Архива
Архива
Актуелности
Март 2017.
28.03.2017.
Антић: Енергетска ефикасност-кључни ресурс за будућност
За подршку пројектима енергетске ефикасности школа, вртића и здравствених установа у четири локалне самоуправе у Србији, Влада Швајцарске конфедерације донирала је 8,9 милиона швајцарских франака, а министар рударства и енергетике Александар Антић каже да је енергетска ефикасност један од кључних ресурса за будућност.
Донацијом Владе Швајцарске биће урађени пројекти енергетске ефикасности за 18 школа, шест вртића и две здравствене установе у Крушевцу, Ужицу, Параћину и Врбасу.
- Сваки динар који уложимо у енергетску ефикасност се врло брзо враћа и представља једну од најбољих инвестиција", рекао је Антић, након што је са амбасадором Швајцарске Филипом Геом и представницима Крушевца, Ужица, Параћина и Врбаса потписао Споразум за "Пројекат енергетске ефикасности и управљања енергијом у општинама у Србији".
Реч је, наводи министар, о пројектима који су намењени за бољу изолацију у тим јавним установама, изолацију самих енергетеских система, али и рехабилитацију и изградњу нове заштите на фасади и замени столарије.
Четири општине су, према речима Антића, ова средства добиле у веома оштрој конкуренцији око 15 градова и општина које су доставиле своје пројекте, а победили су најбољи.
Министар рударства и енергетике позвао је општине и градове широм Србије да енергетску ефикасност ставе у врх својих приоритета и да се кадровски опреме на начин да имају стручне људе који могу да израде добре пројекте.
Истичући важност пројекта, Антић је рекао да је у свим објектима где су преко буџетског Фонда за енергетску ефикасност дата средства за подршку јединицама локалних самоуправа, уштеда енергије у односу на ранију потрошњу између 35 и 40 одсто.
Министар Антић казао је да сваке године на конкурсу око 15 градова и општина добија средства из Буџетског фонда, а највише пројеката енергетске ефикасности је било у Врбасу и Гаџином Хану.
Он је подсетио да у дужем периоду остварујемо изузетну сарадњу и да имамо велику подршку Владе Швајцарске, која је постала један од кључних партнера и у области енергетеске ефикасности и у области управљања нашим укупним енергетским системом.
- Ни сам не могу да избројим који пут са швајцарским амбасадором потписујем неки уговор о донацији", додаје Антић.
Амбасадор Филип Ге рекао је да је Швајцарска после Немачке други по величини донатор у оваквим пројектима, наводећи да је енергетска ефикасност за Швајцарску један од приоритета у локалној сарадњи и економском локалном развоју.
- Ова четири града и општине добиће препоруке и упуства од Швајцарске и енергетске политике Награда за уштеду у енергетици", рекао је амбасадор Филип Ге и додао да је овај модел енергетске награде већ примењен у 1.300 општина и градова у Европи.
Главни циљ овог пројекта биће, казао је амбасадор, јавни објекти, пре свега школе.
У Крушевцу ће пројектом бити обухваћено шест школа и вртић, а према речима градоначелника Крушевца Драгог Несторовића, биће то велики искорак у делу енергетске ефикасности на објектима јавне намене у том граду.
Градоначелник Ужица Тихомир Петковић казао је да ће око 2,2 милиона швајцарских франака бити употребљено за побољшање енергетске ефикасности основних школа и одељења психијатрије у Општој болници у Ужицу, те да по завршетку пројекта очекује уштеде око 100.000 евра годишње.
Председник Привременог органа општине Врбас Милан Глушац рекао је да је Врбас лидер када је реч о енергетској ефикасности у Србији и да очекује да ће омогућити уштеде од 47 до 50 одсто.
У Параћину ће пројекат бити спроведен у пет школа, од којих су четири у сеоским месним заједницима, а једна у граду.
