Архива
Архива
Актуелности
Новембар 2017.
30.11.2017.
Антић са Матерновом о енергетској ефикасности
Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је да Србија може да очекује снажну подршку Европске комисије и међународних финансијских институција на успостављању одрживог система енергетске ефикасности.
Антић је на заједничкој конференцији за новинаре са Катарином Матерновом, замеником директора директората за проширење ЕУ, казао да се питање енергетске ефикасности и финансирање тих пројеката мора ставити у један систем, наводећи да није реч о обавези коју Србија мора да испуни, већ прилици да се нешто добро уради за земљу.
- Први приоритет нам је да ојачамо капацитете и имамо твининг пројекат са неком од земаља која има неопходна искуства у тој области. Очекујемо грант од 1,2 милиона евра за јачање капацитета”, истакао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Говорећи о успостављању одрживог система финансирања пројеката, он је казао да то не може бити систем у коме се “једне године из буџета даје рецимо пет милиона евра, добијемо грант од 10 милионе евра, па се то потроши” већ, додаје, мора да се направи дугорочни систем.
- Наравно, ми очекујемо и грант без икакве дилеме од 20 - 30 милиона евра за наш Фонд за енергетску ефикасност”, рекао је Антић.
Министар је оценио да је са Матерновом имао стратешки састанак коме су присуствовали и представници међународних финансијских институција Светске банке, IFC-a, MMF-a, EBRD-a, а на коме је било речи о њиховој подршци Србији и шанси како да ефикасније користи енергију.
Наводећи да Србија треба до 2018. године да смањи потрошњу енергије у односу на 2009. годину за девет одсто, Антић је рекао да се у великој мери у томе успело, али је истакао да је то само почетак.
Према његовим речима, енергетски менаџери локалних самоуправа и свих већих потрошача треба да препознају “црне тачке” градова, општина и компанија и да развијају пројекте енегретске ефикасности.
- На нивоу локалних самоупра морамо да уђемо у систем наплате топлотне енергије према утрошку”, истакао је министар Антић.
Матернова је казала да данас није било речи о уобичајеним темама као што су интерконектори, диверзификацији већ се, каже, причало о најјефтиној енергији која се уопште не користи.
- Мислим да ће Србији на путу ка ЕУ то постати све значајнија тема, јер може да доведе до великих трансформација”, рекла је Матернова.
Она је казала да 34 одсто укупне енергије потроше зграде, било да је реч о приватним или јавним, наводећи да се топлотна енергија у Србији плаћа по квадрату, а не по утрошку, па се потрошачи не брину колико троше, јер ће на крају платити исто.
29.11.2017.
Потписан уговор за изградњу ветропарка код Костолца
ЕПС је покренуо пројекат изградње Ветропарка у Костолцу снаге 66 мегавата који ће струјом моћи да снабдева 30.000 потрошача. За инвестицију вредну 97 милиона евра, 80 милиона биће обезбеђено из кредита немачке развојне банке KFW са којом је данас, Електропривреда Србије (ЕПС), потписала уговор.
На четири локације биће подигнуто 20 стубова са ветрогенераторима. Очекивана годишња производња у ЕПС-овом ветропарку је око 150 милиона киловат-сати.
План је да градња почне 2019. године, а производња струје годину дана касније.
Министар рударства и енергетике Србије Александар Антић, рекао је да је важно да ЕПС, као највећа енергетска компанија у овом делу Европе, "озбиљно настави развој и реализацију пројеката из ОИЕ". Он је изјавио да је то први такав пројекат ЕПС-а, као и да очекује наставак развоја пројеката из ОИЕ и у хидро-сектору.
- Обновљиви извори енергије немају алтернативу, то је нешто што нам будућност доноси и сви ћемо се једног дана пробудити у Србији у којој ће сва енергија бити произведена из тих извора", казао је Антић.
Он је додао да је изградња ветропарка у Костолцу "корак који ће Србију приближити циљу од 27 одсто потрошње енергије из обновљивих извора".
Подсетио је да је тренутно изграђено око 100 мегавата из обновљивих извора и да се тренутно развија око 500 мегавата, а највећи део из енергије ветра.
- Изградња ветропарка у Костолцу се не налази у квоти од 500 мегавата из енергије ветра за коју је Србија дала подстицајну тарифу, ово је додатак свему томе", објаснио је министар Антић.
Како је рекао, у овом тренутку у Србији се спроводе пројекти у вредности од око три милијарде евра, а "ЕПС је лидер и приближава се износу од две милијарде евра".
