Архива

Актуелности

Децембар 2016.

22.12.2016.

Антић: Велики дужници гаса и струје искључиваће се "мач системом"

Министар рударства и енергетике Србије Александар Антић казао је да ће велики дужници гаса и струје од 1. јануара бити искључивани тзв. мач системом.

Он је, на стручној конференцији Електропривреде Србије и Балканмагазина "Енергетска сигурност“, рекао да је JП Србијагас добио прецизне инструкције у складу са Уредбом Владе Србије, да за будуће испоруке, велики потрошачи гаса, који тај енергент пре свега користе као сировину, достављају гаранцију или плате испоруку гаса унапред.

Код наплате испорученог гаса имамо проблема са једним бројем потрошача. Мислим да смо близу договора да Азотара обезбеди гаранцију, а ко не плати - биће искључиван мач системом", рекао је Антић.

Он је додао да ће исто правило важити и за потрошаче струје, али да је ефикасност наплате тог енергента преко 95 одсто, па је и мање проблема.

Србијагас, према речима Антића, сада редовно плаћа гас Гаспрому и дугови су на "историјском минимуму - своде се на једну месечну фактуру".

„Не очекујем проблеме у снабдевању гасом“

Министар рударства и енергетике казао је и да се нe очекује да ће Србија током зиме имати пролема са снабдевањем гасом, и додао да су, ипак, припремљени сценарији за евентуалне непредвиђене ситуације.

Антић: Велики дужници гаса и струје искључиваће се мач системом

Он је на конференцији Балканмагазина изјавио да у складишту гаса у Банатском Двору тренутно има 412 милиона кубних метара ускладиштеног гаса и да су обезбеђене резерве осталих енергената, како би њима могла да се изврши супституција гаса уколико буде потребе.

Питање снабдевања гасом у Србији је најосетљивије у систему енергетске стабилности, јер имамо један правац снабдевања из Мађарске. Пред сваку зиму имамо тензије око тога, али ја дубоко верујем да ће снабдевање тим енергентом бити стабилно", рекао је Антић.

Према његовим оценама, снабдевање гасом у предстојећем зимском периоду биће решено у "троуглу Русија-Украјина-Европска комисија", јер је интерес једних да продају, других да транспортују, а Европе сигурно снабдевање.

Антић је навео да су у току финални разговори са Гаспромом о проширењу складишта Банатски двор, чији је тренутно капацитет 450 милиона метара кубних и да он очекује да ће у наредним недељама бити донета одлука како ће се радити проширење.

Он је подсетио да је складиште Банатски двор у власништву 51 одсто Гаспрома, а 49 одсто у власништву Србијагаса, и да је у том односу тренутна попуњеност тог складишта, односно да је у око 220 милиона кубних метара гаса у руском власништву.

Годишња такса за сладиштење, како је навео је око 30 долара за 1.000 кубних метара, па су процене да су годишњи приходи Банатског двора око 13 милиона долара.

Антић је додао и да је неспорно да је руски гас будућност снабдевања Европе, али да је потребно да Србија има и неке друге "алтернативе и вентиле".

Србија је имала дискутабилну одлуку да своју енергетску стабилност око гаса дефинише једним пројектом, и ја немам проблем да то кажем. У будућности не сме више бити заљубљивања у један пројекат, а осталима налазити мане. Наш посао је да изградимо нове интерконекције са Бугарском, Румунијом, „испратимо“ Грчку, јер је у интересу наше деце да нешто направимо", рекао је Антић.

Он је додао да је интерконекција са Бугарском потпуно извесна и да се очекује да ће Меморандум о томе врло брзо бити потписан.

Према речима министра енергетике, тренутно су дугови Србијагаса према Гаспрому на историјском минимуму и да се тој руској компанији дугује на нивоу једне месечне фактуре, али да и даље постоје "историјски дугови" и да је то проблем што се они брже не решавају.

Антић је казао и да Влада Србије чини све да унапреди укупну енергетску стабилност и да је већ доста тога урађено, подсетивши да се после више година гради нови термоблок снаге 350 мегавата у Костолцу и да се очекује изградња још два ветропарка.

Нови објекти који се граде, инвестиције у постојеће како би им се продужио радни век, повећање капацитета, инвестиције у обновљиве изворе и рад у сладу са највишим стандардима је наше опредељење за будућност и у функцији енергетске стабилности", додао је он.

Антић је нагласио да су озбиљни кораци направљени и када су нафта и нафтни деривати у питању и да Србија тренутно има обезбеђене резерве за 12 дана тих енергената.

Ради се на томе, како је додао, да нафте и нафтних деривата до 2023. у резервама буде за 60 дана.

На данашњој конференцији је оцењено и да нека земља може бити енергетски стабилна онолико колико је економски јака, јер свака енергетска стабилност кошта.