Антић најавио разговоре са Енергетском заједницом
Министар рударства и енергетике Александар Антић најавио је разговоре са представницима Секретаријата Енергетске заједнице у настојању да се реше отворени проблеми и нађу балансирана решења у достизању енергетских директива и стандарда ЕУ.
- Свако решење мора да балансира реалну ситуацију и наше могућности и захтеве друге стране. До сада смо увек успевали да пронађемо баланс. Ја ћу бити апсолутно посвећен и трудићу се максимално да нађемо те балансе", рекао је Антић новинарима након потписивања Споразума за "Пројекат енергетске ефикасности и управљања енергијом у општинама у Србији".
Наша политика је, казао је министар, да разговарамо са представницима Енергетске заједнице која је један уговорни механизам између ЕУ и земаља кандидата за члансто у Унији, у функцији да Секретаријат енергетске заједнице да стручну помоћ и подршку земљама које су у преговорима са ЕУ за достизање правила, мерила и критеријума.
Антић је прошле недеље рекао да ће се почетком априла у Београду састати са директором Енергетске заједнице Јанезом Копачом, те подсетио да Енергетска заједница није тело које уводи санкције, већ да има одређене мере и да је њена функција да подржи чланице у реализацији пројеката.
23.03.2017.
ЕПС завршио пројекат модернизације рада ТЕНТ-а Б
МЕПС је завршио пројекат модернизације система за мониторинг и управљање у термоелектрани “Никола Тесла Б”, којим је значајно унапређен рад једног од највећих капацитета за производњу електричне енергије у Србији.
Министар енергетике Александар Антић је истакао да је тај пројекат део укупне модернизације енергетског система Србије.
Примопредаји пројекта модернизације система за управљање у ТЕНТ-у Б присуствовали су и амбасадор Швајцарске у Србији Филип Ге, амбасадор Немачке Аксел Дитман, директор дивизија “Power and gas”, “Energy Management” и “Power generation services” у Сименсу Рето Наули, генерални директор Сименс Србија Удо Ајхлингер и в. д. директора ЈП ЕПС Милорад Грчић.
Антић је казао да тај пројекат капитално утиче на стабилност, ефикасност и одрживост ТЕНТ-а Б, који је један од наших најзначајнијих енегетских објеката.
Кроз овај пројекат дефинишу се три приоритета Владе Србије - повећање сигурности рада система, већа енергетска ефикасност и смањење свих негативних ефеката на животну средину односно одрживост, нагласио је министар.
- Ово је важна коцкица у мозаику за унапређење нашег енегетског система, како би грађани Србије, привреда и сви наши корисници имали сигурно снабдевање, рекао је Антић.
Пројекат у ТЕНТ-у Б је вредан око 35 милиона швајцарских франака и реализован је на основу билатералног споразума Владе Швајцарске и Владе Србије.
ЕПС је у овом пројекту учествовао са око 24 милиона швајцарских франака, а донација Владе Швајцарске од око 11 милиона франака успешно је реализована преко Секретаријата за економске послове.
Уградњом савремене надзорне и управљачке опреме обезбеђен је стабилан рад постројења са мање застоја, што ће донети значајне уштеде у потрошњи угља, као и унапредити енергетску ефикасност рада блокова и заштиту животне средине.
Сложени пројекат модернизације реализован је у две фазе са по три пакета, у оквиру радова на капиталном ремонту блока Б1 у 2012. години и блока Б2 у 2016. години.
После завршетка капиталног ремонта блока Б2 у новембру прошле године, пројекат је прошао пробни рад и гаранцијска испитивања чиме је доказано да је постигао циљеве.
Испоручиоцу опреме, компанији Сименс, уручен је сертификат о преузимању система за мониторинг и управљање блока Б2, чиме је озваничен завршетак пројекта.
Унапређење система надзора и управљања и остали радови у оквиру капиталног ремонта, повећали су снагу блокова ТЕНТ Б за укупно 60 мегавата, тако да оба блока сада имају снагу од по 650 мегавата.
