Архива

Актуелности

Мај 2015.

29.05.2015.

Регион успеха

У Палати Србија одржан је округли сто "Регион успеха", на којем је било речи о конкретним привредним активностима и мерама Владе за подршку привређвању и инвестирању на Косову и Метохији. Отворио га је премијер Александар Вучић.

Округли сто, који организује Канцеларија за Косово и Метохију у сарадњи са Министарством привреде и Привредном комором Србије, окупио је представнике Владе, привремених институција самоуправе у Приштини, академске заједнице, релеватних струковних институција, дипломатског кора и цивилног друштва, као и привреднике и привредне асоцијације.

Министар енергетике Александар Антић изјавио је да је за успешно довођење привредника на Косово и Метохију, поред осталог, изузетно значајна и енергетска стабилност и безбедност, те да ће Влада Србије радити и на њеном обезбеђењу.

Енергетска ситуација на КиМ је осетљива, а у склопу Бриселског споразума разговарамо и о енергетским темама. Велики су изазови, рецимо, и по питању Газивода", рекао је Антић, након скупа "Регион успеха" у Палати Србија.

Подизање привредне климе и амбијента у региону, посебно на северу КиМ је оно на шта је стављен фокус, рекао је Антић, оцењујући да је енергетска стабилност кључна у постизању тог циља.

Када је реч о евентуалном додатном снабдевању електричном енергијом, министар енергетике је најавио да ће се на томе радити заједно са Канцеларијом за КиМ, као И председницима косовских општина...

Антић је казао да је жеља Владе да систем буде стабилан, а наше енегетске компаније присутне на том подручју.

Желимо сигуран систем и дистрибуцију струје грађанима и привреди на северу КиМ. Верујем, иако имамо пуно изазова и осетљивих питања почев од трафо станице Балач, до читавог дистрибутивног система да ћемо имати стрпљења да нађемо најбоље решење", рекао је Александар Антић.

Говорећи о алтернативним гасним правцима, он је рекао да Србија има обавезу да ради одговорно како би остварила енергетску сигурност и безбедност, те да је изузетно заинтересована за све гасне пројекте који имају за циљ да доведу додатне количине гаса у регион Западног Балкана.

Изузетно смо заинтересовани да диверсификујемо руте снабдевања и изворе. Србија је отворена за све пројекте. У овом тренутку ми радимо оно што зависи од нас а то је та гасна интерконекција са Бугарском, која потенцијално може да нас доведе до пројеката ТАП и Танап и да нам обезбеди снабдевање преко Азербејџана са једне стране, а са друге преко ЛНГ терминала у Александрополису у Грчкој", навео је он.

За такозвани Турски ток, како је рекао, Србија је јако заинтересована, а прелиминарних разговора је већ било недавно у Будимпешти.

Одређене ствари на техничком нивоу се раде и на нивоу наших држава. Међутим, оно што је у овом тренутку кључно и од чега пре свега зависи реализација тог пројекта је договор између Русије и Турске. Даље, ако се те две земље договоре, онда мора да се постигне договор и са Грчком објаснио је Антић.

Тај се пројекат договара, али постепено и далеко је од тога да може о њему да разговара са становишта реализације и финансирања, оценио је министар рударства и енергетике.

26.05.2015.

У Србиjи 105 истрaжних гeoлoшких пoљa Нoвим зaкoнoм o рудaрству
бржe дo дoзвoлa

Нa Бoрскoм jeзeру пoчeo je Шeсти мeђунaрoдни симпoзиjум “Рудaрствo 2015. “, нa кojeм учeствуje вишe oд 100 стручњaкa из Србиje и зeмaљa у oкружeњу. У нaрeднa три дaнa oни ћe прeдстaвити вишe oд 50 рaдoвa, кojи ћe, кaкo сe oчeкуje, дoпринeти цeлoвитoм сaглeдaвaњу прoблeмaтикe у oблaсти рудaрствa, минeрaлних сирoвинa aли и eфикaсниjeм рeшaвaњу зaштитe живoтнe срeдинe и oдрживoг рaзвoja.