Ветропарк ће бити изграђен на простору затворених површинских копова и одлагалишта ЕПС-овог огранка „ТЕ-КО Костолац“. Стубови са ветрогенераторима требало би да буду постављени на четири локације – Кленовник, Ћириковац, Петка и Дрмно. Висина стубова биће 117 метара, а полупречник елисе 63 метра, тако да ће укупна висина ветрогенератора бити 180 метара.
ЕПС ће обезбедити око 15 милиона евра сопствених средстава за реализацију пројекта.
Урађена је студија оправданости са идејним пројектом изградње и припрема се пројекат за грађевинску дозволу. Мерења на терену и даље трају, а досадашњи резултати показују да је процењена снага ветропарка од 66 мегавата практично загарантована.Рок отплате кредита је до 15 година, укључујући и грејс период од четири године, а фиксна каматна стопа износи 0,85 одсто годишње.
- Од укупне инвестиције, 80 милиона евра је из кредита, а милион евра су бесповратна средства која ће бити уложена у стручни део, који је неопходно урадити пре почетка изградње ветропарка", казао је В.Д. директора ЕПС-а Милорад Грчић.
Директор канцеларије KfW банке Арне Гос (Gooss) казао је да ће пројекат изградње ветропарка "направити пут" ка већој употреби енергије која се производи из обновљивих извора.
- Овај пројекат ће смањити емисију угљендиоксида, а имаће и повољан утицај на климу", оценио је Гос.
27.11.2017.
Кинези ће градити топлодалековод Обреновац - Нови Београд
Градоначелник Београда Синиша Мали у Будимпешти је, на Самиту "16+1", потписао уговор о изградњи топлодалековода Обреновац - Нови Београд са кинеском компанијом "Power Construction Corporation of China".
Топловод ће бити дуг 26 километара, а уговор је вредан 190 милиона евра. Уговор је у име Београдских електрана потписао директор Горан Алексић, а у име кинеске компаније Јанг Фан, а потписивању су присуствовали премијерка Србије Ана Брнабић и министар рударства и енергетике Александар Антић.
Коришћењем топле воде из ТЕНТ-а за грејање Новог Београда годишње ће се уштедети 43 милиона евра на увозу гаса који користе Београдске топлане. Топловод је почео да се гради 1995. године, а 1997. је изградња заустављена. Цеви су извађене, а канали затрпани и 2002. године од тог пројекта се било одустало.
Министар рударства и енергетике и национални координатор за Мехнизам сарадње "16+1" Александар Антић рекао је да би изградња топлодалековода, који је важан пројекат за укупну енергетску стабилност наше земље, могла да буде завршена до 2020. године.
- Реч је о пројекту који повећава енеретску безбедност наше земље, јер субституише употребу увозног гаса енергијом коју сами производимо, објаснио је министар Антић.
Он је казао да је то пројекат о којем се прича већ више од 20 година и да је то један најбољих енергетских пројеката у нашој земљи. Антић истиче да ће повраћај инвестиције бити за око седам година, да ће пројекат обухватити прикључно постројење у ТЕНТ-у, топловод дуг 26 км са прикључним постројењима на Београдске електране и пратећим системом да се очува топлота.
- Тај пројекат ће променити наш енергетски сситем, субституише неколико стотина милиона метара кубних увозног гаса или 43 милиона евра годишње је уштеда која ће Београдским електранама обезбедити да саме врате читав кредит, изјавио је Антић.
Каже да ће почетак изградње бити дефинисан уговором и да ће се то знати када буду завршени преговори око финансијског зајма са Ексим банком из Кине.
- Очекивано је да у наредних годину дана, од тренутка када се закључи Споразум о финасирању, рок за извођење радова буде 24 месеца. Очекујем да 2020. а по свим параметрима пројекат буде закључен", рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Градоначелник Синиша Мали је рекао да је то важан пројекат за Београђане, пошто ће топлодалеководом бити повезан ТЕНТ у Обреновцу са Београдским електранама.
- То је остварење вишедеценијског сна да се топлом водом из Обреновца греју домаћинства у Београду и да не зависимо од увозног гаса. То је велики пројекат вредан скоро 200 милиона евра", рекао је он.
Мали је, такође, потписао данас са кинеским партнерима Споразум о заједничком спровођењу пројекта прераде и одлагања отпадних вода из централног градског подручја. Споразум је потписан са Кинеском инжењерском машинском корпорацијом. Споразум је потписао заступник корпорације Ли Ксукјанг.
- Други пројекат, завршетак примарне канализације и изградња фабрике за прераду отпадних вода у Великом Селу, који је вредан око 250 милиона евра", навео је Мали.
Та два пројекта, заједно са већ потписаним пројектом о сређивању депоније Винча од 300 милиона евра, који ће радити француско- јапанским конзорцијумом, вреде око 750 милиона евра, нагласио је Мали.