21.03.2017.
Саопштење
Министар рударства и енергетике Александар Антић састао се са директором белгијске компаније Елисио (Elicio), Николасом Бриеногеом (Nicolas Bruynooghe), са којим је разговарао о развоју и изградњи ветропаркова Малибунар и Алибунар.
Антић је истакао да је Министарство рударства и енергетике посвећено унапређењу правног оквира, како би се започети пројекти коначно реализовали. Он је такође казао да је Србија чврсто опредељена ка развијању пројеката у области ОИЕ, како би се достигао циљ у складу са међународно преузетим обавезама у тој области.
- Задовољство ми је да чујем да се пројекти Малибунар и Алибунар развијају у складу са предвиђеном динамиком, што указује да инвеститори у Републици Србији препознају поузданог партнера. Чињеница да су и велике међународне финансијске институције, попут IFC спремне да финансирају вредне пројекте у области ОИЕ у Србији, указује на то да смо постали сигурна земља за улагање, казао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Директор компаније Елисио изразио је задовољство због успешне сарадње са министарством, и захвалио се на свим напорима уложеним у развој ОИЕ, као и на побољшању целокупног инвестиционог амбијента. Он је обавестио министра да су домаће фирме у Србији започеле и изградњу ветропарка Малибунар (8 MW), као и да се пуштање у рад очекује до краја године.
- Ускоро почињемо изградњу ветропарка Алибунар снаге 42 MW, који ћемо финансирати у сарадњи са IFC и веома нам је важно што данас у присуству регионалног директора IFC за Западни Балкан, Томаса Лубека, можемо да покажемо да смо у протеклом периоду имали високо професионалну сарадњу са Министарством рударства и енергетике. Заједнички састанак потврдио је да смо на правом путу ка остварењу планираних резултата, казао је Николас Бриеноге, тако да из Србије одлазимо са позитивним утисцима који указују да Србија развија пројекте попут Белгије, у складу са највишим европским стандардима - казао је директор компаније Елисио.
Директор Међународне финансијске корпорације (IFC) за Западни Балкан Томас Лубек, указао је на значај добре сарадње за реализацију пројеката.
- Задовољан сам што могу да видим да се ствари одвијају без проблема и да постоји подршка – казао је Томас Лубек и изразио спремност те финансијске корпорације да и даље учествује у развоју енергетског сектора у Србији.
Служба за информисање
08.03.2017.
АНТИЋ – КОПАОНИК БИЗНИС ФОРУМ
Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је данас да ова влада прави озбиљне кораке по питању реструктурирања предузећа у енергетском и рударском сектору, додајући да су у ЕПС-у и Србијагасу направљени велики помаци.
Антић је на Копаоник бизнис форуму захвалио ММФ-у и посебно Светској банци са чијим је експертским тимом направљен план реструктурирања и фискалне консолидације.
- Са тим постижемо голове. Некад каснимо, али то иде у неком правцу и даје добре резултате", казао је министар Антић и истакао да први пут Џејмс Руф из ММФ-а није критиковао реструктурирање ЕПС-а и Србијагаса.
Наводећи да је могуће критиковати једино оног који нешто ради, министар рударства и енергетике је рекао да је ова влада питање решавања проблематичних ситуација ставила у први план, али да се очекује још више по питању поменутих предузећа.
- Да ли је (Павле) Петровић из Фискалног савета задовољан - није, као што није ни Вучић. Највише критика добијам од њих двојице. Светска банка и ММФ то далеко позитивније оцењују”, констатовао је Антић.
Он је истакао да је ЕПС велики систем са 7.500 мегавата инсталисане снаге, 30.000 запослених, са 40 милиона тона угља годишње производње и нагласио да су у том предузећу направљени велики помаци.