У Србиjи 105 истрaжних гeoлoшких пoљa Нoвим зaкoнoм o рудaрству бржe дo дoзвoлa

Mинистaрствo рудaствa и eнeргeтикe смaтрa дa у нaрeднoм пeриoду питaњу рaзвoja и улaгaњa у сeктoр рудaрствa трeбa пoсвeтити aпсoлутну пaжњу. Привлaчeњe стрaних инвeститoрa je oснoвни рaзлoг зa измeнe и дoпунe зaкoнa, a пoкрeтaњe пoвoљниje инвeститoрскe климe у рудaрству jeстe jeдaн oд прeдуслoвa зa вeћи утицaj oвoг сeктoрa нa брутo нaциoнaлни дoхoдaк Србиje. Нoви зaкoн у oднoсу нa пoстojeћи дaje вeлику прeднoст улaгaњимa, jeр нaм je циљ дa штo вишe стрaнoг кaпитaлa увeдeмo у Србиjу. Убрзaћe сe издaвaњe oдoбрeњa зa eксплoaтaциjу кaкo би сe штo jeднoстaвниje и бржe мoглo пoчeти сa гeoлoшким истрaживaњимa, рeклa je Mирjaнa Филипoвић држaвни сeкрeтaр Mинистaрствa рудaрствa и eнeргeтикe нa oтвaрaњу oвoгoдишњeг скупa.

Нoви зaкoн o рудaрству, кojи je у припрeми, бићe aтрaктивниjи зa стрaнe инвeститoрe у oблaсти гeoлoшких истрaживaњa и eксплoaтaциje рудe. Taj зaкoн ћe, у oднoсу нa стaри, бити у вeликoj прeднoсти, jeр смo стaвили глaвни aкцeнaт нa штo вeћa улaгaњa стрaнoг кaпитaлa.

Mирjaнa Филипoвић je истaклa дa мoрaмo дa рaзвиjaмo сoпствeнe рудникe, aли дa тaj рaзвoj и истрaживaњa мoрa дa прaти aдeквaтнa зaкoнскa рeгулaтивa.

Србиja, зeмљa кoja je у прoцeсу стaбилизaциje и прикључeњa Eврoпскoj униjи, oднoснo oтвaрaњa рaзних пoглaвљa кoja сe тичу приступaњa, jeднoстaвнo мoрa дa пoштуje свe oнe дирeктивe кoje EУ нaлaжe и свaки дaљи рaзвoj рудaрскoг сeктoрa мoрa дa будe усклaђeн сa eврoпским трeндoвимa. Држaвa и Mинистaрствo рудaрствa ту видe свoj интeрeс и нaш зajeднички циљ je дa нoвим зaкoнoм пoмoгнeмo дa сe инвeстициje убрзajу – oцeнилa je Филипoвићeвa.

У Србиjи 105 истрaжних гeoлoшких пoљa Нoвим зaкoнoм o рудaрству бржe дo дoзвoлa

РTБ je у oзбиљним прeгoвoримa o привaтизaциjи и пoстojи oдрeђeн брoj инвeститoрa кojи су зaинтeрeсoвaни зa пaртнeрствo с њим. РTБ “Бoр” je вeoмa успeшнo рaдиo 112 гoдинa, a нoвa гeoлoшкa истрaживaњa пoкaзуjу дa ћe oвa кoмпaниja минимум joш тoликo дугo рaдити, кaзao je пoмoћник министрa рудaрствa и eнeргeтикe, Синишa Taнaцкoвић.

РTБ je у oзбиљним прeгoвoримa o привaтизaциjи и пoстojи oдрeђeн брoj инвeститoрa кojи су зaинтeрeсoвaни зa пaртнeрствo сa њим. Oчeкуjeмo дa у нajскoриje врeмe пoстигнeмo дoгoвoр o улaгaњу у “Цeрoвo” и “Majдaнпeк”. Држaвa нeмa срeдстaвa зa нoвa улaгaњa, пa aкo нeкo нуди нoвaц, тo трeбa прихвaтити и привaтизoвaти дeлoвe РTБa, aли нe стo oдстo. Србиja трeбa дa зaдржи удeo, aли и дa oмoгући дaљи рaзвoj рудaрствa – истaкao je Taнaцкoвић.

