Архива
Архива
Актуелности
Новембар 2020.
26.11.2020.
Михајловићева на Ђердапу: Дунав је наш енергетски, транспортни и водни коридор
Потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, обишла је данас са амбасадором ЕУ Семом Фабрицијем, директорком Европске инвестиционе банке Дубравком Негре и директором ЕПС-а Милорадом Грчићем радове на адаптацији бродске преводнице на ХЕ “Ђердап 1”.
Михајловићева је овом приликом рекла да је Дунав веома важна река и као енергетски, транспортни и водни коридор, те да данашњим догађајем започиње обилазак терена.
- Ђердап је наша највећа хидроелектрана, радови иду по устаљеној динамици и следеће године на јесен преводница ће бити завршена. Почећемо адаптацију и преводнице на „Ђердапу 2“. Новац није мали, 60 милиона евра је вредност радова, половина је грант и хвала ЕУ на томе, а друга половина је од ЕИБ-а. То је важно јер је реч о партнерима који су важни за Србију јер наш пут јесте ка ЕУ. Додатно је важно и да ће ЕПС наставити да улаже у ревитализацију својих хидроелектрана, пре свега агрегат 6 и ХЕ „Ђердап 2“, за коју је процењена вредност радова 145 милиона евра. Велике промене у енергетском сектору су пред нама, да не идемо корак по корак, већ брже ка зеленој енергији, зеленој агенди и обновљивим изворима енергије. Заједно са партнерима сигурна сам да ћемо у томе и успети”, изјавила је она.
Фабрици је захвалио потпредседници Владе, која је од почетка веровала у овај пројекат.
- Одрживи саобраћај и поуздан и јефтин енергетски систем представљају две главне политике и инвестициона приоритета Европске уније овде у Србији – а сада и у светлу недавно најављеног економско-инвестиционог пакета ЕУ, где повезивање чини главни елемент и наставиће да буде покретач за даље кључне инвестиције у будућности. Ђердап је одличан, конкретан пример пројекта повезивања са значајним прекограничним, економским и еколошким ефектима. Обнова и адаптација бродске преводнице допринеће унапређењу мобилности на реци Дунав. Повећаће ефикасност, поузданост и конкурентност водног пута на Дунаву, истакао је амбасадор Фабрици током посете пројектном локалитету на Ђердапу.
- Драго ми је да је Србија једна од првих земаља ван ЕУ у коју је ЕИБ почео да улаже у водни саобраћај. Боља пловност дуж Саве и Дунава кључна је за ефикаснију трговинску и регионалну повезаност. Ова бродска преводница важан је део наших тежњи да приближимо Србију суседним земљама и Европској унији и да подржимо стварање заједничког регионалног тржишта. Пројекат је део ширег инвестиционог плана са Европском инвестиционом банком, вредног укупно 100 милиона евра. Уследиће још много пројеката, изјавила је Дубравка Негре, шефица регионалне канцеларије Европске инвестиционе банке за западни Балкан.
Милорад Грчић истакао је да смо данас сведоци да пројекат ревитализације преводнице на српској страни на „Ђердапу 1“ иде одличним током.
- Радови се одвијају у року. Пројекат је од огромног значаја не само за ове крајеве, већ и за целу Србију, а најлепши ток Дунава пролази кроз нашу земљу. Док не завршимо ову преводницу, сва пловила пролазе кроз ону на румунској страни. После пола века морало је ово да се уради. Просечан број пловила годишње је био 6.300, а модернија технологија омогућиће да дођемо до 10.000 пловила која ће овуда проћи. Све ово је важно за привреду, туризам и транспорт, за сваки сегмент који напредује захваљујући политици председника и Владе Србије, рекао је Грчић.
Обиласку је присуствовао и Саша Николић, председник општине Kладово, који је рекао да је овај пројекат веома значајан за државу, али и ову малу општину која има визију туризма, те да ће адаптацијом бродске преводнице бити повећан број путничких бродова који ће пристати у Kладову.