- Из система у коме смо имали 14 предузећа, направили смо једно предузеће са једним менаџментом. Није још то савршено, ако је нешто трајало 60 година не може за годину да се у потпуности испегла", рекао је Александар Антић.
Подсетивши да је ЕПС пословао са губитком, он је истакао да је 2015. и 2016. то предузеће завршило у плусу, са инвестицијама које нису изнад нивоа амортизације.
- ЕПС је позитиван, гради велике енергетске објекти , реструктуира се, а у 2016. је смањен број запослених по основу нашег плана оптимизације за 1.519 и по другим основама отишло је 500 људи", казао је Антић.
Србијагас је био "тамни вилајет, рупа без дна", а у последње две године остварује позитивне резултате, остварује добит, рекао је министар и додао да је Србијагас вратио све дугове у износу од 450 милиона долара према Југоросгасу и НИС-у.
Из катастрофе смо ушли у позитиван циклус, истакао је Антић, наводећи да Србијагас нема вишка запослених.
Када је реч о Ресавици, министер Антић каже да са ММФ-ом постоји договор да се усвоји план реструктурирања и фискалне консолидације.
Антић очекује да ће за два месеца имати кредибилан пројекат шта радити са Ресавицом, а та тема је, каже, поред РТБ Бор, најозбиљинија.
- Политика владе је да спојимо економски амбијент који је неопходан за развој, али да то буде социјално одрживо јер без тога не може бити позитиван резултат", закључио је министер рударства и енергетике Александар Антић.
Антић: Гасна интерконекција са Бугарском до 2019.
Гасна интерконекција измедју Србије и Бугарске требало би да буде завршена до 2019. године, рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић, додајући да би прве количине гаса могле да крену 2020. године.
- Ми смо из приче и кукања како је Србија енергетски угрожена зато што има један правац снабдевања гасом и то онај из Украјине преко Мађарске, завршили целу причу око интерконекције са Бугарском", казао је Антић на 24. Копаоник бизнис форуму.
Он је истакао да је обезбеђен грант од 50 милиона евра од ЕУ и да се Србија за то борила "свим силама".
- Схватили смо да није поштено да се у Бугарској финансира цео пројекат, а нама да се да 14 милиона евра, око 20 процената. Рекли смо, ако је то један пројекат, онда вредност инвестиције у Србији и Бугарској треба да буде иста. Добили смо 85 одсто финансирања", рекао је министар.
Антић је нагласио да ова влада сада у први план ставља развој енергетског сектора, истичући да се у претходних 25 година готово ништа није радило, те да је последњи велики енергетски објекат изграђен 1991.
- У Србији сем текућег одржавања није рађено ништа. Ова влада је окренула ту причу у другом правцу. Уколико не улажемо у енергетске објекте, производњу енергије, као држава немамо чему да се надамо", оценио је Антић.
Он је истакао да се данас раде велике и капиталне ствари, а истовремено се ради на промоцији обновљивих извора енергије.
- Радимо озбиљне инфраструктурне пројекте везане за пренос енергије. Подсетићу на Трансбалкански коридор, чија се прва етапа између Румуније и Србије већ гради, где смо договорили другу фазу. Тај пројекат треба да обезбеди Србији озбиљан пренос енергије", казао је Антић.
Он је изразио очекивање да ће Србија до 2020. године достићи циљ од 27 одсто производње струје из обновљивих извора енергије.
07.03.2017.
Филиповић: ЕПС напредује у реформама и оптимизацији
броја запослених
Реструктурирање „Електропривреде Србије“ напредује и две године од почетка тог процеса ЕПС је у далеко бољој финансијској и инвестиционој ситуацији и много ефикасније послује, рекла је Мирјана Филиповић, државни секретар у Министарству рударства и енергетике, на Копаоник бизнис форуму.
Филиповић је, учестујући на панелу на панелу „ЕПС сат: реструктурирање, инвестиције и инклузивни развој“, истакла да је ЕПС напредовао и у оптимизацији броја запослених.