Србиja je врлo интeрeсaнтнa инвeститoримa, a тoмe у прилoг гoвoри пoдaтaк o 105 истрaжних прoстoрa, гдe рудaрскe рaдoвe извoди 20 стрaних кoмпaниja. Jeднa oд њих je зa oву гoдину припрeмилa 18 милиoнa дoлaрa кoja ћe улoжити у истрaживaњe упрaвo у Бoрскoм oкругу.

У Србиjи 105 истрaжних гeoлoшких пoљa Нoвим зaкoнoм o рудaрству бржe дo дoзвoлa

Стрaним кoмпaниjaмa смo интeрeсaнтни збoг минeрaлних сирoвинa кoje имaмo и ту je ствaр врлo jeднoстaвнa. У Србиjи нe пoстojи фoнд кojи би биo спрeмaн дa инвeстирa тoликo пaрa у нeштo штo сe сутрa мoжe испoстaвити кao нeисплaтивo. A, минeрaлнe сирoвинe су у влaсништву Рeпубликe Србиje и њимa рaспoлaжe oнa, a нe oнaj кo oтвoри рудник. Сви рудници кojи су у влaсништву стрaнaцa, нaдoкнaду зa кoришћeњe минeрaлних сирoвинa плaћajу рeдoвнo, прoблeм имaмo сa дoмaћим рудницимa. To je oдгoвoр дeлу jaвнoсти кojи смaтрa дa би гeoлoшкa истрaживaњa трeбaлo дa oбaвљajу дoмaћe кoмпaниje, кaзao je Taнaцкoвић.

У Србиjи су дaнaс, штo сe рудaрствa тичe, дaлeкo нajбoљa двa привaтнa рудникa oлoвa и цинкa. Рeч je o рудницимa кojи свojeврeмeнo нису рaдили и кoje je из пeпeлa пoдигao стрaин кaпитaл, пa сaдa врлo успeшнo пoслуjу. To истo oчeкуjeмo и кoд “Бoрa”, кaзaли су прeдстaвници Mинистaрствa рудaрствa И eнeргeтикe нa симпoзиjуму.

У Србиjи сaдa имaмo 105 истрaжних пoљa и дo прoшлe гoдинe стрaни инвeститoри, кojи држe вeћину тих истрaжних рaдoвa, трoшили су измeђу 40 и 50 милиoнa дoлaрa нa гeoлoшкa истрaживaњa. Oчeкуjeмo, зaтo, дa ћeмo нoвим зaкoнoм привући стрaнe инвeститoрe (у нajaви вeћ имaмo дoлaзaк нoвих) и дa ћeмo нa тaj нaчин пoбoљшaти инвeститoрску климу.

РTБ-у Бoр и свим oстaлим рудaрским кoмплeксимa у Србиjи пoтрeбнo je вишe нoвцa зa пoкрeтaњe цeлoкупнoг прoцeсa, oбjaснилa je држaвни сeкрeтaр Mинистaрствa рудaрствa и eнeргeтикe Mирjaнa Филипoвић и кaзaлa дa oсим нoвцa, стрaтeшки пaртнeр или нeки вид пaртнeрствa, тaкoђe мoжe дa дoнeсe нoвe инвeстициje, тeхнoлoгиje и свe oнo у чeму je Србиja у зaoстaтку.

Oргaнизaтoри симпoзиjумa “Рудaрствo 2015”, су Приврeднa кoмoрa Србиje и РTБ Бoр, зajeднo сa Институтoм зa рудaрствo и мeтaлургиjу Бoр, Рудaрским институтoм Зeмун, рудницимa Кoлубaрa, Кoстoлaц, Кoвин, Рeсaвицa и другимa.

26.05.2015.

