Архива
Архива
Актуелности
Јун 2017.
21.06.2017.
Десет топлана прелази са фосилних горива на биомасу
Министар рударства и енергетике Александар Антић потписао је данас Споразуме о зајму и донацијама са представницима Немачке развојне банке (КфW) и Владе Швајцарске, који ће обезбедити да 10 топлана у Србији са фосилних горива предју на коришћење обновљивих извора енергије, односно биомасе.
Цео пројекат је вредан 27 милиона евра, од чега је 20 милиона зајам КфW-а, док ће Влада Швајцарске дати грант од пет милиона евра, а Немачка развојна банка грант од два милиона евра.
Реч је о топланама у Малом Зворнику, Новој Вароши, Новом Пазару, Пријепољу, Бајиној Башти, Ваљеву, Прибоју, Кладову, Мајданпеку и Бечеју, које ће убудуће користити биомасу уместо фосилних горива.
Према речима министра Антића, зајам је веома повољан, са фиксном каматном стопом од 1,1 одсто, са пет година грејс периода и 10 година отплате.
Антић је додао да ће средства зајма враћати локалне самоуправе из уштеда остварених у процесу коришћења биомасе уместо фосилних горива.
Споразуми су потписани у оквиру пројекта "Подстицање обновљиве енергије - развој тржишта биомасе у Србији", који је, како је назначио министар, изузетно значајан за укупан енергетски систем.
- Дубоко верујем да су ово важне ствари за будућност Сбрије и посебно за ове локалне самоуправе, јер је важно да развијамо свест и радимо на сличним пројектима који цхе унапердити наше тржиште биомасе", рекао је Антић новинарима након потписивања споразума.
Потписивању споразума су присуствовали амбасадори Немачке и Швајцарске Аксел Дитман и Филип Ге.
14.06.2017.
Министар Антић отворио радове на изградњи ветропарка “Кошава”
Компанија MK Fintel Wind почела је изградњу прве фазе трећег ветропарка "Кошава", у близини Вршца, који ће чинити 20 ветрогенератора и у чију изградњу ће уложити 124 милиона евра.
Како је речено на полагању камена темељца, планирано је да ови радови буду завршени до краја 2018, а тих 20 изграђених ветрогенератора имаће снагу 69 мегавата (MW) и производиће електричну енергију за око 40.000 домаћинстава.
Након изградње прве фазе ветропарка "Кошава" који се налази у месту Избиште, како је најављено, планирана је и друга фаза која предвиђа градњу још 19 ветрогенератора у које ће бити уложено више од 100 милиона евра.
Министар рударства и енергетике Александар Антић казао је да је ова инвестиција веома значајна и да ће помоћи Србији да испуни обавезу из Националног акционог плана за ОИЕ који предвиђа да до 2020. учешће те енергије у бруто финалној потрошњи енергије буде 27 одсто.
- На добром смо путу да тај циљ остваримо и тренутно је то учешће близу 23 одсто", казао је он додавши да очекује да удео ОИЕ у финалној потрошњи у будућности буде и веће, јер је то "визија развоја модерне Србије".
Антић је овом приликом нагласио да ће тај пројекат помоћи Србији да испуни обавезу из Националног акционог плана за обновљиве изворе енергије.
- Ми у овом тренутку имамо реализацију пројеката који ће омогућити капацитет за производњу од око 500 мегавата из ветра, и са тим се приближавамо проценту од задатих 27%. Ако томе додамо чињеницу да све више локалних самоуправа мења своје технологије производње и прелази са фосилних горива на биомасу, мислим да ће Србија у наведеном року достићи циљ када је проиводња енергије из обновљивих извора у питању ” , закључио је министар Антић.
Извршни директор компаније Fintel Energia Spa i MK Fintel Wind Тициано Ђованети (Tiziano Giovanneti), казао је да је ветропарк " Кошава", до сада највећа инвестиција у Србији у области обновљивих извора енергије (ОИЕ).