Истакао је да ће Београд по питању комуналне инфраструктуре и екологије бити раме уз раме са свим осталим великим метрополама које су те велике системе направили одавно. Предвиђено је да реализација сва три пројекта почне крајем наредне године. Мали је навео да је циљ да свако домаћинство у граду има прикључак на канализацију и да подсетио да је дат рок од 10 година да се то спроведе.
Каже да Београд има на стотине малих излива канализације у Саву и Дунав по чему смо тренутно можда и једини град у Европи који то ради и у Саву и у Дунав, и Београд је можда једини у Европи који своју кализацију излива у те реке.
Он је захвалио Влади Србије и председнику Александру Вучићу на подршци за те пројекте.
Антић: Србија опет доминантна на самиту 16 плус 1
Србија је и ове године била доминантна на самиту 16 плус 1 и поново је показала посвећеност сарадњи са Кином и целим регионом, изјавио је национални координатор за Механизам сарадње Кине са 16 земаља Централне и Источне Европе Александар Антић.
- Србија је и ове године доминирала на самиту Кине 16 плус 1. Поред одличног наступа премијерке Ане Брнабић и ове године смо потписали највећи број докумената. То је последица чињенице да је Србија посвећена свом развоју и да имамо добре пројекте и способне људе", рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Он је казао да је изузетно задовољан укупним наступом на самиту и да можемо веома позитивно да оценимо све активности, које смо као држава имали у припреми данашњег самита у Будимпешти.
- Потписали смо четири документа, два комерцијална уговора, уговор о израдњи деонице аутопута Прељина –Пожега, Уговор о изградњи топлодалековода између Обреновца и Новог Београда, потписали Споразум о изградњи и завршетку интерцептора читаве мреже канализационих прикључака и за фабрику за прераду отпадних вода", прецизирао је Антић.
Министар је додао да је Србија потписала и веома важан протокол којим су дефинисани сви услови за извоз говеђег меса у Кину.
27.11.2017.
Будимпешта – Самит 16 плус један - Кина и 16 земаља
централне и источне Европе
Омогућен извоз говеђег меса у Кину
Влада Србије је данас, на Самиту 16 плус један у Будимпешти, потписала Протокол који ће омогућити извоз говеђег меса у Кину.
Протокол је, у име Србије, потписао национални координатор Механизма сарадње 16 плус један - Александар Антић.
Реч је о протоколу између Генералне управе за контролу квалитета, инспекцију и карантин НР Кине и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије о инспекцији, карантину и ветеринарским санитарним захтевима за извоз говеђег меса из Србије у Кину.
Тај протокол отвара врата Србији за извоз говеђег меса на велико кинеско тржиште.
Српско месо задовољава највише стандарде и то су потврдиле све инспекције у Кини.
27.11.2017.
Одржан први састанак Радне групе за имплементацију
Пројекта „Јадар“ код Лознице
У Министарству рударства и енергетике одржан је први састанак заједничке Радне групе за имплементацију Пројекта „Јадар“. Радном групом председава министар рударства и енергетике Александар Антић, која ће координирати рад свих надлежних ограна, институција и других субјеката ангажованих на том Пројекту. На тај начин омогући ће се ефикаснији развој Пројекта “Јадар” кроз студијску фазу и процес добијања дозвола, а у складу са законом. Очекује се да ће Србија, захваљујући налазишту литијума и бората моћи да генерише значајан део светске производње литијума.
- Циљ Радне групе је да омогући што ефикаснију имплементацију активности у процесу отварања рудника и почетка експлоатације литијума и бората, што ће капитално утицати на развој Србије. Развој пројекта у задатим временским оквирима, и његово спровођење учиниће Србију у блиској будућности кључним прерађивачем два веома важна елемента – литијума и бора – који су битни за примену савремених технологија у различитим гранама привреде. На тај начин ћемо дати замајац расту српске економије”, истакао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Састанку су присуствовали Видоје Петровић градоначелник Лознице и Ричард Стори, генерални директор компаније Rio Sava Exploration.
Влада Републике Србије и компанија Рио Тинто потписале су крајем јула ове године Меморандум о разумевању у вези имплементације Пројекта “Јадар”. Компанија Рио Тинто до сада је уложила преко 90 милиона америчких долара.
23.11.2017.
Антић: Србија ће остати најзначајнији партнер Кине
у овом делу Европе
Нови пут свиле или глобални пројекат "Појас и пут" велика је шанса за развој целог Балкана, а Србија ће задржати улогу најзначајнијег партнера Кине у овом делу Европе, изјавио је министар рударства и енергетике Александар Антић на отварању друге Међународне конференције "Балкан на Новом путу свиле: безбедносни изазови и ризици унутра Иницијативе 16 + 1".
