Архива
Архива
Актуелности
Новембар 2019.
27.11.2019.
МИНИСТАРСТВО РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ
ОГЛАШАВА ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ПОПУЊАВАЊЕ ИЗВРШИЛАЧКИХ
РАДНИХ МЕСТА У МИНИСТАРСТВУ РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ
Комплетан текст огласа можете преузети овде
Образац пријаве за радно место под редним бројем 1. можете преузети овде
Образац пријаве за радно место под редним бројем 2. можете преузети овде
Образац пријаве за радно место под редним бројем 3. можете преузети овде
Образац пријаве за радно место под редним бројем 4. можете преузети овде
22.11.2019.
Антић: Србија лидер у региону са пројектима из обновљивих извора енергије
Заменик извршног директора ММФ-а Тао Џанг (Zhang Tao) који је у посети Србији на позив Народне банке Србије, посетио је недавно отворени Ветропарк "Ковачица". Он се тамо упознао с плановима Србије за достизање циљева одрживог развоја. Политика Међународног монетарног фонда у наредном периоду биће подршка одрживом развоју и зеленој енергији, па је заменик генералног директора те финасијске институције са министром рударства и енергетике Србије Александром Антићем посетио Ветропарк "Ковачица". У овој ветроелектрани снаге 104,5 мегавата, производи се око једног процента струје у Србији.
- У 2018 и 2019 години Србија је са више од 400 МW нових пројеката из ОИЕ апсолутни лидер у региону. Србија крупним корацима корача у правцу ОИЕ, зелене енергије која јесте један од наших приоритета и ми ћемо са таквом политиком наставити и у наредном периоду, казао је министар Антић.
Он је истакао да Србија има велике потенцијале пре свега када су у питању биомаса, ветар, солар али и да су ту и наши хидро и геотермални потенцијали и да Србија заиста има све услове да у наредним деценијама да свој допринос у борби против климатских промена.
- Ми то радимо и данас, Србија је инвестирала више од 400 мил евра у пројекте у ЕПС-у, у термоелектранама на угаљ, како би се њихов раду учинио ефикаснијим, како би се достигли стандарди у заштити животне средине и Србија је била апсолутно посвећена обновљивим изворима енергије. Уверен сам да ћемо 2020.год достићи циљ који смо поставили – 27 одсто у укупној потрошњи из ОИЕ и по томе је Србија изузетно успешна, далеко изнад просека за ЕУ, нагласио је Антић.
Министар је објаснио да је господин Џанг, као потпредседник ММФ-а овде гост НБС, али да је узимајући у обзир да ММФ у врх својих приоритета за наредни период ставља управо одрживи развој, зелену енергију, желео да се упозна са нашим потенцијалима, са оним што смо радили, како би се наши успеси боље разумели и како би чули какви су наши планови.
- Ја очекујем да ћемо у реализацији тих планова имати пре свега подршку међународних финансијских институција. До сада је већина ових пројеката финансирана повољним финансијским линијама EBRD-a, IFC-a, KfW-a, и ми у наредном периоду очекујемо да ћемо имати такву подршку. Подршка ММФ-а и њихов додатни „ветар у леђа“, који ће дати и нама и финансијским институцијама, може да допринесе да ти пројекти у будућности буду само још одрживији и финансијски вероватно боље подржани, изјавио је Антић.
Додао је како се истовремено не одричемо производње електричне енергије на угаљ, већ је унапређујемо еколошки и економски.
Ми смо до сада више од 400 милиона евра потрошили у унапређење нашег термо сектора. На свим блоковима смо урадили електро филтере којима смо решили проблем са прашкастим загађењем, готово на свим нашим блоковима смо урадили постројења за денитрификацију, и сада радимо постројење за одсумпоравање димних гасова", рекао је Антић.
Што се тиче разумевања странаца за наше потребе за угљем у термоелектранама, Антић је казао да ми водимо апсолутно суверену државну политику у свим сегментима, укључујући и нашу енергетску политику. Он је подсетио да Србија, као базну енергеију, има термоелектране на угаљ, и да ми знамо шта морамо да урадимо. „Ми то не радимо због тога што то неко са стране то очекује, већ зато што смо апсолутно свесни да морамо ради генерација које долазе да оставимо један одржив систем. Ми чувамо наш термо сектор али га не чувамо тако што о томе причамо, већ улажемо изузетно пуно у његово стање ефикасности и достизање стандарда и заштите животне средине“, казао је министар.
