.09.2019.
Антић отворио ветропарк Кошава 1
MK Fintel wind на отварању ветроелектране Кошава најавио нова велика улагања
Компанија MK Fintel Wind у понедељак је пустила у рад свој трећи и највећи ветропарк у Србији, "Кошава" у Избишту код Вршца, укупне инсталисане снаге 69 мегавата, који може да производи струју која ће задовољити потребе 45.000 домаћинстава.
Министар рударства и енергетике Александар Антић казао је да је Србија лидер у региону по новим пројектима у производњи ветро-енергије у 2018. и 2019. години и међу првих десет земаља у Европи. Навео је да је на енергетску мрежу у Србији у прошлој и овој години прикључено 370 мегавата струје из обновљивих извора. Отварање ветропарка "Кошава" је, по речима министра, "велики корак за читаву ветро-индустрију у Србији".
- Са поносом можемо да кажемо да крупним корацима сустижемо земље које предњаче у обновљивим изворима енергије", рекао је Антић и додао да то представља и напредак у технолошком смислу.
Он је оценио да је све што је до сада урађено у области обновљивих извора енергије доказ да држава ради озбиљно, у уређеном систему који су препознали и инвеститори, и да је Србија сигурна дестинација за велике инвеститоре који траже предвидивост и економску и политичку стабилност. Антић је рекао да је изненађен амбициозним плановима компаније МК Финтел Винд, која планира изградњу ветропарка у околини Сомбора снаге 600 мегавата, који ће бити један од највећих енергетских постројења у Србији у области обновљивих извора, али и један од највећих ветропаркова у Европи.
- Србија ће наставити да спроводи све планове у вези са енергетском ефикасношћу и смањењем емисије гасова са ефектом стаклене баште. Верујем и да ће 2023. или 2024. године сви пројекти у области производње енергије из соларних и ветро-извора који се буду прикључили на енергетску мрежу моћи да се развијају по тржишним условима, без подстицајних мера (фид-ин тарифа). Ради се на новом систему продаје струје из обновљивих извора у аукцијским процедурама, а енергија из ветра и сунца ће се откупљивати по тржишним условима", најавио је Антић.
Отварању "Кошаве" присуствовали су и председник МК групе Миодраг Костић, као и амбасадор Италије Карло Ла Кашо.
- Са дистанце од готово деценије, схватамо да смо, направивши пионирске кораке у пројекте изградње ветропаркова, одиграли важну улогу у јачању свести локалне и регионалне јавности о томе колико су, за будућност важни одрживи извори енергије", рекао је извршни директор компаније MK Fintel Wind, Тицијано Ђованети.
Он је додао да са укупном инвестицијом од 118 милиона евра, ветропарк Кошава представља круну досадашњих инвестиција.
- Не стајемо овде. Наш следећи корак је друга фаза изградње овог ветропарка. Имамо велике планове, а уз континуирану подршку партнера из владиног и корпоративног сектора остварићемо заједнички циљ да ову област богату снагом ветра, поставимо на зелене мапе света", рекао је Ђованети.
Компанија МК Финтел Wинд је крајем 2015. године отворила ветропарк "Кула", који је уједно био и први у Србији укупне инсталисане снаге 9,9 мегавата, а мање од годину дана касније отворен је и други "Ла Пиццолина", укупне снаге од 6,6 мегавата. Покретањем "Кошаве" укупно је око 60.000 домаћинстава покривено "зеленом" струјом из ветропаркова те компаније. Поред повећања укупног енергетског капацитета у Банату, Војводини и Подунављу, компанија у будућности планира реализацију и изградњу још ветропаркова, у циљу даљег унапређења како сопствених ресурса, тако и локалне привреде. Додатно, МК Финтел Wинд даје значајан допринос остварењу стратешког циља Србије да до 2020. године 27 одсто укупне потрошње енергије потиче из обновљивих извора.
19.09.2019.
ВЕТРОПАРК КОВАЧИЦА - ОТВАРАЊЕ
Почетак рада највећег ветропарка у Србији до сада
У Ковачици је данас свечано отворен ветропарк са инсталираних 38 ветрогенератора укупне снаге 104,5 MW, до сада највећа оперативна ветроелектрана ове врсте у Србији, који је инвестиција израелске компаније Енлигхт. Ветропарк Ковачица годишње ће производити 300 GWh, што је готово један проценат укупне производње струје у Србији.