Антић је, на конференцији у организацији Факултета безбедности и представника академске заједнице Кине, рекао да Балкан има значајно место у том великом пројекту.
- Овај пројекат, на раскрсници која је за нас често била казна, даје шансу да постане наша велика привилегија и сви заједно морамо да је искористимо за развој читавог региона. Ту шансу морамо да искористимо", нагласио је Антић.
Он је нагласио да треба да сарађујемо у региону и превазиђемо проблеме из прошлости, пошто смо сувише времена изгубили у проналажењима разлика.
Антић верује да ће Србија активном регионалном политиком и позивима за сарадњу у региону, стварањем добрих односа са свим државама у региону, бити локомотива на том путу.
- Кина ће без сумње бити прва светска економија и један од наших најзачајнијих економских партнера", нагласио је Антић.
Подсетио је да је Србија откако је установљен мехнизам 16 плус 1, 2012. године, једина земља која је на министарском нивоу одржавала односе.
Како каже, Србија је дала велики допринос да та иницијатива прерасте у озбиљан институционални оквир који поприма све озбиљније форме и без дилеме тај оквир постаје значајан елемент кинеско - европских односа.
Антић наводи да не можемо задржати инфрастуктурне, енергетске и друге пројекте, као ни трговину, унутар граница и да је Кина препознала важност регионалних пројеката. Подсетио је да је Србија са Кином реализовала више пројеката и да су многи у току, на пример изграђен је мост преко Дунава између Земуна и Борче, реализована је прва фаза радова у Костолцу, започета друга фаза изградње новог блока Б3, затим граде се деонице Коридора 11, кинеским партнери су преузели Железару Смедерево и друго.
Амбасадор Кине Ли Манчанг је рекао да Србија придаје велику пажњу сарадњи са Кином и да његова земља то веома поштује.
Он је истакао да је веома срећан што је амбасадор баш у Србији и да његове колеге, на пример у Мађарској, морају да се помуче да нађу шта ће бити потписано са Кином на предстојећем самиту у Будимпешти, док, када је реч о Србији, он мора да се помучи пошто има много тога што треба да се потпише.
- Између два народа постоји доста заједничког, захваљујемо се вашем народу подржава важне кинеске интересе и ми исто тако подржавамо интересе Србије", навео је Ли.
Рекао је да је на недавно одржаном националном конгресу Комунистичке партије Кине послата јасна порука - ми се залажемо за успостављање новог модела међународних односа.
- То конкретно значи, државе без обзира на величину и развијеност, треба да буду равноправне, да поштујемо једни друге и суверетнитет, да се не мешамо у унутрашње ствари других земаља, већ да поштујемо њихов избор. Треба сви да будемо победници, а не да имамо победника и пораженог, то је основа на којој треба да развијамо човечанство", истакао је амбассадор НР Кине у Србији.
Сарадња између Србије и Кине је баш на тој основи и може да буде дугорочна, поручио је Ли Манчанг.
Кина је од 2013. у земље на коридору „Појас и пут” уложила 50 милијарди долара, а председник Си Ђинпинг је најавио нова улагања од најмање 80 милијарди долара. Овај велики пројекат, у који је Кина спремна да уложи огромне износе новца, укључује изградњу и повезивање инфраструктуре, односно мреже путева и железница од више од 13.000 километара за извоз робе, као и луке и индустријске паркове.
Антић: У Будимпешти уговор за топловод Обреновац-Београд
Министар рударства и енергетике Александар Антић је изјавио да ће на самиту председника влада у Будимпешти 27. новембра, у оквиру Механизма сарадње са Кином 16 плус 1, бити потписан уговор за изградњу топловода између Обреновца и Београда.
- У понедељак ћемо потписати уговор којим почиње изгадња топлодалековода између Обреновца и Београда. Коначно ћемо искористити то што у непосредној близини Београда имамо највећу термоелектрану на Балкану (ТЕНТ) и да можемо да искористимо део њеног потенцијала за грејање станова", рекао је Антић на другој Међународној конференцији под називом "Балкан на Новом путу свиле: безбедносни изазови и ризици унутар Иницијативе 16 + 1".
Он је истакао да ће тако у наредних неколико година моћи да се оствари вишедеценијски сан.
Антић је казао да је за тај самит у Будимпешти спреман већи број уговора и међудржавних споразума. Министар је најавио да се очекује потписивање комерцијалог уговора за изградњу деонице Коридора 11 од Прељине до Пожеге, комерцијалног уговора за деоницу пруге Нови Сад - Суботица у оквиру пројекта за модернизацију пруге Београд - Будимпешта, као и протокола о условима за извоз говеђег меса у Кину, као и поменути топловод.