- Ми смо на свим блоковима урадили електрофилтере, којима смо решили проблем са прашкастим загађењем. Готово на свим нашим блоковима смо урадили постројења за денитрификацију, и сада радимо постројење за одсумпоравање димних гасова. Урадили смо то постројење у Костолцу, на ТЕ Б, сада градимо у ТЕНТ-у А - реч је о инвестицији од 170 милиона евра, за одсумпоравање димних гасова и сада обезбеђујемо финансирање за ТЕНТ Б. На тај начин чувамо а са друге стране поправљамо наш енергетски микс зато што је то, напросто, неки наш залог за будућност, нешто што морамо да оставимо генерацијама које долазе, рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Заменик генералног директора ММФ Тао Џанг посетио је ветропарк „Ковачица“ јер је, према његовим речима, он значајно достигнуће које показује приврженост не само Владе, већ и индустрије производњи енерије на одрживој основи.
- Драго ми је да сам посетио овај ветропарк, јер то економију чини зеленијом, чистијом, и показује како можемо да производимо тако да истовремено чувамо околину и обезбедимо енергију нашој економији", изјавио је након обиласка Џанг.
21.11.2019.
Антић са новоименовним амбасадором Грчке Јоргосoм Ђакофотакисом (Georgios Djakofotakis)
Министар рударства и енергетике Александар Антић, састао се са новоименованим амбасадором Републике Грчке у Србији, Јоргосoм Ђакофотакисом (Georgios Djakofotakis).
Овом приликом министар је истакао да су политички и економски односи Србије и Грчке на веома високом нивоу, истакавши значајну сарадњу у области гасног повезивања и гасне привреде.
Имајући у виду стратешку географску позицију коју ова земља заузима, као и потребу за диверсификацијом извора и праваца снабдевања гасом, министар је нагласио да је за Србију, преко Бугарске, важна гасна конекција са Грчком.
Наиме, изградњом интеконектора IGB i IBS, пројеката који су у току, наша земља ће у будућности моћи да се повеже на Јужни гасни коридор, који обухвата Трансанадолијски гасовод ( ТАНАП) и Трансјадрански гасовод (ТАП), којима тече гас из Азербејџана, али и са планираним грчким терминалом течног природног гаса у Александрополију. На тај начин, увећавањем праваца снабдевања, Србија ће ојачати укупну енергетску безбедност.
Министар је подвукао да је од великог значаја Заједничка декларација о успостављању стратешког партнерства између две земље, коју ће на трећем састанку Високог савета за сарадњу у Атини, потписати председник Србије Александар Вучић. Декларацијом је, између осталог, предвиђено и јачање сарадње у области енергетике, диверсификација праваца снабдевања и повезивање гасоводних система две земље, што сарадњу у овом сектору подиже на виши ниво.
Амбасадор Ђакофотакис потврдио је интерес Грчке за јачање укупних односа две земље, оценивши сарадњу у области енергетике и гасне привреде као стратешки важну. Такође, истакао је и заинтересованост грчке стране за проширење сарадње у области обновљивих извора, пројеката из енергије ветра и соларне енергије.
20.11.2019.
Пуштен у рад обновљени - пети агрегат у ХЕ Ђердап 1
У Хидроелектрани "Ђердап 1" данас је пуштен у рад пети обновљени и модернизовани агрегат, чија је снага сада увећана за 30 мегавата, а радни век продужен за још четири деценије.
Обновљени агрегат пустили су у рад министар рударства и енергетике Александар Антић, в. д. директора ЕПС-а Милорад Грчић и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, који су истакли да ће руска компанија "Силовије машини" урадити обнову и последњег, шестог агрегата у ХЕ "Ђердап 1", као и десет агрегата у ХЕ "Ђердап 2".
Министар Антић рекао је да је ревитализација "Ђердапа 1" од изузетног значаја за енергетски систем Србије зато што, додаје, та хидроелектрана представља најважнији објекат за производњу електричне енергије у хидро сектору.
- На Ђердапу 1 производи се више од половине електричне енергије у нашем хидро сектору и управо из тог разлога придајемо значај одржавању и модернизацији тог објекта", рекао је Антић.
Додао је да држава има велику обавезу према генерацијама које долазе да тај производни објекат остави у стању да може да производи електричну енергију у наредним деценијама.
Министар Антић и амбасадор Годфри разговарали су о кључним енергетским изазовима са којима се суочава читав регион, као и о развоју гасних пројеката и интерконекција које Србија у овом тренутку гради или планира са суседним земљама – Бугарском, Мађарском и Румунијом.