Инвестиција је вредна 189 милиона евра а поред електричне енергије за 68000 домаћинстава биће 250.000 тона годишње мање угљендиоксида у животној средини, док је за потребе овог постројења изграђено и реконструисано више од 40 км путева.
Министар рударства и енергетике Александар Антић истакао је да се ради о значајном пројекту за Србију која крупним корацима граби ка технолошком развоју а овај је пројекат важан на том путу.
- Један од кључних циљева је поправљање нашег енергетског микса а обновљиви извори енергије томе значајано доприносе”, рекао је Антић и додао да су протеклих година учињени значајни кораци како би Србија постала место које привлачи инвеститоре, и има обједињен систем за развој пројеката из области обновљивих извора енергије.
Он је констатовао да су резултати посебно видљиви у јужном Банату, јер је ту доказ да су наши снови постали наша реалност.
- Данас убирамо плодове онога што смо радили више година, заокружујемо цифру од 400 MW инсталисаних капацитета из енергије ветра, то је велики успех за Србију у кратком периоду”, рекао је Антић и захвалио се компанији Енлигхт која је препознала Србију као добру земљу за инвестиције.
Ветроелектрана Ковачица је, до сада, највећи пројекат на мрежи са употребном дозволом након електрана Пирот и Костолац 2, које су изграђене 1990 и 1991. године, подсетио је Антић и додао да има велики значај јер ће производити годишње нешто више од 300 GWh електричне енергије, што је нешто мање од 1 процента укупне производње у Србији.
Амбасадорка Израела у Србији Алона Фишер Кам истакла је да је Ковачица прва и најзначајнија израелска инвестиција у сектор енергетике у Србији и додала да се на овај начин доприноси цијевима зелене енергије Србије и квалитета живота грађана. “јер од последица загађена страда више људи него у саобраћају.”
- Смањење зависности од увозних горива доприноси енергетској независности сваке државе, за Изреал то је од кључног значаја, пошто није на мрежама као енергетско острво”, рекла је Фишер Кам и додала да амбасада стално улаже напоре да се инвестиције ове земље у Србији диверсификују.
Она је изразила наду да ће успех компаније Enlight привући више инвестиција чисте технологије из Израела, заједно са даљим ширењем Enlight-a на овим просторима”, казала је Фишер Кам и додала да ће то довести до обједињавања потенцијала српске привреде и израелске технологије.
Представнк компаније Enlight Jair Serousi нагласио је да се ради о компанији која је у последње три године најбоља инвестиција на израелској берзи, и која послује на 10 тржишта у Европи.
- Пројекат је био комплексан јер је мултинационалан, али на крају сви добри пројекти се заснивају на доброј сарадњи људи који у њима учествују”, нагласио је и додао да је поносан што ће Ковачица обезбедити електричну енергију за 68000 домаћинстава.
17.09.2019.
МОЛ отворио депо за складиштење горива у Србији
Први депо за складиштење горива компаније МОЛ у Србији, данас је званично почео са радом у Сремским Карловцима.
Реч је о највећој инвестицији ове компаније у Србији. Намена депоа је претовар и складиштење евро премијум БМБ-а и евро дизел горива, а сама достава робе ће бити омогућена на два фронта: речним и друмским путем. У будућности ће се осигурати и могућност допреме железничким путем.
Српски министар рударства и енергетике Александар Антић, који је са директором МОЛ Србија Антом Аралицом и амбасадором Мађарске у Србији, др Атилом Пинтером свечано отворио Депо, истакао је важност снажних економских односа Србије и Мађарске рекавши како они из дана у дан јачају.
- Србија и Мађарска имају снажан партнерски однос када је реч о енергетици, а компанија МОЛ је дуго присутна у Србији и своју позицију у нашој земљи је изградила на високом квалитету горива, који пружа и грађанима и осталим партнерима у велепродаји. Овај корак представља један степеник више у настојању да МОЛ буде још присутнији у нашој земљи и да својим пословањем јача нафтни бизнис у Србији. Овај пројекат ће, поред сигурности снабдевања, утицати и на јачање тржишта, што је у интересу крајних корисника“, рекао је Антић и додао да је ова инвестиција значајна, те да доказује да је Србија политички и економски стабилна држава у коју озбиљне компаније желе да инветсирају и да ту остану.