- Након отварања прва два ветропарка у Србији, још више смо посвећени даљим инвестицијама и улагањима у обновљиве изворе енергије у Србији у намери да се потенцијал који ова земља има што више искористи", рекао је он.
Према његовим речима, очекује се да радови буду завршени у предвиђеном року, а биће ангажоване локалне фирме и домаћи радници.
07.06.2017.
Потписан Mеморандум о разумевању за изградњу топлодалековода
Обреновац-Нови Београд
У Скупштини града потписан је Меморандум о разумевању за пројекат изградње топлодалековода Обреновац - Нови Београд са компанијом “Power construction corporation of China”, чиме ће се обезбедити већа стабилност енергетског система.
Параф на споразум ставили су министар рударства и енергетике Александар Антић, представник кинеске компаније Јанг Фан, градоначелник Београда Синиша Мали, в.д. директор ЕПС-а Милорад Грчић и директор Београдских електрана Горан Алексић.
Меморандум о разумевању је кровни споразум, следи усаглашавање конкретних детаља, а министар Антић изразио је наду да ће то бити готово до краја године, како би наредне уследио почетак радова, а цео пројекат био готов до 2020. године.
Како је речено после потписивања Меморандума, пројекат би коштао око 200 милиона евра, а након изградње топлодалековода, дугог 28 километара, било би обезбеђено смањење увоза гаса и отворена могућност да Београђани имају јефтиније грејање.
Министар Антић казао је да је то велики дан за Београд, те да ће реализацијом овог пројекта бити остварен вишедеценијски сан о повезивању обреновачког ТЕНТ-а и топлане Нови Београд.
Он је подсетио да је изградња топлодалековода започела 1995. године, да су постављене и цеви, али да је након 2000. године политичком вољом, без економске логике из реваншизма, пројекат стопиран.
- Ми смо овај пројекат вратили у живот и потпуно смо одлучни да га спроведемо до краја. Имамо подршку владе, председника Александра Вучића и кинеских партнера”, рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Он је подвукао да је пројекат есенцијално важан за већу стабилност енергетског система Србије.
- Верујем да је реализација овог пројекта ближа него икада. Оваква технолошка решења су присутна широм Европе још од средине прошлог века. Током протеклих неколико година размишљали смо о овом пројекту, пре свега као последица неколико изазова са којим се наш енергетски систем суочавао, а ту пре свега мислим на гасну кризу 2009.године, казао је Антић и додао да им додатни квалитет и синергију даје подршка кинеских партнера, као и да посебну захвалност дугују амбасадору Ли Ман Чангу.
Амбасадор Кине у Србији Ли Манчанг, који је присуствовао потписивању Меморандума, рекао је да је да је овај пројекат први који се реализује као резултат посете Александра Вучића Кини, где је разговарао са кинеским државним врхом.
- Они су разговарали и договорили се о неколико важних пројеката, међу њима и о овом. Сада ћемо корак по корак све да реализујемо”, истакао је Манчанг.
Градоначелник Београда Синиша Мали казао је да Београдске електране годишње увезу гас у вредности од 140 милиона евра. С обзиром на то да се овим пројектом супституише трећина увоза, што је нешто више од 40 милиона евра, пројекат вредан 200 милиона, био би исплаћен за пет - шест година, рекао је Мали. Градоначелник је подсетио да је и План детаљне регулације за то подручје већ усвојен.
Детаљи сарадње биће уговорени, али се очекује да кинеске фирме буду извођачи и пројектанти, док би реализацију финансирала кинеска влада.
- Разговараћемо са Кинезима да пројекат буде комерцијалан”, рекао је Мали и додао да кинеске компаније имају став да све што могу, раде заједно са српским компанијама.
01.06.2017.