- Доста је урађено и у примени програма који се односи на оптимизацију броја запослених у оквиру ЕПС-а, што су похвалили и сви који су учествовали у припреми програма. Наравно, то је процес који је жив и који траје и који треба спровести до краја – рекла је државни секретар Министарства рударства и енергетике Мирјана Филиповић, на панелу којем су присуствовали представници ММФ-а, Светске банке и Европске банке за обнову и развој.
Она је додала је да ЕПС сада много боље испуњава своје обавезе према ЕУ и да има бољи однос према дужницима и они према ЕПС-у.
- Унапређени су сви процеси који се тичу ефикасног пословања у оквиру ЕПС-а и уведене су многе новине. Направљен је програм ефикасности инвестиционих циклуса у оквиру ЕПС-а и уведена финансијска дисциплина и ЕПС-а према дужницима и дужника према ЕПС-у. То је оно на чему је инсистирала ова Влада у сарадњи са Светском банком и ММФ-ом, казала је Мирјана Филиповић.
Татјана Павловић, извршни директор ЈП ЕПС за финансија рекла је да је према прелиминарним финансијским резултатима за 2016. годину, остварио добит од 17,3 милијарде динара. Она је рекла се у последње две године спроводи реструктурирање ЕПС-а и да је само у 2016. мање око 2.000 радника, од чега је 500 отишло у пензију, а остали су добили стимулативне отпремнине.
- Тај процес ће бити настављен и у наредне три године ће отићи још око 3.600 запослених - рекла је Павловић Она је додала да ће и ове године бити два циклуса стимулативних отпремнина за део радника.
Према њеним речима, од децембра 2014. до краја 2019. ће укупно из ЕПС-а отићи 6.200 људи, што је за 20 одсто више од онога што је договорено са ММФ-ом и Светском банком. На питање о задужености ЕПС-а, Павловић је рекла да је 31. децембра 2016. дуг износио 126 милијарди динара, али да је реч о обавезама из кредита.
Када се изанализира тај дуг види се да се не ради о предузећу које је презадужено пошто је ''рацио дуга 1,4'', истакла је Павловић.
Она је нагласила да је ЕПС са око 30.000 запослених највећа енергетска компанија на Балкану и да је на путу профитабилности и то показују резултати из 2016. али и 2015. године.
Павловић је објаснила да су повећање ефикасности и боља организација довели до уштеда у 2016. години.
Уз централизацију набавки, трошкови материјала смањени су за 1,1 милијарду динара, трошкови горива за 1,2 милијарде динара, а трошкови одржавања за 7,7 милијарди динара у односу на планиране.
За 1,5 милијарди динара мањи су трошкови репрезентације, закупнина, осигурања, ПТТ трошкови...
Павловић је истакла да је ЕПС у 2016. уплатио 87,4 милијарде динара у буџет, што је за 34 одсто више него у 2015. Та уплата ЕПС-а чини 8,5 одсто укупних прихода буџета Србије. Она је најавила да је у плану ЕПС-а да ове године уведе и електронске јавне набавке. Директор Сектора за стратегију ЕПС-а Александар Јаковљевић је рекао да је ЕПС у претходним годинама у техничке програме инвестиција и одржавања уложио 4,3 милијарде евра, од чега у инвестиције 2,6 и у одржавање 1,7 милијарди динара.
Резултат ових улагања је повећање снаге у термоелектранама за 220 мегавата, а у хидроелектранама за 140 мегавата.
Јаковљевић је навео да дугорочни план предвиђа активности које ће испунити еколошке захтеве и обезбедити услове за даље несметано функционисање основних делатности у систему ЕПС-а, што подразумева инвестиције од око 4,7 милијарди евра до 2025. године. Пројекти обновљивих извора енергије, унапредења ефикасности, заштите животне средине и пројекти везани за ублажавање климатских промена предвиђају улагања већа од 2,3 милијарде евра до 2025. године.