- Компанија МОЛ Сербиа се, након више од 15 година пословања на територији Србије, одлучила на овако значајан корак и велику инвестицију, са циљем да обезбеди сигурно снабдевање тржишта горивом врхунског квалитета, које ће директно долазити из рафинерија МОЛ Групе. Инвестицијом у Депо у Сремским Карловцима потврђујемо ту своју намеру. Управљање системом горива потпуно је аутоматизовано, а убризгавање адитива врши се паралелно са утоваром деривата. Резултат је гориво врхунског квалитета. Један од наших фокуса је поштовање највиших еколошких стандарда - ни један од процеса који се на Депоу одвијају неће угрозити животну средину“, изјавио је Анте Аралица, директор МОЛ Сербиа.
Депо има пет резервоара дизелске секције капацитета 8.000м³ и три резервоара БМБ секције капацитета 4.000м³. Систем за убризгавање адитива је изграђен са намером да не утиче на загађење околине, а терминал је опремљен биолошким уређајем за третман отпадних вода и сепаратором уља. Резервоари имају расхладне системе и потребне плутајуће кровове на бензинским обалним танковима, како би се на тај начин ниво испаравања смањио.
17.09.2019.
Антић позвао нафтне компаније да не реагују исхитрено на догађаје у Саудијској Арабији. Светско тржиште диктира цену, подсећа министар
„Цена деривата на бензинским станицама у Србији неће расти у првим данима након терористичких напада у Саудијској Арабији“, изјавио је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Он је казао да су последњи догађаји у Саудијској Арабији свакако у први мах изазвали „један значајан раст цена сирове нафте на светском тржишту“, те да ће се тек видети како ће се даље одразити на цену и снабдевање.
- Нема дилеме да Србија, као увозно зависна држава, када је сирова нафта у питању, дубоко зависи од њене цене на светском тржишту. Ипак, сада треба сачекати стабилизацију на тржишту, која се свакако дешава, и у наредним данима ћемо видети како ће се ти догађаји рефлектовати на цену у нашој земљи. Видели сте да је цена сирове нафте порасла за око двадесет процената, али је после дошло до лаганог пада, тако да је данас цена сирове нафте неких десетак одсто већа него пре овог терористичког напада“, рекао је Антић.
Он је нагласио да очекује од произвођача, трговаца, увозника да апсолутно професионално прилазе овој ситуацији и „да овај пик третирају као било који други пик и да са те стране немамо неку додатну нервозу која би креирала раст цена деривата“.
10.09.2019.
Антић - Сјамен
Српска дестилерија "Зарић" и кинеска компанија "Голден деј" закључиле су данас уговор вредан милион долара о извозу ракије српског произвођача у Кину, а споразум о сарадњи потписан је у оквиру Међународног кинеског сајма инвестиција и трговине CIFIT 2019 у Сјамену, у кинеској провинцији Фуђијен.
Потписивању уговора присуствовао је министар рударства и енергетике Александар Антић, као члан делегације Србије на CIFIT-u, који је постигнуту сарадњу српске и кинеске компаније оценио као сјајну вест, посебно за привреднике из Србије који се баве прехрамбеном индустријом.
Антић је оценио да је Србија на прави начин искористила прилику коју су јој пружили кинески домаћини одабравши је за почасног госта CIFIT-a, и да су српски привредници "разумели Кину и њено тржиште и да су направили добре контакте".
- Верујем да ће контакти и састанци које су на CIFIT-u имали наши привредници и наша делегација уродити плодом и да ћемо као резултат имати нове пословне аранжмане", рекао је Антић после потписивања уговора српске и кинеске компаније.
Додао је да су представници 20 српских компанија, међу којима су и четири кинеске које послују у Србији, на највећем кинеском сајму инвестиција и трговине оствариле више стотина контаката с разним кинеским и другим компанијама.