САНКТ ПЕТЕРБУРГ
Антић: Србија више не дугује Русији за испоручени гас
Србија по први пут нема никакво дуговање према Русији за испоручени гас, констатовали су, у Санкт Петербургу, министар енергетике Александар Антић и министар енергетике Русије Александар Новак.
- На састанку смо констатовали да је Влада Србије успела да реши дуговања које смо имали према Југоросгасу, Гаспромекспорту и према НИС-у од насих компанија пре свега Србијагаса и Петрохемије у износу од 450 милиона долара и 250 милиона евра”, рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић, након састанка у оквиру форума SPIEF.
Он је рекао да, ако се томе дода да смо регулисали дуговање Петрохемије према Лукоилу, онда то заиста говори да смо решили изузетно велики број проблема.
- Ја сам данас на овом састанку могао само да констатујем да Србијагас не дугује руским партнерима ниједан једини динар за испоручени гас. То је први пут да Србија не дугује за испоручени гас ниједан долар”, нагласио је Антић.
Како каже, разговарало се и о укупном нивоу односа Србије и Русије, пошто енергетика заузима једно од најзачајнијих места у сарадњи Србије и Русије.
- Наша сарадња у области енергетике је важна за нашу укупну енергетску ситуацију у Србији, за нашу енергетску сигурност и зато су ти разговори изузетно значајни. Оно што је за мене важно у овим разговорима јесте да се руска страна захвалила Влади Србије на великој посвећности у протеклих неколико година у вези са решавањем старих дугова, пре свега за испоручени гас”, навео је Антић.
Он је рекао да је са руским колегом разговарао и о даљем развоју НИС-а који је наша заједничка компанија, Гаспромњефта и Србије.
- Разговарали смо о пројекту дубоке прераде, који је велика инвестиција и који је у току, а треба да обезбеди да НИС ради далеко ефикасније са далеко већим учешћем комерцијалних односно тражених деривата”, додао је Антић.
Српски министар енергетике истиче да је једна тема била проширење капацитета подземног складишта Банатски двор, што је за Владу Србије један од најзачајнијих приоритета, који капитално утиче на енергетску безбедност.
- - Када је проширење Банатског двора у питању, ту постоји неколико сценарија. Један да се то складиште повећа на 750 милиона метара кубних, па чак и до милиајрде”, казао је Антић.
Он истиче да је циљ постизање флексибилности нашег гасног система узимајући у обзир да имамо велику неравномерност у потрошњи гаса у летњем и зимском периоду.
На питање о будућим гасоводима, Антић каже да је било речи о свим гасним пројектима на састанку, на пример о Турском току , који је у овој фази везан само за снабдевање Турске гасом.
- Постоји више различитих сценарија о могућностима да се настави тај пројекат или да се развија. То је у фази разматрања и преговарања”, казао је министар Антић.
Према његовим речима, ту ће бити неопходно обезбедити сагласности измедју Москве и Брисела, пошто је кључни проблем за градњу Јужног тока било то што није пронадјен баланс измедју “правила Брисела и интереса Москве”.
Антић истиче да је југоистичној Европи свакако потребан гас и изразио очекивање да ће се у наредном периоду постићи неко решење.
Он је са Новаком разговрао и о обавезама Србије у процесу евроинтеграција у области енергетике.
На питање да ли се могу очекивати повољније цене гаса, Антић каже да се сада та цена рачуна по тзв. нафтној формули, по којој цена гаса прати кретања цене сирове нафте на нивоу три квартала.
- Нама значајно на цену утиче тај транспорт кроз Мађарску који смо успели да поправимо. Цена је сада доста добра и одговара тржишним принципима. За кориснике је повољна цена тог енергента. Оно што остаје као неко питање око којег ћемо морати још да разговарамо, јесте о цени за потрошаче који гас користе као сировину у свом процесу призводње. Надам се да ћемо имати од стране Гаспромекспорта разумевање за такве потрошаче”, закључио је Антић.
Интернет презентација Министарства је лиценцирана под условима лиценце