Професор Економског факултета Драган Ðуричин је рекао да ЕПС већ три деценије у сличној ситуацији да води социјалну политику државе кроз цене електрицне енергије и кроз презапосленост у ЕПС-у већу него што је технолошки потребна.
Ðуричин је рекао да је на власнику, то јест влади да води рачуна о ЕПС-у јер је енергетика политичко питање. Ако политичари не буду водили рачуна о ЕПС могу последице да буду несагледиве, упозорио је Ðуричин.
Председник Савета Агенције за енергетику Љуба Маћић је рекао да смо по питању енергетике регулаторно све уредили, дали треба још да радимо на имплементацији како би достигли бољи део земаља ЕУ.
02.03.2017.
Антић: После три деценије поново градимо
енергетске објекте
Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је да је Србија после три деценије поново почела да гради велике енергетске објекте.
Антић је на отварању "Међународних дана енергетке и инвестиција", који се шети пут одржавају на Новосадском сајму, истакао да је у току изградња другог блока термоелектране "Костолац 2" снаге 350 мегавата.
По његовим речима, посебно значајни за Војводину су пројекти у вези са изградњом енергетских постројења која ће користити енергију ветра, као и објекти који као гориво користе биомасу и биогас.
- На тај начин обезбедићемо производњу више од 400 мегавата енергије на територији Војводине. Када је реч о објектима који користе енергију ветра, ту је ситуација прилично добра и очекујем да ће током 2018. године први од тих објеката бити укључени у енергетску мрежу Србије", рекао је Антић.
Говорећи о обавези да до 2020. године 27 одсто енергије мора бити произведено из обновљивих извора енергије, министар је нагласио да у Србији постоје капацитети за производњу 24 одсто енергије из обновљивих извора енергије и да ће 2020. године тај проценат бити предвиђених 27 процената.
- Влада Републике Србије је бесповратним средствима помогла изградњу енергетски ефикасних објеката у локалним срединама и показало се да је код тих објеката остварена значајна уштеда у потрошњи енергије која износи и до 40 процената", казао је Антић.
Министар рударства и енергетике, коментаришући данас отворену манифестацију на Новосадском сајму, рекао је да су "Међународни дани енергетике и инвестиција" право место на којем могу да се размене информације и искуства из наведених области.
Међународне дане енергетике и инвестиција Новосадски сајам је организовао у сарадњи са Централноевропским форумом за развој (CEDEF) и Секретаријатом за енергетику, грађевинарство и саобраћај АП Војводине.
02.03.2017.
Катастар рударског отпада (ИПА 2013)
Министарство рударства и енергетике Републике Србије започело је спровођење првог пројекта финансираног из средстава ЕУ у оквиру тзв. децентрализованог система управљања, у којем се пројекти спроводе у оквиру институција Републике Србије, уз контролу Делегације ЕУ у Србији.
У питању је пројекат техничке помоћи – израда Катастра рударског отпада, који се спроводи са циљем да се Србији помогне да усклади своје законодавство са правним тековинама ЕУ у области животне средине.
Укупна инвестициона вредност пројекта износи 2,1 милиона евра, од чега је 90% финансијска помоћ ЕУ, док је преосталих десет процената финансијски удео Републике Србије.
На спроведеном тендеру за овај пројекат изабрана је немачка компанија ПЛЕЈАДЕС, као лидер, у сарадњи са компанијом ДМТ, такође из Немачке.
Током имплементације пројекта која ће трајати наредне три године, израдиће се и процена ризика, карактеризација и класификација рударског отпада, са око 200 - 250 напуштених рударских депонија и око 200 активних рудника са рударским отпадом, као и три студије случаја за три различита типа рударског отпада.