- Наше компаније су имале прилику да виде са каквим поштовањем се наши кинески пријатељи односе према Србији. Мислим да ће то наше бизнисмене охрабрити да са више агресивности и оптимизма покушају да нађу своје место на кинеском тржишту које је све захтевније", рекао је Антић, уз оцену да српске компаније имају квалитет који могу да понуде кинеском тржишту.
Нагласио је да је CIFIT у прва два дана посетило око 100.000 људи, као и да је велики број посетилаца прошао кроз павиљон Србије.
Антић је навео да је делегација Србије током сајма у Сјамену имала и велики број билатералних састанака с кинеским домаћинима, пре свега са челиницима провинција Сијамен и Фуђијен у којој је седиште компаније Зиђин, која је власник РТБ-а Бор.
Додао је да је српска делегација присуствовала и пословном брифингу са представницима 450 кинеских и других компанија које су имале прилику да чују каква је инвестициона клима у Србији.
- Начин на који су људи из Зиђина, HBIS-a, Linglonga и CRBC-a говорили о Србији, била је најбоља препорука. Они су много боље од нас говорили зашто треба улагати у Србији и колико су добродошли у нашој земљи", казао је Антић.
09.09.2019.
Антић обишао Зиђин рудник
Министар Антић је, после обиласка копова и топионице у првом руднику компаније Зиђин, рекао да се очекује да ће до краја године Зиђин аплицирати за дозволе за градњу у Мајданпеку и да ће почети са реализацијом пројекта флотације.
Како је истакао, сва технолошка и еколошка решења која се примењују у Кини, а која су, како каже, импресивна, Зиђин ће пренети и руднике у Србији.
- Када дођете у топионицу, као да сте ушли у парк, а рудник изгледа као место нетакнуте природе што је резултат рекултивације која се овде спроводи. Верујемо да ће све то бити пренето и у Србију’’, рекао је Антић и додао да у Зиђин долазе јапанске и немачке компаније како би преузеле технологију ‘’зеленог рудника”.
Ту технологију Зиђин, иначе, примењује више од 20 година, а од 1992.године уложили су више од пола милијарде долара у екологију и технологије за очување природе.
Антић је истакао да је српска делегација посетом руднику Зиђин добила још једну потврду да је Зиђин моћна компанија као и да је одлука Владе Србије да кинеског гиганта изабере за стратешког партнера за Бор била исправна.
Он је нагласио да ће Србија имати значајне бенефите од развојних пројеката које ће Зиђин реализовати у Бору кроз отварање и модернизацију постојећих копова и увођење нових технологија обраде и топљења, као и у оквиру засебног пројекта за рудник Тимок, познатији као Чукару Пеки.
Говорећи о улагањима Зиђина у Србији, Антић је рекао да је са најновијим пројектом за Чукару Пеки, укупна вредност инвестиција те компаније достигла скоро две милијарде долара.
Подсетио је да инвестиција у РТБ Бор износи 1,26 милијарди и да је компанија за старе дугове исплатила више од 200 милиона долара, док ће у почетној фази за отварање рудника Чукару Пеки уложити 474 милиона долара.
- Зиђин ће тај пројекат проширити када дође до експлоатације у доњој зони, пошто се инвестиција од 474 милиона долара односи на отварање рудника и експлоатацију горње зоне’’, навео је Антић.
08.09.2019.
Антић у Кини: Појас и пут - дугорочни бенефити за Србију
Србија је кроз партнерство у Иницијативи "Појас и пут" обезбедила значајне пројекте који јачају српску инфраструктуру, изјавио је министар рударства и енергетике Александар Антић и додао да пројекти модернизације железнице и изградње аутопутева који се реализују у сарадњи са кинеским компанијама, дугорочно доносе бенефите за Србију.
Антић је истакао да је Србија међу првима подржала иницијативу кинеског председника Си Ђинпинга о Појасу и путу који, како каже, треба разумети не само као трговински инфраструктурни пројекат, већ као концепт сарадње међу државама на свим нивоима, од образовања, здравства, културе.
- Србија је прва држава која са Кином има потписан билатерални споразум о сарадњи на пројекту "Појас и пут". Србија је разумела ту иницијативу председника Сија и препознала све бенефите које јој доноси сарадња у том процесу", казао је Антић у Сјамену, где борави као члан српске делегације на Међународном кинеском сајму инвестиција и трговине ЦИФИТ 2019.