01.12.2016.

Србија има највеће тржиште електричне енергије у региону

Србија има највеће тржиште електричне енергије у региону, од око 28 терават сати годишње, и све више се ради на његовом повезивању са тржиштима у региону и Европи, речено је данас на четвртој међународној конференцији „Регионално тржиште електричне енергије“.

Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Мирјана Филиповић је рекла да је законодавни оквир дао могућност да се развије тржиште електричне енергије и да се усклади са европским токовима.

Законом о енергетици из 2014. године у потпуности су пренете одредбе европског законодавства у домаће, и на тај начин створен је основ за даљи развој тржишта електричне енергије. Тиме је створен и основ за развој тржишта, конкуренцију на тржишту, повезивање тржишта на регионалном нивоу и са јединственим тржиштем електричне енергије у ЕУ, казала је државни секретар Министарства рударства и енергетике, Мирјана Филиповић, на конференцији Балканмагазина.

Она је казала да је у току процес рестурктурирања у великим енергетским компанијама, као што су ЕПС, Србијагас и друга.

Србија има највеће тржиште електричне енергије у региону

Филиповић је подсетила да је у фебруару почела да ради српска берза струје – SEEPEX, а коју је формирало јавно предузеће ЕМС са Европском берзом електричне енергије SEEPEX SPOT и навела да се сада доста ради на регионалном повезивању.

Поред тога сви крајњи купци електричне енергије имају право да слободно бирају свог снабдевача на тржишту електричне енергије, страна правна лица могу да обављају енергетску делатност снабдевања на велико електричном енергијом а да при томе не морају да буду основани или регистровани у Републици Србији. На тај начин је омогућено иностраним компанијама да директно учествују на тржишту електричне енергије у Републици Србији, створен је основ за почетак рада организованог тржишта електричне енергије, формиран је, односно регистрован 2015. године SEEPEX ad,. који је 75% у власништву АД ЕМС, а 25 % у власништву EPEX SPOT и SEEPEX ad, који је почео са радом у фебруару ове године, нагласила је Мирјана Филиповић.

Појачана је улога регулатора у унапређивању и усмеравању развоја тржишта електричне енергије а посебно у праћењу објављивања кључних тржишних показатеља.

Филиповић је истакла да је Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године, констатовано да је развој електроенергетског сектора кључна карика у развоју комплетног енергетског система Републике Србије, као и да је приказано стање производних капацитета и електроенергетских система (преносног и дистрибутивног), а што је све и од значаја за развој тржишта.

С обзиром на то да су производни капацитети ЈП ЕПС - термо и хидро електране просечне старости преко 25 година, а имајући у виду пројектовани раст потрошње електричне енергије у наредним годинама, потребна је ревитализација постојећих електроенергетских производних капацитета и изградња нових капацитета, што ће допринети обезбеђивању сигурног, поузданог и квалитетног снабдевања крајњих купаца електричном енергијом и даљем развоју. Тренутно је у реализацији пројекат ТЕ-КО Б3, рекал је државни секретар Мирјана Филиповић..

Она је казала и да ће се развојем дистрибутивне мреже кроз изградњу недостајућих трансформаторских станица и водова, али и реконструкцијом и модернизацијом постојећих трансформаторских станица и постојеће мреже нижих напонских нивоа, постићи смањење (тренутно врло високих) губитака у дистрибутивним системима и повећати њихова ефикасност, као и да ће се остварити већи ниво поузданости рада система али и обезбедити бољи квалитет снабдевања купаца електричне енергије, а тиме и утицати на развој тржишта електричне енергије.

Као један од приоритета даљег развоја тржишта у Републици Србији и региону Југоисточне Европе препознато је отпочињање регионалне WB6 иницијативе која је, као један од сегмената „Берлинског процеса“, званично иницирана и отпочела са имплементацијом кроз примену тзв. „soft-measures“ мера, уз логистичку подршку Европске комисије и Секретаријата Енергетске заједнице, као и прикључивање српског дан-унапред тржишта најближој суседној ЕУ иницијативи за повезивање тржишта, тј. иницијативи познатој као 4M Market Coupling (4MMC), а која обухвата тржишта Мађарске, Румуније, Чешке и Словачке.

Такође неопходно је развијати преносну мрежу кроз ревитализацију постојећих и изградњу нових преносних капацитета у циљу да се постигне уравнотежен, одржив и благовремен развој преносног система и омогући прикључивање нових конвенционалних и обновљивих извора електричне енергије, казала је Мирјана Филиповић.

Тренутно је у поступку реализације пројекат - Трансбалкански коридор.

ПОГЛЕДАЈТЕ СТАРИЈЕ ВЕСТИ