Саопштење за јавност

Министар рударства и енергетике Александар Антић, састао се данас са Њ.Е. шеиком Мубараком Бин Фахад Ал-Тханијем - амбaсадором државе Катар у Србији. Амбасадор је изразио личну, као и жељу Владе државе Катар за даљим унапређењем укупних економских односа између две земље, а посебно у области енергетике и рударства, где види велике могућности. Амбасадор Катара обавестио је министра Антића о споразумима који су већ потписани и који су у процесу преговарања, као што је Споразум о економској сарадњи између две владе, као и о укидању виза за дипломатске и службене пасоше.

С тим у вези, амбасадор државе Катар замолио је министра Антића да српска страна проследи свој Нацрт споразума о сарадњи између Министарства рударства и енергетике Републике Србије и Министарства енергетике државе Катар. Он је такође, уручио позив министру Антићу у своје лично, као и у име министра енергетике државе Катар, да у зависности од обавеза, посети Катар и мишљења је да би том приликом предметни споразум могао да буде потписан.

Саопштење за јавност

Министар рударства и енергетике Александар Антић се захвалио на посети, као и на позиву да посети државу Катар и могућности да лично разговара са тамошњим министром енергетике. Он такође дели мишљење амбасадора Катара да је укупне економске односе између две државе потребно дићи на виши ниво, као и да област рударства и енергетике отвара велике могућности за обострану сарадњу и сложио се да је потписивање Споразума о сарадњи између два министарства основ за дефинисање заједничких пројеката будуће сарадње, као и за инвестирање заинтересованих катарских финансијских институција и реализацију пројеката од заједничког интереса, како у области енергетике, тако и у области рударства.

Александар Антић обавестио је амбасадора да ће Министарство рударства и енергетике у најскорије време доставити српски Нацрт споразума о сарадњи између два министарства.

25.05.2015.

Састанак заједничког одбора за координирање JICA пројектом

У Министарству је 15. маја 2015. године одржан састанак заједничког одбора за координирање JICA пројектом „Помоћ за унапређивање система енергетског менаџмента у свим секторима потрошње енергије у Републици Србији” који заједно спроводе Јапанска агенција за међународну сарадњу и Министарство рударства и енергетике. Пројекат треба да помогне успостављање и почетак примене система енергетског менаџмента на основу Закона о ефикасном коришћењу енергије („Службени гласник РС”, број 25/13).

Састанак заједничког одбора за координирање JICA пројектом

На састанку су сагледани досадашњи резулетати у реализацији пројекта и планиране будуће активности, пре свега: доношење подзаконских аката неопходних за успостављање система, објављивање јавног позива и избор организације за обуку енергетских менаџера и овлашћених енергетских саветника, припрема уџбеника за обуку енергетских менаџера, уградња опреме за практичну обуку на Машинском факултету у Београду. Трајање пројекта продужено је до априла 2017. године. Договорено је да ЈICA пружи Министарству помоћ у спровођењу планираних активности тако што ће урадити методологију за спровођење енергетских прегледа, обезбедиће обуку предавача практичне обуке за систем енергетског менаџмента, ангажоваће стручњаке који ће помоћи Министарству у изради подзаконских аката и уџбеника за обуку и др.

Састанак заједничког одбора за координирање JICA пројектом

Састанку су присуствовали: са јапанске стране Toshiya Abe, представник JICA канцеларије за Балкан, Akira Matsunaga и Kasumi Kobayashi из JICA дирекције Токио, Yoshifumi Kannо, представник Јапанске амбасаде и јапански пројектни тим на челу са вођом пројекта, Yasushi Kawano-м, у име Министарства Мирјана Филиповић, државни секретар, проф. др Милош Бањац, помоћник министра, Антонела Солујић, шеф Одсека за унапређење енергетске ефикасности, Весна Родић, шеф Групе за систем енергетског менаџемента и др. и као посматрачи - са Машинског факултета у Београду проф. др Милорад Милованчевић, декан, проф. др Франц Коси, проф. др Маја Тодоровић и Урош Милованчевић, као и Драган Мркаљ и Јелена Бановић из Канцеларије за европске интеграције.

20.05.2015.