Антић и Годфри су истакли да је Србија у протеклом периоду начинила значајан искорак у области енергетске ефикасности као и у реализацији пројеката из обновљивих извора, посебно имајући у виду инсталисану снагу, по чему предњачи међу земљама у окружењу.
На састанку је оцењено да је за регион енергетска безбедност једно од најважнијих питања, као и да је неопходно радити на диверсификацији и сигурности снабдевања кључним енергентима.
Према његовим речима, ремонтима који су извршени на пет од шест агрегата у ХЕ "Ђердап 1" обезбеђено је да ти агрегати имају нови радни век у наредне четири деценије.
- Ми смо нашу обавезу према генерацијама које долазе извршили и то благо које Србија има остављамо наредним генерацијама", казао је Антић.
Он је казао је да је за преко 40 година рада "Ђердап 1" произвео електричну енергију у вредности од 14 милијарди евра, као и да један агрегат годишње произведе струје између 40 и 50 милиона евра.
Навео је да је због тога значајно да ревитализације, током којих су агрегати искључени, трају што краће и похвалио руску компанију "Силовије машини" и ЕПС што су овај агрегат завршили за само 416 дана што је, како је навео, око 200 дана мање него што су трајале обнове претходна четири агрегата.
Министар је рекао да ће ЕПС наставити сарадњу с том руском компанијом и на модернизацији "Ђердапа 2" и објаснио да су они изабрани за тај посао зато што је "Силовије машини" правила оригиналне турбине и опрему за агрегате приликом градње "Ђердапа 1" пре више од 40 година.
Најавио је да ће следеће године почети ремонт последњег, шестог агрегата, чиме ће се завршити модернизација "Ђердапа 1", а да је након тога, у плану ревитализација "Ђердапа 2".
Он је подсетио да је то договорено прилком посете руског председника Владимира Путина Београду, када је ЕПС потписао споразум са руском компанијом "Силовије машини" о "Ђердапу 2".
В. д. директора ЕПС-а Милорад Грчић казао је да је данас пусстен у рад пети агрегат од ссест колико их је на "Ђердапу 1" и да то значи да данас ЕПС има пет хидроагрегата који су као нови и увећане снаге за 30 мегавата по агрегату". ХЕ "Ђердап 2" која се налази неколико десетина километара низводно од "Ђердапа 1" код Неготина, је хидроелектрана мањег производног капацитета, али подједнако важна за енергетски систем Србије.
- “Ђердап 2” има 10 хидроагрегата, другачијег типа, и они сада имају 270 МW инсталисане снаге, а у плану је да након ремонта добију додатних 50 мегавата", рекао је Грчић.
Он је казао да ће ремонт "Ђердапа 2" износити око 200 милиона евра и подсетио да је хидро сектор веома важан за ЕПС јер се из хидро сектора производи око једне трећине целокупне електричне енергије, а и зато што представља најчистију енергију, у односу на ону коју добијамо из угља.
Агрегат А2 пуштен је у рад 1970. године и након 47 година је заустављен ради отпочињања ревитализације, после више од 330.000 радних сати.
Укупна вредност обнове петог агрегата износила је нешто више од 27 милиона евра, док је укупна вредност ревитализације ХЕ "Ђердап 1" виша од 160 милиона евра.
Обнова прва четири агрегата завршена је у периоду од 2011. до 2017. године, а почетак радова на последњем, шестом агрегату, очекује се следеће године.
15.11.2019.
Александар Антић са новоименованим амбасадором САД Ентонијем Годфријем
( Anthony Godfrey)
Министар рударства и енергетике Александар Антић, примио је у куртоазну посету новоименованог амбасадора Сједињених Америчких Држава у Србији, Ентонија Годфрија ( Anthony Godfrey ).
На састанку су позитивно оцењени односи Републике Србије и САД, али и сарадња у сектору рударства и енергетике, имајући у виду заједничке пројекте са USAID-ом, као и присутност америчких компанија које успешно послују у нашој земљи.
Министар Антић и амбасадор Годфри разговарали су о кључним енергетским изазовима са којима се суочава читав регион, као и о развоју гасних пројеката и интерконекција које Србија у овом тренутку гради или планира са суседним земљама – Бугарском, Мађарском и Румунијом.
Антић и Годфри су истакли да је Србија у протеклом периоду начинила значајан искорак у области енергетске ефикасности као и у реализацији пројеката из обновљивих извора, посебно имајући у виду инсталисану снагу, по чему предњачи међу земљама у окружењу.
На састанку је оцењено да је за регион енергетска безбедност једно од најважнијих питања, као и да је неопходно радити на диверсификацији и сигурности снабдевања кључним енергентима.
12.11.2019.