Како је рекао, у склопу тог сајма одржава се велики број билатералних сусрета и форума на којима се "креирају политике за будуће време".
То што је Србија почасни гост највећег кинеског сајма инвестиција и трговине, Антић види као резултат велике енергије која је у протеклом периоду уложена у јачање односа Србије и Кине.
- Србија без икакве сумње у региону, а и шире, има највећи број сусрета на највишем билатералном нивоу. Председници Си Ђинпинг и Александар Вучић су остварили снажан лични однос који даје посебан тон сарадњи Србије и Кине", оценио је министар.
Он је додао да је Србија урадила много на креирању пословног амбијента кроз међудржавне односе, као и да је направљен значајан прогрес када је реч о директним кинеским инвестицијама у нашој земљи.
Антић је навео да је кинеска компанија ХБИС стратешки партнер Србије у Железари Смедерево, а рударски гигант Зиђин у Бору - са којим је у Сјамену потписан и нови споразум о отварању рудника Тимок и новој инвестицији од 474 милиона долара.
У Србију је, подсећа, стигао и Линглонг као највећа приватна гринфилд инвестиција кинеске компаније у овом делу Европе.
- Сада очекујемо следеће кораке, и кроз слободне зоне и кроз контакте који се остварују на ЦИФИТ-у", рекао је Антић, који је у Сјамену учествовао и на Форуму о међународној поморској сарадњи пута свиле.
Антић је данас, у оквиру ЦИФИТ-а, са министрима Расимом Љајићем и Гораном Триваном имао и састанак са званичницима Хаинан провинције.
07.09.2019.
СЈАМЕН - ЗИЂИН – ЧУКАРУ ПЕКИ - АНТИЋ
Зиђин у наредне две године отвара рудник Чукару Пеки
Кинеска рударска компанија Зиђин, која је власник РТБ-а Бор, отвориће нови рудник бакра у налазишту Чукару Пеки код Бора у наредне две године, а споразум о развоју тог пројекта, чија је почетна инвестиција близу 500 милиона долара, потписан је данас у кинеском граду Сјамену.
Меморандум о разумевању за развој Горње зоне рудника бакра Тимок код Бора, познатијег као Чукару Пеки, у име Владе Србије потписао је министар рударства и енергетике Александар Антић, а са кинеске стране председник компаније Зиђин Мајнинг Груп Ђинх Чен.
Министар Антић је после церемоније потписивања уговора рекао да ће компанија Зиђин, која је власник рудника РТБ Бор, у налазишту Чукару Пеки почети експлоатацију руде током 2021. године и да ће у отварање горње зоне Тимока инвестирати 474 милиона долара.
- Када то горње налазиште, односно та зона уђе у пуну експлоатацију, годишња производња биће око 79.000 тона бакра. То је апсолутно у складу са свим досадашњим плановима које смо реализовали са Зиђином", казао је Антић у Сјамену. То је управо оно о чему смо разговарали.
Како је рекао, кинески гигант, који је стратешки партнер Србије са којим заједнички развијамо РТБ Бор, у нашој земљи ће производити више од 200.000 тона бакра годишње, више од 120.000 тона из сопственог концентрата компаније Зиђин Бор и око 80.000 тона у оквиру пројекта Тимок.
Председник компаније Зиђин Чен Ђинх изразио је задовољство због потписаног споразума са Владом Србије, којим тај рударски гигант наставља сарадњу са Србијом.
У Сјамену је данас потписан и споразум о успостављању пријатељских односа између града Бора и округа Шангханг у којем се налази рудник Зиђин.
- Бор је веома важан за нашу сарадњу а потписани споразуми су значајни за будући живот оба града", рекао је први човек Зиђина.
Потписивању споразума присуствовали су и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, министар заштите животне средине Горан Триван и председник Националног савета за координацију сарање са Русијом и Кином Томислав Николић.
Пре потписивања споразума министри Љајић, Антић и Триван су о новим могућностима сарадње разговарали са партијским секретаром и званичницима провинције Фуђијан, у којој је рудник Зиђин. Српска делегација имала је и састанак са челницима провинције Шанкси, предвођеним гувернером Лоуом Јангшенгом.