Представници Министарства рударства и енергетике Србије, Града Београда и Термоелектране "Никола Тесла" (ТЕНТ) потписали су раније са кинеском компанијом "Power Construction Corporation of China”, Меморандум о разумевању за пројекат изградње топлодалековода Обреновац-Нови Београд.
Коришћењем топле воде из ТЕНТ-а за грејање Новог Београда годишње ће се уштедети 43 милиона евра на увозу гаса који користе Београдске топлане.
Топловод је почео да се гради 1995. године, а 1997. је изградња заустављена. Цеви су извађене, а канали затрпани и 2002. године од тог пројекта се било одустало.
Антић: Ваљево и Краљево прво да измире дугове ЕПС-у
Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је данас да Краљево и Ваљево неће моћи да промене снабдевача струјом за јавну расвету док прво не измире дугове ЕПС-у.
Хрватска Електропривреда је недавно саопштила да у Србији већ снабдева струјом једно предузеће и да ће ускоро испорука електричне енергије кренути и за два српска града.
Како се наводи у саопштењу, ХЕП Енергија у Србији струјом снабдева компанију Цимос а у завршној је фази и припрема испоруке електричне енергије за градове Краљево и Ваљево.
Антић је одговарајући на питања новинара да то прокоментарише, подсетио да је тржиште електричне енергије у Србији отворено 2013. и навео да је ЕПС и поред те чињенице задржао 98 одсто тржишта.
Он је истакао да је Закон о енергетици предвидео такве ситуације и да забрањује промену снабдевача ако према првом снабдевачу имате било каква дуговања.
- Тако да Краљево и Ваљево, причамо само о јавној расвети, неће моћи да промене снабдевача док не измире укупне дозволе према претходном снaбдевачу. Па, нашта би то личило да сада свако ко дугује некоме за струју или гас у једном тренутку каже - па добро ја ћу сад да променим снабдевача и има да ме снабдева неко други", навео је министар.
Каже да предузећа за јавну расвету у Краљеву и Ваљеву немају могућност по закону док не измире укупне дозволе да промене снабдевача.
Антић је подсетио да, када су грађани у питању, укупно снабдевање у Србији држи ЕПС и додао да је то последица и регулисаних цена струје, али и да је ту и комплетно комерцијално тржиште.
Наше укупно тржиште електричне енергије је око 34.000 гигават сати, а на то комерцијално снабдевање оде 12.500 гигават сати, а ово о чему ми причамо је 20 гигават сати, што је на нивоу занемарљивог податка.
Према његовим речима, иако је тржиште већ четири године отворено, ЕПС је задржао 98 одсто тржишта, што је доказ да се ЕПС одлично снашао у тржишним условима.
- Друга ствар, свако предузеће и установа има обавезу да распише тендер, неки пут могу и да пронађу бољу понуду, али не могу да промене снабдевача док према претходном не измире дугове", закључио је Антић.
ЕПС је тим поводом саопштио да на тржишту електричне енергије у Србији није ретка појава да купци који имају неизмирена и значајна дуговања покушавају да избегну плаћање својих обавеза расписивањем процеса јавних набавки. Како се наводи у саопштењу ЕПС-а, циљ таквог потеза је да се промени снабдевач у тренутку када имају неплаћене рачуне, међутим законска обавеза налаже да се пре промене снабдевача измири дуг претходном.
“Град Ваљево је три пута покушао то да избегне. Град Краљево је у време расписивања тендера за снабдевање за потребе јавне расвете имао дуг према ЈП ЕПС од три месечне фактуре, што је укупно око 45 милиона динара. И град Ваљево је имао вишемесечна дуговања према ЈП ЕПС, која су у тренутку расписивања јавне набавке износила чак шест месечних фактура, тачније 40 милиона динара. Ни Краљево ни Ваљево, нису у потпуности до данас измирили своје обавезе", наводи се у саопштењу.
ЕПС наводи да је, иако је имао право да примени меру искључења, пребацио те купце на резервно снабдевање како би грађани имали јавну расвету. То предузеће навело је и да учествује на тендерима великих комерцијалних купаца, са ценом која је испод тржишне у тој категорији купаца, и истиче да су према подацима Еуростата, комерцијалне цене према нивоу потрошње у првој половини 2017, када се ради о потрошњи од 500.000 до два милиона kWh, веће у Хрватској за чак 28,6 одсто.
ЕПС подсећа да је тржиште електричне енергије у Србији отворено 1. јануара 2015. године, што значи да сви купци имају право одабира снабдевача, као и да оно захваљујући својој понуди, квалитетом услуга и повољним ценама снабдева 98 одсто тржишта комерцијалних купаца електричне енергије.