Ускоро почетак градње новог блока ТЕ Колубара Б
У ЕПС-у наводе да је анализа пројекта показала да је почетак изградње новог блока Термоелектране "Колубара Б" у Каленићу, на локацији између Уба и Велики Црљени оправдан.
На том пројекту радиће директно више од 1 000 радника као и бројни подизвођачи, а студије су показале оправданост наставка овог пројекта који је почео пре 35 година, али се од њега у претходним деценијама одустало.
Министар рударства и енергетике Александар Антић подсетио је да је реч о пројекту који је започет 1984. године када је донета одлука о изградњи, а 1992. године пројекат је обустављен.
Затим, 1996. године поново је започео, да би се коначно од пројекта одустало 2004. године.
Министар каже да ће се након одобрења владе брзо кренути у активности изградње.
- Нови блок снаге 350 мегавата, требало би да производи готово 2000 гигават часова електричне енергије, што је 6 до 7 процената укупне електричне енергије која се у овом тренутку производи у Србији, казао је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Он је рекао да је протеклих година ЕПС сачувао опрему која је раније обезбеђена за тај пројекат и да ће она моћи да се употреби приликом наставка изградње.
Опрема је, каже, у изузетно добром стању па се данас процењује да она може да буде употребљена, а сви до сада изведени радови на овој локацији су прошли све неопходне тестове.
- Техничка студија показује да имамо оправданост за наставак изградње таквог пројекта, полазећи од чинејнице да ће потребе за електричном енергијом у Србији и свету расти и да ће нам бити неопходни нови објекти", рекао је Антић.
В.д. директора "Електропривреде Србије" Милорад Грчић казао је да постоји доказана исплативост изградње новог блока Термоелектране Колубара Б у Каленићу, на локацији између Уба и Великих Црљена, познатије као локација где се, иначе, налази дробилана и систем за хомогенизацију угља, односно за управљање квалитетом.
Подсећа да се од 1984. године, када је одлука о изградњи први пут донета, ништа није радило по овом питању, а да је 2017. године одобрен наставак радова на анализи која је требало да покаже да ли је могуће наставити са изградњом овог блока номиналне снаге 354,2 мегавата.
Данас је у просторијама ЕПС-а представљена анализа овог пројекта а Грчић је рекао да ће се са изградњом новог блока ТЕ Колубара Б у Каленићу, затим завршетком такозваног кинеског блока и реализацијом ветропарка у Костолцу, постићи потпуна електроенергетска стабилност Србије за наредних 50 година.
У будућности наша земља планира да буде озбиљан извозник електричне енергије, каже Грчић и наводи да "је то оно што у политичком, социјалном и геополитичком смислу даје велики ниво сигурности Србији".
Нови блок ће се градити неколико година, а на изградњи ће по пројектима бити ангажовано око 1.000 људи док ће касније, на самој електрани Колубара Б, радити око 220 људи.
Водило се рачуна и о заштити животне средине рекао је Грчић и додао да ће на свим пословима бити ангажована српска струка и грађевинска оператива, осим на оним радовима које српске компаније не могу да ураде.
- Ово је један од најважнијих и најлепших дана у новијој историји ЕПС-а", оцењује Грчић.
Следећи корак, након данашње презентација, јесте да Надзорни одбор ЕПС-а пошаље ресорном министартству сва потребна мишљења, анализе и сагласности, а затим све иде на одобрење Влади Србије.
У целом пројекту и анализама су иначе учествовали "Енергопројект", домаћи институти при Рударском, Машинском и Грађевинском факултету.
12.11.2019.
Министар Антић оценио посету Кини као врло успешну:
Си Ђипинг наредне године у Србији
Министар рударства и енергетике Александар Антић оценио је као веома успешну посету делегације Србије, на чијем је челу премијерка Ана Брнабић, Кини, јер је наша земља имала веома запажено учешће на Међународном сајму извоза EXPO у Шангају.
И ова посета даје снажну потврду да су односи Србије и Кине на историјски највишем нивоу, да је реч о партнерским односима две пријатељске државе, који су базирани на међусобном разумевању и дугогодишњој сарадњи, али, пре свега, у последњем периоду и изузетно снажни на таласу пријатељског односа између председника Си Ђинпинга и Александра Вучића - рекао је Антић.
Како је навео, делегација Србије је на сваком кораку осећала то пријатељство и колико је добродошла и у политичком и у економском смислу.
Он је истакао да је била велика част за Србију што је на значајном међународном формату, премијерка Брнабић говорила на отварању EXPO Сајму, у друштву председника Кине, Француске, премијера Грчке, и да су на тај начин кинески пријатељи показали колико су за њих значајни односи са Србијом.