Министар рударства и енергетике у Хагу потписао
Међународну енергетску повељу

Министар рударства и енергетике у Хагу

Министар рударства и енергетике Александар Антић, потписао је данас у Хагу Међународну енергетску повељу, која ће омогућити реализацију мултилатералних и регионалних енергетских пројеката.

- Србија је, заједно са још 65 држава Европе, Америке, Африке и Азије, потписала Међународну енергетску повељу, изјавио је министар Антић после потписивања на дводневној министарској конференцији о Међународној енергетској повељи, која се одржава у Хагу.

Међународна енергетска повеља је прилагођена савременим изазовима у области енергетике и отворена је за све земље света, рекао је он и додао да та Повеља представља одличан оквир за најширу међународњу сарадњу у области енергетике.

- Општа оцена свих учесника скупа је да ће Међународна енергетска повеља бити одличан оквир за најширу међунардну сарадњу, која ће бити усмерена на инвестиције у капацитете за производњу и пренос струје, али и у унапређење енергетске ефикасности и коришћење обновљивих извора енергије, рекао је Антић.

Та сарадња је важна јер енерегетски пројекти, због савремених енергетских изазова у свету, све више постају мултилатерални и регионални.

Министар рударства и енергетике у Хагу

Министар рударства и енергетике истакао је да Међународна енергетска повеља пре свега креће од чињенице да у времену пред нама већина великих енергетских пројеката има значај у области мултилатералне сарадње или су од регионалног значаја.

- Управо из тог разлога принципи и оквиру међународне енегетске сарадње морају да се јачају а Међунардна енергетска повеља управо представља један такав механизам који треба да омогући већу енергетску безбедност и сигурност", рекао је српски министар енергетике Александар Антић.

На конференцији, Међународну енергетску повељу формално усвајају и потписују министри надлежни за енергетику или спољне послове. Конференцијом председава Њ.Е. господин Хенк Камп, министар привреде Краљевине Холандије. У име Републике Србије, Повељу је потписао министар рударства и енергетике Александар Антић.

Међународну енергетску повељу до сада су потписале 64 стране, укључујући државе, али и организације као што су чланице Европске заједнице (сада ЕУ) и Еуратом.

Да подсетимо, Савезна Република Југославија је приступила Европској енергетској повељи 2001. године, а министар спољних послова Републике Србије је 23. децембра 2008. године потписао изјаву којом је Република Србија приступила Европској Енергетској повељи и на тај начин Република Србија је стекла статус посматрача у Процесу енергетске повеље.Новим потписивањем, Република Србија ће задржати статус посматрача.

Статус пуноправног члана се стиче потписивањем Уговора о Енергетској повељи, који је, за разлику од Повеље, правно обавезујући. Имајући у виду све предности пуноправногчланства у Енергетској повељи као и да је Србија на путу придруживања Европској унији, и Република Србија ће у наредном периоду предузети активности у циљу потписивања Уговора о Енергетској повељи.

На Међународној министарској конференцији у Хагу, учествују министри енергетике и представници 66 држава.

Министар рударства и енергетике у Хагу

19.05.2015.

Најава за медије

Министар рударства и енергетике Александар Антић, учествоваће на Министарској конференцији о Међународној енергетској повељи која ће, у периоду од 20.05.2015 – 21.05.2015.год, бити одржана у Хагу.

На конференцији ће Међународну енергетску повељу формално усвојити и потписати министри надлежни за енергетику или спољне послове. Конференцијом ће председавати Њ.Е. господин Хенк Камп, министар привреде Краљевине Холандије. У име Републике Србије, Повељу ће прихватити и потписати министар рударства и енергетике Александар Антић.

Иначе, Европску енергетску повељу, која је сада на снази, до сада су потписале 64 стране, укључујући државе, али и организације као што су Европске заједнице (сада ЕУ) и Еуратом.

Да подсетимо, Савезна Република Југославија је приступила Европској енергетској повељи 2001. године, а министар спољних послова Републике Србије је 23. децембра 2008. године потписао изјаву којом је Република Србија приступила Европској Енергетској повељи и на тај начин Република Србија је стекла статус посматрача у Процесу енергетске повеље. Потписивањем Међународне енергетске повеље, Република Србија ће потврдити статус посматрача.