Бродска преводница Ђердап 1, која је служила и дуже од предвиђеног века од 40 година, биће модернизована помоћу средстава ЕУ у виду бесповратне помоћи од 11,4 милиона евра. Додатни 17,1 милион евра обезбеђен је у виду зајма од Европске инвестиционе банке, под повољним кредитним условима за пореске обвезнике Србије. Реализацијом неопходних радова, свеукупни технички век обновљене бродске преводнице и њена функционалност биће унапређени за наредни период од 20 година. Пројекат ће подићи поузданост инфраструктуре бродске преводнице, елиминисаће и спречиће појаву дугих затварања, скратиће циклус превођења и смањиће време чекања пловила, чиме ће Србија постати поуздан партнер у прекограничном транспорту дуж Дунава.
19.11.2020.
Михајловићева са “Рио Тинтом”: „Јадар“ стратешки важан пројекат, очување животне средине приоритет
Потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, састала се данас са Марни Финлејсон, генералном директорком компаније “Рио Тинто” за борате и литијум, и са њом разговарала о реализацији пројекта „Јадар“. Састанку су присуствовале и амбасадорке Аустралије и Велике Британије у Србији, Рут Стјуарт и Шон Меклауд, амбасадор САД Ентони Годфри, као и начелник Мачванског окрuга Владан Kрасавац.
Михајловићева је овим поводом изјавила да је Министарство рударства и енергетике, заједно са “Рио Тинтом” и грађанима Србије, а посебно Мачванског округа, овде данас у реализацији једног огромног и стратешки важног пројекта за нашу земљу.
- У питању је пројекат који је ту да омогући даљи развој Србије и да помогне на путу ка зеленој економији и бољем свету. Пројекат „Јадар“ је стратешки важан, како за експолатацију и производњу литијума, тако и за зелену економију, за наш БДП, нова радна места и одрживу економију којој тежимо. Али, овај пројекат ће нас научити и новим технологијама и базираће се на модерној технолошкој експлоатацији и производњи, чиме ћемо допринети и очувању животне средине. Нико неће зарађивати новац на уништавању животне средине, рекла је она.
Михајловићева је додала и да се формира велика радна група коју ће чинити како представници компаније „Рио Тинто“, тако и свих ресорних министарстава, јер ово није пројекат једне институције, већ целе Србије.
- Оно што нам је до сада недостајало јесте боља интеракција са грађанима, јер свако од нас размишља о животној средини и томе како ће изгледати све када се рудник отвори и крене производња, и на то ћемо ставити акценат. Рударство данас чини само 1,9 одсто БДП-а земље, а потенцијала је много. Вредност пројеката у рударству износи 3,5 милијарди долара, а може да буде много већа и на томе ћемо заједно радити. Захваљујем владама САД, Аустралије и Велике Британије на подршци, за нас је од изузетног значаја да на територији Србије раде највеће и најбоље светске компаније, закључила је Михајловићева.
Марни Финлејсон рекла је да су дијалог, сарадња и партнерство са Владом Србије и локалним заједницама важни за реализацију пројекта који има огроман потенцијал за Србију и „Рио Тинто“.
- Литијум је материјал будућности, од велике важности за развој човечанства. Посвећени смо развоју јадра у складу са модерним технологијама и одрживим приступом за заштиту животне средине. Ово је више од рударског пројекта, градићемо савремени рудник, са пратећом инфраструктуром и у том послу отворити више од 2.000 радних места. Један од три најважнија производа је литијум карбонат, важан за производњу батерија за електричне аутомобиле. Улажемо додатних 200 милиона долара за завршну фазу испитивања, што ће укупно износити 450 милиона долара до сада. Процењена вредност инвестиције је милијарду и по долара. Овим пријектом, једном од највећих инвестиција у историји земље, ставићемо Србију на мапу зелених економија, рекла је она.
Владан Kрасавац рекао је да је пројекат „Јадар“ један од најавжнијих пројеката Владе и један од кључних за Мачвански округ и Лозницу, те да ће донети просперитет овом крају и Србији, ако се буде реализовао у контексту највиших еколошких стандарда и уз комуникацију са мештанима.
- Поред бројних инвестиција у саобарћајну инфраструктуру, пре свега ауто-пут и брзу саобраћајницу Рума-Шабац и Шабац-Лозница, Мачвански округ очекује убрзани привредни развој. Овим можемо постати и замајац даљег развоја Србије. Велика жеља нам је да реализујемо овај пројекат, али и да очувамо природу, животну средину и здравље грађана, рекао је Kрасавац.
Интернет презентација Министарства је лиценцирана под условима лиценце