20.11.2017.
Почела изградња новог блока у Термоелектрани
Костолац - ТЕ "Костолац Б3"
Данас је положен камен темељац за изградњу новог, трећег блока у Термоелектрани Костолац, снаге 350 мегавата, а очекивана годишња прозводња електричне енергије је око 2,5 милијарди киловат часова. То је највећа инвестиција у домаћем енергетском сектору у претходне три деценије.
Укупна вредност II фазе пројекта модернизације ТЕ Костолац Б је 715, 6 милиона долара, од чега су улагања у изградњу новог блока Б3, снаге 350 МW, 613 милиона долара, а почињу изградњом димњака и система за хемијску припрему воде. Укупно 85 одсто за финансирање пројекта обезбеђено је из кредита кинеске Ексим банке, а остатак обезбеђује ЕПС. Рок за отплату је 20 година, укључујући и 7 година грејс периода, уз фиксну камату од 2,5 одсто годишње.
- Сагласност на Студију о процени утицаја на животну средину Пројекта изградње новог блока Б3, на локацији ТЕ Костолац Б, добијена је од Министарства заштите животне средине у октобру 2017.”, рекао министар рударства и енергетике Александар Антић. "Студија утицаја на животну средину, која је рађена у сарадњи са румунском страном, део је укупне документације и радови не би могли да почну без тога", казао је он и одбацио спекулације да постоји тужба због тога што ће његов рад угрозити животну средину.
Антић је додао да се Пројекат реализује уз успешну сарадњу са Румунијом и у складу са конвенцијом ESPOO о прекограничном утицају на животну средину. Министар је истакао да је јавна расправа о утицају на животну средину вођена и у Румунији.
Техничке карактеристике новог блока подразумевају вредност емисија у дозвољеним, граничним вредностима: сумпор-диоксид SO2 - ispod 150mg по метру кубном, азотни оксиди - испод 200mg по метру кубном и прашкасте материје - испод 10 mg по метру кубном.
Министар рударства и енергетике Александар Антић је рекао да је полагање камена темељца за термоблок у Костолцу изузетно важно за електропривреду земље, али и за целу привреду.
Навео је да је вредност инвестиција у електоенергетски сектор тренутно три милијарде евра и да су то највеће инвестиције у некој области. Министар је подсетио да је у току градња постројења за нових 1.000 мегавата струје.
Обележавању почетка радова присуствала је премијерка Ана Брнабић која је рекла да је тренутно вредност заједничких пројекта Србије и Кине шест милијарди долара.
Она је истакла да се нада да ће следеће недеље у Будимпешти на самиту Кине и 16 земаља централне и источне Европе са кинеским премијером потписати уговоре а градњи топловода Обреновац-Београд и деонице Коридора 11 од Прељине до Пожеге.
Вршилац дужности директора Електропривреде Србије (ЕПС) Милорад Грчић је рекао да је Б3 у Костолцу први термоблок који се гради после 26 година и да он чини пет одсто од укупних инсталисаних електроенергетских капацитета у Србији.
По његовим речима, у изградњи тог блока учествоваће велики број српских компанија.
Он је казао да је одмакла изградња луке на Дунаву, као и да су оба блока ТЕ Костолац модернизована, урадјено одсумпоравање и проширени капацитети копа Дрмно.
Потпредседник ЦМЕК (China Machinery Engineering Corporation) Тонг Зиганг рекао да је урађен велики део припремних радова за Б3 и да је то пројекат са високим захтевима и способностима управљања.
- Кинески партнери ће се придржавати уговора, закона и локалних обичаја", рекао је Зиганг и додао да ће из Кине бити испоручена најквалитетнија опрема за нови блок.
Пројекат у Костолцу реализује се на основу међудржавног споразума Србије и Кине о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре, који је потписан 21. августа 2009. године.
Изградња блока Б3 део је друге фазе реализације пројекта уз повећање производње Копа Дрмно са девет на 12 милиона тона угља годишње да би се обезбедиле довољне количине угља за нови блок.
Изградња новог термоблока Костолац Б3 планирана је према најстрожим европским стандардима и техничким прописма.
Уговором је предвиђено и да сва опрема која ће бити уграђена у нови блок испуни европске нормативе квалитета.
Завршени су археолошки истражни радови на локацији будућег објекта према условима Републичког завода за заштиту споменика културе о примени мера заштите у зони археолшког локалитета Виминацијум.
У ТЕ Костолац Б у оквиру прве фазе пројекта завршене су ревитализације блокова Б1 и Б2 који сада производе електричну енергију укупном снагом од 700 мегавата, а изграђено је и ново постројење за одсумпоровање димних гасова.