Статус пуноправног члана се стиче потписивањем Уговора о Енергетској повељи, који је, за разлику од Повеље, правно обавезујући. Имајући у виду све предности пуноправног чланства у Енергетској повељи као и да је Србија на путу придруживања Европској унији, Република Србија ће у наредном периоду предузети активности у циљу потписивања Уговора о Енергетској повељи.

Министар Антић ће се обратити учесницима конференције говором у којем ће изнети:

Виђење значаја Међународне енергетске повеље за међународну енергетску сарадњу из перспективе Републике Србије;
Најаву спремности потписивања Уговора о Енергетској повељи;
Најважније циљеве Републике Србије у енергетској сарадњи и ли у развоју енергетике.

На Међународној министарској конференцији у Хагу, учествоваће представници 66 држава.

МИНИСТАР РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ

19.05.2015.

Јавна расправа у Привредној комори Србије - Нацрт Закона о рударству и геолошким истраживањима

Јавна расправа у Привредној комори Србије

Дана 18. маја 2015. године у просторијама Привредне коморе Србије у Београду одржана је Јавна расправа Нацртa закона о изменама и допунама Закона о рударству и геолошким истраживањима, на основу Закључка Одбора за привреду и финансије Републике Србије 05 Број:011-4576/2015-1 од 29. априла 2015. године. Текст Нацрта закона је био постављен на интернет страници Министарства рударства и енергетике и на порталу е-управе. Примедбе на текст Нацрта закона и предлози за његову измену достављани су електронским путем.

Јавној расправи су присуствовали представници канадске амбасаде, представници домаћих и страних компанија из области геологије и рударства, удружења из области геологије и рударства и други заинтересовани чиниоци.

Јавна расправа у Привредној комори Србије

Нацрт Закон ће створити услове за брже и једноставније процедуре за добијање документације неопходне за пројекте у области рударства и геологије, али ће истовремено створити адекватне услове за развој рударства у Србији и његово веће учешће у БДП-у, казала је, у Привредној комори Србије, државни секретар Министарства рударства и енергетике, Мирјана Филиповић.

Јавну расправу су отворили представник Привредне коморе Србије, Директор сектора за индустрију и пољопривреду Јеша Ерчић и Државни секретар Министарства рударства и енергетике Мирјана Филиповић, након чега су чланови Радне групе за израду Нацртa закона о изменама и допунама Закона о рударству и геолошким истраживањима на челу са помоћником министра Синишом Танацковићем извршили презентацију предметног Закона.

Након завршене презентације учесници Јавне расправе изнели су примедбе и сугестије на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о рударству и геолошким истраживањима. Предлоге и сугестије изнете у току Јавне расправе а који су усмерени на побољшање предложеног текста Нацрта закона и које су у духу концепта на којима се исти заснива Министарство рударства и енергетике ће сагледати и уврстити у текст Нацрта закона.

14.05.2015.

За санацију клизишта потребно око 11 милијарди евра

Други регионални симпозијум о клизиштима у Јадранскобалканској регији одржан је у Старом двору. На симпозијуму је представљен почетак пројекта „Усклађивање података о клизиштима и обука општина за њихово праћење: БЕWАРЕ (Беyонд ландслиде WАРЕнесс)” и потписан уговор о реализацији пројектних активности са Геолошким заводом Србије и Рударско - геолошким факултетом. Пројекат финансира Влада Јапана, преко Канцеларије програма Уједињених нација (УНДП) у Србији. Овим пројектом омогућено је систематско истраживање клизишта у Србији, снимање терена, процена и мапирање ризика, анализа исплативости пројеката санације клизишта, израда катастра клизишта, као и обука намењена локалним самоуправама за систематско праћење клизишта.

У Србији је око 30 одсто територије, са око 40.000 локација, под неком врстом клизишта или одрона терена, а за санацију свих тих клизишта потребно је око 11 милијарди евра, речено је на симпозијуму о клизиштима. Србија нема тај новац, али га је могуће обезбедити како из домаћих извора, тако и страних донација, истакнуто је на скупу, на коме је најављен почетак пројекта "Усклађивање података о клизиштима и обука општина за њихово праћење", вредног 3,4 милиона евра, које је донирала Влада Јапана.