Очекује се да ће по завршетку спровођења овог пројекта ниво свести о значају управљања рударским отпадом бити на вишем нивоу, као и да ће пројекат дати допринос смањењу ризика од еколошке штете изазване неадекватним управљањем овом врстом отпада.
Служба за информисање
01.03.2017.
Потписани уговори о зајму за ЕПС и ЕМС
Министар рударства и енергетике Александар Антић потписао је, испред Владе Србије, са представницима Немачке развојне банке KFW гаранције за кредит.
Реч је о износу од 45 милиона евра Електропривреди Србије (ЕПС), којим се унапређује заштита животне средине у Србији.
Министар Антић је са представницима KWF потписао и пакет уговора о зајму од 15 милиона евра, као и о донацији у износу од 6,5 милиона евра, за потребе Електромреже Србије (ЕМС), за реализацију пројекта Трансбалкански коридор.
Министар рударства и енергетике Србије казао је да су данас потписани документи веома важни за развој енергетског сектора Србије.
Антић је нагласио да се уговор о кредиту за ЕПС, чији је рок отплате 12 година, уз почек од пет година, а за који је Влада Србије дала данас гаранције, односи на финансирање и модернизацију система транспорта пепела у Термоелектрани "Никола Тесла А".
Тај зајам ће бити искоришћен за реконструкцију система транспорта пепела у највећој ЕПС-овој термоелектрани, а резултат ће бити бољи квалитет ваздуха, јер ће се спречити да ветар разноси пепео из ТЕНТ А, а пројекат ће заштити од загађења и подземне воде, реку Саву и земљиште.
Према речима министра Антића, уговор о зајму и донације ЕМС-у, заокружују другу секцију прве фазе градње пројекта Трансбалканског коридора.
- Реч је о пројекту који вреди око 30 милиона евра и он ће уз подршку Немачке бити повољно финансиран зајмом који одобрава Немачка развојна банка KWF, рекао је Антић и нагласио да је реч о пројекту који има грант од готово седам милиона евра који обезбеђује ЕУ.
Антић је додао да се прва секција пројекта Трансбалканског коридора ради сопственим средствима ЕМС-а, као и трећи сегмент, односно вредност сопствених средстава ЕМС-а која ће бити уложена у тај трећи сегмент је осам милиона евра.
- Тај микс финасирања показује да овако велики пројекти у оваквој синергији имају шансе и могу да се добро испреговарају, односно могу да се обезбеде најповољнији услови и грантови, а то је последица чињенице да јекомпанија ЕМС јако добро водила тај пројекат. Реч је о једном од најбољих пројеката са становишта управљања од почетка до краја и као такав, пројекат је заслужио пажњу и подршку Србије,КWФ и ЕУ, рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Вршилац дужности директора ЕМС-а Јелена Матејић, казала је да се потписаним уговорима предвиђа донација у износу од 6,5 милиона евра, као и зајам у износу од 15 милиона евра, а који су том акционарском друштву одобрени по изузетно повољним условима.
- Без поменутих новчаних средстава ЕМС не би могао сам да финансира Трансбалкански коридор, који представља пројекат од огромног државног, регионалног, али и европског значаја. Надамо се да ћемо и у будућности имати подршку Немачке, али и целе ЕУ", казала је она.
Према њеним речима Трансбалкански коридор (Крагујевац- Краљево) је пројекат од огромног државног и регионалног, односно европског значаја, а друга секција прве фазе подразумева подизање преносне мреже централне и западне Србије на 400 киловолтни (kV) напонски ниво.
Преносна мрежа напонског нивоа 220 kV у тим деловима Србије, како је навела, при крају је свог животног века, са просечном старошћу опреме од 50 година.
Укупна дужина 400-киловолтних далековода планираних за изградњу у првој фази пројекта Трансбалкански коридор, у наредном 10-годишњем планском периоду је око 320 километара, од чега је скоро 260 километара двоструких 400 kV далековода.