Први део кинеског кредитног аранжмана укључује и израдњу инфраструктурних објеката, пристаништа на Дунаву, која је почела ове године и железничке пруге у дужини од 18 килметара за довоз кречњака и опреме и одвоз гипса. Уговорена вредност тог дела пројекта је 344,6 милиона долара.
10.11.2017.
Антић: Већа сарадња са Републиком Српском
у области енергетике
Министар енергетике Србије Александар Антић и министар енергетике Републике Српске Петар Ђокић, одржали су прву седницу мешовитог Енергетског комитета Србије и РС, на коме је најављена већа сарадња и реализација заједничких енергетских пројеката, као и изградња хидролекетрана на Дрини.
Антић је у Влади Србије рекао да су он и Ђокић копредседници тог тела и да су у њему директори свих енергетских компанија из Србије и Републике Српске, као и НИС, а све у циљу како би се размотрили сви аспекти енергетских односа Србије и РС.
- План је да развијамо заједничке енергетске пројекте. Ми се превише времена грлимо и љубимо зато што смо браћа. Мислимо да је дошло време да радимо неке заједничке пројекте и да то треба да буде приоритет”, нагласио је Антић.
Како је рекао, енергетика не познаје границе и сва та пиања су у ствари регионална питања.
Антић је рекао да ће су разматрани и односи између Србијагаса и Гас промета и да су близу постизања решења, када је реч о статусу Гас промета у Републици Српској.
Разматрани су и проблеми око накнада за потопљено земљиште због хидроелектрана Бајина Башта и Зворник.
Такође, ту су и неки заједнички пројекти у вези са сарадњом у области и електромрежа, где ће бити ојачани преносни капацитети и ту је планирана трансбалканска интерконекција.
- Ту је и Дрина, имали смо споразум са Италијанима који су одуговлачили годинама и коначно је време да то пресечемо и да то радимо сами или да пронађемо неког другог партнера. У горњој Дрини РС има сјајан пројекат, који је један од најбољих хидроенергетских пројеката у овом делу Европе. Заинтресовани смо да разговарамо да и ми евентуално будемо део тог пројекта и да то партнерски развијамо.Ту је и доња Дрина чије потенцијале можемо да ставимо у функцију”, каже министар.
Антић је рекао да можемо да учимо од Републике Српске по питању давања концесија.
На питање новинара да ли може Србија да повећа количине гаса за БиХ и како види наводе да би Србија, ако повећа цене транспорта гаса, могла да уцени Федерацију БиХ, Антић је казао да је Србија врло принципијелна по том питању и да за Србију снабдевање гасом није политичко питање.
- Нити сме, нити ће икада бити, што се нас тиче. Залажемо се за потпуно транспарентан приступ и за то да цене транзита морају бити идентичне. Количине гаса које преко Србије иду за Републику Српску и Федерацију БиХ, иду у складу са могућностима и ако потребе буду веће, о томе ћемо разговарати. Потпуно је безразложно и бесмилено то питање политизовати, јер снабдевање грађана енергентима не сме бити политичко питање”, нагласио је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Министар Ђокић је рекао да је Енергетски комитет недавно основан и да је данас одржана прва седница у Влади Србије.
- Више питања смо разматрали и поменули све што би могло да буде предмет сарадњу, казао је Ђокић”.
Казао је да се ради о великим и мањим инвестицијама у хидро и друге енергетске објекте на простору РС или на подручју границе Србије и РС.
Према његовим речима, Дрина има велики потренцијал, и у горњој Дрини би могле да буду изграђене четири хидроелектране, на средњој три и у доњој - четири хидролектране.
Ђокић је рекао да ће са Кинезима градити хидроелектрану “Бук Бијела” у Републици Српској са пратећим хидроелектранама и да би РС волела да се у тај пројекат укључи Србија. “Радујемо се спремности Србије да буде инвеститор у енергетске пројекте на простору РС. То је за нас јако значајно и не само што ћемо подржати те пројекте већ ћемо их заједно реализовати”, оценио је он.
Република Српска је, додао је, спремна да заједно са Србијом ради на развијању интерконекције између РС и БиХ и Србије у области електропреноса.
- На путу смо да решимо питање Гас промета као једног дела система Србијагаса и ту су потребне сагласности две владе. Желимо да наставимо пројекте гасификације РС и надамо се да ће доћи до решња по питају гасовода Јужни ток и слично", додао је Ђокић.
На питање о односима Србије и Федерације БиХ по питању гаса, Ђокић је казао да РС има краћу деоницу гасовода за шта је задужен Гас промет и да је припремљен споразум за решавање његовог статуса.