Министар рударства и енергетике Александар Антић навео је да је око 30 одсто територије у Србији захваћено неком врстом нестабилности тла, било да је реч о клизиштима, одронима или урушавању обала речних корита И нагласио да су због климатских промена штете од елементарних непогода у Србијисве веће.

Штете од прошлогодишњих поплава у Србији износе неколико стотина милиона евра, а штете од поплава које су погодиле Србију 2006. године, око 30 милиона евра. Ризици од елеменатарних непогода, укључујући и појаву клизишта су све учесталији, а штете све веће и зато Министарство рударства и енерегетике, са разним институцијама у земљи, покушава да да системски одговор на превенцију тих појава, рекао је Александар Антић.

Министар је указао да би средства неопходна за санацију клизишта можда и могла да се обезбеде, али да је проблем што немамо израђене пројекте и санационе планове.

Због тога је овај пројекат, који се ради уз помоћ Владе Јапана и преко канцеларије програма Уједињених нација (УНДП) у Србији, важан да би се дао системски и стручан одговор за решење проблема клизишта. Тим пројектом, који ће трајати до фебруара следеће године, биће обухваћено истраживање клизишта у Србији, снимање терена, процена и мапирање ризика, анализа исплативости пројеката санације клизишта, израда катастра клизишта, као и обука намењена локалним самоуправама за систематско праћење клизишта, казао је Антић.

Он је најавио да ће изменама Закона о рударству и геолошким истраживањима бити прецизније дефинисан појам клизишта, као и хазарда и ризика од клизишта, као и да бити израђена и база података и карта клизишта, а све те информације биће доступне јавности. Министар рударства и енергетике је додао да је неопходно институционално, кадровско и информационо-технолошко јачање институција које се баве проблемом клизишта, као и то да се јасно дефинише у чијој су она надлежности, јер је та проблематика подељена између неколико надлежних министарстава и институција, што отежава решење проблема.

11.05.2015.

Технички дијалог Београда и Приштине о енергетици у Бриселу

Министар рударства и енергетике Александар Антић, учествоваће данас у Бриселу у разговорима о питањима енергетике, у оквиру техничког дијалога Београда И Приштине.

Београдску делегацију предводи директор Канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић.

Састанак делегација Београда и Приштине одржаће се у 13 часова, у згради Европске службе за спољне послове.

Делегацију Београда представљаће и директор Канцеларије за координационе послове у преговарачком процесу са Приштином Драган Владисављевић и шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије Европској унији Тања Мишчевић.

11.05.2015.

Донет нови Правилник

Министар рударства и енергетике донео је Правилник о усклађеним износима оствареног укупног месечног прихода домаћинства, као услова за стицање статуса енергетски заштићеног купца, односно угроженог купца топлотне енергије (« Службени гласник РС», број 40/2015 ).

Овим правилником извшено је усклађивање укупног месечног прихода домаћинства, као услова за стицања статуса енергетски заштићеног купца, који се сагласно Уредби о енергетски заштићеном купцу, односно угроженом купцу топлотне енергије («Службени гласник РС», број 90/2013 ), усклађује два пута годишње са индексом потрошачких цена у предходних шест месеци а на основу података Републичког завода за статистику. Правилник је у примени од 08. Маја 2015. Године.

Текст Правилника можете прочитати Овде

8.05.2015.

На основу Споразума између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Програма Уједињених нација за развој (Службени лист СФРЈ-Међународни уговори број 11/88), Пројектног документа потписаног између Министарства рударства и енергетике, Министарства пољопривреде и заштите животне средине и Програма Уједињених нација за развој (у даљем тексту: UNDP), као и Писма о сарадњи између Министарства рударства и енергетике и Програма Уједињених нација за развој (UNDP),Mинистарство рударства и енергетике дана 8. маја 2015. године, расписује