Антић је додао да је одржан велики број политичких билатералних сусрета, од којих је најважнији разговор премијерке Брнабић и председника Сија, који је рекао да ће лично учинити да односи две земље буду још снажнији и да ће прихватити позив Вучића и доћи у посету Србији током 2020. године.
Такође, подсетио је на сусрете са представницима важних кинеских компанија, који ће водити јачању постојећих или отварању нових перспектива за сарадњу.
Додао је да компанија “Хиквисион”, у Хангџоуу, коју је српска делегација јуче посетила, са
Људе из ''Зинђина'' ћемо замолити да разговарамо са ''Хиквисион'' да размотре да свој R&D центар отворе у Србији- рекао је Антић.
Додао је да се разговарало и са представницима компаније ТБЕА, која је већ показала интересованме да се укључи у развој пројекта термоелектеане топлане у Крагујевцу.
Обавили смо овде озбиљне разговоре и наставићемо те разговоре, који ће бити део доношења наших инвестиционих одлука - рекао је Антић.
05.11.2019.
Деђански: Све веће интересовање за улагање у рударски сектор Србије
Девета Међународна конференција о минералним ресурсима у Србији, почела је у Београду под слоганом "Покретачка снага економског развоја", а државни секретар у Министарству рударства и енергетике Стевица Деђански рекао је да је број истражних и експлоатационих поља у нашој земљи у порасту и да су у овој години планиране инвестиције од 400 милиона евра.
- Полажемо огромна очекивања у развој рударског сектора и зато радимо да створимо амбијент како би рударство дугорочно постало атрактивно за инвестиције", рекао је Деђански.
У Србији су тренутно активна 163 истражна поља, од чега 140 у центарланом делу земље.
Такође, каже да постоје 103 истражна поља металичних сировина, а да се да се минералне сировине експлоатишу на више од 285 експлоатационих поља. Како је рекао, тренутно су у Србији присутне 72 компаније које врше геолошка истраживања, од чега 31 има учешће страног капитала. Деђански је нагласио да су инвестиције у геолошка истраживања од 2012. до 2017. у порасту и да је, на пример, 2012. било 24 милиона евра инвестиција, а 2018. око 100 милиона реализованих инвестиција.
- У периоду од 2014. до 2018. у рударском сектору уложено је више од милијарду евра, а само у 2019. је планирано улагање од око 400 милиона евра, додао је Деђански.
Он је истакао да је ова конференција постала доказ искреног партнерства домаћих и страних партнера и да је рударство веома важан сегмент економског развоја земље. Деђански је као важан пројекат издвојио и пројекат Јадар који развија компанија Рио Тинто за експлоатацију литијума.
Завршетак истраживања очекује следеће године, а почетак експлоатације у наредне четири године", навео је он. Истиче да се у наредним годинама очекује отврање и других рудника и да ће рударство достићи пет одсто учешћа у БДП-у земље.
- Потенцијал имамо и искористићемо га на прави начин. Сектор рударства имаће водећу улогу у развоју српске привреде, а отварање рудника биће замајац за све остало, као и отварање нових радних места", закључио је Деђански.
Кинески Зиђин убрзава активности за отварање рудника бакра Чукару Пеки код Бора а почетак експлоатације се, према његовим речима, очекује за око две године.
- Од Зиђина као стратешког партнера РТБ-а Бор очекујемо појачани ниво инвестиција у експлоатацију минералних сировина. Та компанија ради у 11 држава широм света и једна је од најдинамичнијих кинеских компанија", рекао је Деђански на отварању девете Међународне конференције о минералним ресурсима.
Навео је да ће Зиђин инвестирати 1,26 милијарди долара у наредних шест година.Такође је казао да смо у РТБ Бор прошле године имали произведено 42.000 тона катодног бакра из сопственог концентрата, а да се ове године очекује 47.000 тона.
- По завршетку тог инвестиционог циклуса и отварању рудника Чукару Пеки, очекује се производња од 200.000 до 250.000 тона, а можда и 300.000 тона", изјавио је државни секретар Министарства рударства и енергетике.
Он је објаснио и да Србија није предала никоме рудне потенцијале, пошто су све минералне сировине у власништву Републке Србије, а компаније уз накнаду само добијају право да их истражују и експлоатишу.
Деђански је рекао да је Кина статешки партнер Србије захваљујући пријатељству председника две земље, Александра Вучића и Си Ђинпинга.
Интернет презентација Министарства је лиценцирана под условима лиценце