- Очекујем да ће владе Србије и Републике Српске дати подршку за то питање. Не знам шта ће одлучити Србијагас по питању цена, али не очекуемо да усвоји тарифе које би биле различите за купце и дистрибутере у зависности да ли су у РС или Федерацији БиХ. Нема разлога да то буде различито, казао је Ђокић.”
Он је рекао, такође, да Република Српска не жели да затвори гасни систем кроз РС, како би спречила доток гаса до Сарајева, као и да то питање треба решити споразумно.
09.11.2017.
Антић: Кина ће подржати идеју да се Савет министара Кина
плус 16 у области енергетике одржи у Србији
Министар рударства и енергетике Србије Александар Антић изјавио је у Букурешту да је добио уверење кинеског министра енергетике да ће та земља подржати идеју да се следећи сусрет министара Кина плус 16 у области енергетике одржи у Србији.
- Мислим да ће то бити одлична прилика за Србију, да се окупе привредници, јавна предузећа, сви они који се баве енергетиком и из Кине и из свих земаља у региону и да та сарадња може да донесе велику добробит за све наше земље", казао је министар Антић.
Он је додао да се нада се да ће подршка Кине допринети да 2018. или најкасније 2019., тај скуп буде одржан у Београду и да би било значајно да буде праћен "озбиљним бизнис" форумом.
Антић је у Букурешту присуствовао Савету министара механизма Кина плус 16.
Он је рекао да је током боравка у том граду разговарао са већим бројем представника енергетских компанија из Кине, Румуније и региона, а као најзначајнији истакао сусрет са потпредседником компаније Пауер Чајна (Поwер Цхина).
- Та компанија је једна од светски најзначајнијих и највећих енергетских компанија, која има велики интерес за сарадњу са Србијом и препознала је овај регион и отворила и регионалну канцеларију и канцеларију за Србију како би пратила наше пројекте и била ту да понуди сарадњу", казао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Он је рекао да та компанија показује велико интересовање да заједно са Србијом развија пројекат топлодалековода измедју Обреновца и београдских електрана.
- Ми ценимо да је тај пројекат заиста капитално важан за наш укупан енергетски систем, да је један од најбољих пројеката који се у овом тренутку развијају и наставићемо са компанијом Пауер Чајна да разговарамо о техничким и осталим аспектима неопходним за реализацију тог пројекта", казао је Антић.
08.11.2017.
Антић: Србија лидер у енергетској сарадњи са Кином
Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је да је на састанку министара енергетике Кине и 16 држава централне и источне Европе који је одржан у Букурешту, оцењено да је Србија лидер у сарадњи са Кином, која највећи број пројеката у инфраструктури и енергетици реализује управо у Србији.
На скупу у Букурешту, на коме је учествовао, Антић каже да је истакнуто да кинеске компаније учествују у реализацији најзначајнијих инфраструктурних пројеката у Србији, али и да су највеће инвестиције управо у области енергетике.
- У термоелектрани "Костолац" завршили смо прву фазу везану за ревитализацију блока Б1 и Б2, у вредности од око 300 милиона долара. Сада смо у реализацији друге фазе која подразумева повећање производње угља на копу Дрмно са девет на 12 милиона тона годишње и изградњу нове термоелектране снаге 350 мегавата, а цео пројекат вреди више од 700 милиона долара", рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Он је навео да је на састанку министара енергетике констатовано да механизам сарадње који је успостављен на иницијативу Кине има два кључна ефекта: јачање сарадње са Кином, као и јачање регионалне сарадње.
Он напомиње да су енергетска безбедност и сигурност снабдевања, регионална питања и да се не могу посматрати изоловано.
- Само ми у овом тренутку имамо три озбиљне интерконекције које су у фази изградње или разматрања. То је електроенергетска конекција са Румунијом, гасна интерконекција са Бугарском, а надамо се да ћемо наставити заједничке планове за гасну интерконекцију са Румунијом", казао је министар Антић.
Навео је и да је на састанку у Букурешту одлучено да се успостави редовна сарадња на нивоу министара енергетике, као и да румунски Енергетски центар преузме оперативну улогу у том процесу.
Према Антићевим речима, министри енергетике су се договорили и о наставку сарадње у оквиру заједничких истраживања у енергетици која ће омогућити развој пројеката, истраживање, трансфер технологија, размену искустава.
- Договорено је да експерти из наших земаља одлазе у Кину, а прва делегација ће отићи већ у првом кварталу 2018.године. Наши кинески пријатељи су понудили да све државе пошаљу своје експертске делегације, као и да они сносе све трошкове што за нас, као земљу која штеди, није неважно", рекао је Антић.
Интернет презентација Министарства је лиценцирана под условима лиценце