Укупна процењена буџетска вредност прве фазе градње пројекта Трансбалкански коридор, према наводима ЕМС-а, износи око 160 милиона евра.
01.03.2017.
Развој и утицај мера на одрживи раст биогас
сектора у Србији
Обавеза Србије је да до 2020. достигне 27 одсто производње струје из обновљивих извора енергије (ОИЕ), казао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Он је, говорећи на конференцији "Развој и утицај мера на одрживи раст биогас сектора у Србији", рекао да је тренутно највећа конкуренција у Србији у области производње струје из ветра и да ће та производња, али и производња струје из биомасе у наредном периоду највише развијати.
Антић је нагласио да Србија има потенцијала за производњу 5,6 тона екивалента нафте струје из ОИЕ, од чега су потенцијали за ту производњу из биомасе процењени на око 3,3 милиона тона еквивалента нафте, а од тога око 1,5 милиона је из дрвне биомасе, док су остало потенцијали пољопривредне биомасе.
Помоћник министра рударства и енергетике за сектор енергетска ефикасност и обновљиви извори енергије Милош Бањац, казао је да Србија не само да има обавезу, већ је и препознала потребу коришћења биомасе у производњи електричне енергије.
Он је навео да је реално очекивати да ће Србија до 2020. достићи производњу електричне енергије од 30 мегавата из биогаса, али, како је казао, то је и даље занемарљив проценат производње јер је укупно инсталисана снага Електропривреде Србије (ЕПС) 6.300 мегавата.
Бањац је подсетио да је прошле године донет нови пакет уредби којима је подстакнута правна сигурност инвестиција и подигнуте цене коришћења биогаса за производњу електричне енергије, што је довело до шест нових изграђених постројења за комбиновану производњу топлотне и електричне енергије на биогас.
- Тренутно је је највиша цена за производњу електричне енергије из биогаса, али је истовремено технологија те производње и најкомплекснија што је оправдање за њен високи износ", казао је Бањац и навео да је тих шест постројења добило субвенције из Глобалног фонда за заштиту животне средине УН, од по нешто мање од 300.000 долара.
Бањац истиче и да је жеља Министарства рударства и енергетике да се све више користи биомаса за енергетске сврхе, поготово стајњак и већ постојеће загађујуће материје које се иначе депонују и праве проблем Србији и у еколошком смислу.
- Распадом биомасе ствара се угљен диоксид, без обзира на то да ли се биомаса користи или не. Значи користи су вишеструке, али је то још увек доста скуп начин производње електричне и топлотне енергије и неопходни су подстицаји", рекао је Милош Бањац.
Према његовим речима, производња енергије из биогаса је причично комплексна јер мора да буде обезбеђено стабилно снабдевање биомасом, док је економска исплативост јако ниска уколико се биомаса довози из широког региона, односно није обезбеђена у самом окружењу.
Он је навео податак да у Србији тренутно има 10 биогасних постројења снаге 0,5 до једног мегавата, као и да се размишља да се мање топлане око којих постоји довољно шумске биомасе реконструишу и да уместо класичних извора пређу да користе шумску биомасу, јер за то постоје потенцијали.
За то, како је додао већ постоји пет пријављених топлана и то у Новој Вароши, Новом Пазару, Пријепољу, Малом Зворнику и Бечеју.
На конференцији је закључено да је усвајањем нових подстицајних мера за производњу енергије из ОИЕ у јуну 2016, а које ће важити до краја 2018. створен добар оквир за брзи развој нових биогасних постројења у Србији , али да треба на време размишљати о новим мерама .
Овај стручни скуп на коме су размењена искуства о могућностима за развој концепта коришћења топлотне енергије, система за пречишћавање гаса и њихово коришћење, су организовали српско Биогас удружење, Министарство рударства и енергетике Србије и програм српско немачке развојне сарадње коју имплементира ГИЗ.
Интернет презентација Министарства је лиценцирана под условима лиценце