Архива
Архива
Актуелности
Октобар 2018.
31.10.2018.
Министарство рударства и енергетике
ОГЛАШАВА ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ПОПУЊАВАЊЕ ИЗВРШИЛАЧКИХ РАДНИХ МЕСТА У МИНИСТАРСТВУ РУДАРСТВА И ЕНЕРГЕТИКЕ
Комплетан текст огласа можете прочитати овде.
Изјаву о пријављивању можете преузети овде.
30.10.2018.
Министарство рударства и енергетике објавило је Позив за подношење пријава за избор снабдевача који ће обављати резервно снабдевање електричном енергијом крајњих купаца који немају право на гарантовано снабдевање. Позив и Тендерска документација могу се преузети овде или са странице „ЈАВНИ ТЕНДЕРИ”.
26.10.2018.
Антић отворио конференцију о енергетској безбедности у Београду: Наставак Турског тока велика шанса за Србију и регион
Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је да ће ускоро бити настављена изградња Турског тока према Бугарској и истакао да се Србија спрема да се прикључи том гасоводу.
- Важан пројекат за нас је могућност да кроз наш регион прође наставак деонице Турског тока. Крак испод Црног мора изаћи ће током новембра на турску обалу и затим ће кренути изградња гасовода ка Бугарској", рекао је министар Александар Антић на отварању дводневне Међународне конференције за енергетску безбедност Евроазије, у Дому Народне скупштине.
Он је истакао да је тај пројекат значајна прилика за цео регион и његову енергетску безбедност.
- Могућности да 10 до 15 милијарди метара кубних руског гаса из Турске прође према Бугарској, Србији, Мађарској и Аустрији озбиљна је шанса да унапредимо енергетску безбедност. То ће отворити могућност развоја гасификације и гасне привреде", навео је Антић.
Министар је истакао да би прикључењем на Турски ток поменуте земље постале транзитне и за гас и да би, од тога, остваривале значајан профит.
- Србија велику пажњу посвећује том пројекту, спремни смо да искористимо шансу коју тај пројекат пружа. Ипак, то не зависи само од нас, ту су наше комшије Бугарска и Мађарска", прецизирао је министар рударства и енергетике Антић.
За нашу земљу значајно је и повезивање на Јужни гасни коридор и гасоводе ТАНАП и ТАП и Каспијски басен, преко ЛНГ терминала у Грчкој, односно гасне конекције између Грчке и Бугарске.
Сијарто: Зашто је споран Јужни ток?
Министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто изјавио је да не види разлог зашто не би могао да се гради “Јужни ток“, односно да се настави Турски ток према Бугарској, Србији и Мађарској и зашто трпи велике нападе од ЕУ, када постоји блиска сарадња Русије и земаља Западне Европе.
Сијарто је поставио и питање како је могућ Северни ток 2 између Русије и земаља Западне Европе и зашто онда не би била могућа јужна гасна рута.
- Ако Европска комисија нема ништа против Северног тока, у чему је проблем са новом јужном рутом за испоруку гаса? Ако погледамо та два пројекта, ту нема разлике, само је разлика у томе што у Северном току 2 учествују јаке западноевропске енергетске компаније, док у јужној рути - оне мање из Централне Европе", казао је Сијарто на Међународној конференцији за енергетску безбедност Евроазије.
Он је истакао да то не значи да Европска комисија према земљама Централне и Источне Европе треба да има другачији приступ и подсетио да "Гаспром" гради два крака Турског тока, један за снабдевање Турске и изразио наду да ће други снабдевати потрошаче Западног Балкана и Централне Европе.
- То значи да би траса гасовода ишла од Турске до Бугарске и Србије, а затим и Мађарске, одакле би се гас испоручивао или за Словачку или за Аустрију. Тај пројекат је нападнут. Кад год је могуће такви пројекти у Централној Европи се нападају, што показује да постоје дупли стандарди и лицемерје", нагласио је Сијарто.
Мађарски министар казао је да се земље Централне и Источне Европе често оптужују за сарадњу са Русијом и додао да су на недавној конференцији о енергетици у Русији учестовале највеће четири енергетске компаније из Европе и да њих нико није оптужио за сарадњу са Русијом.
Он је нагласио да постоји блиска сарадња између Русије и земаља Западне Европе, не само у енергетском смислу него и шире.
Конференција о енергетској безбедности у Београду
Сијарто је, такође, рекао да земље Централне и Источне Европе треба да се држе четири принципа, а то су - да о енегетској безбедности одлуке доносе саме, у складу са својим интересима, да подигну глас против дуплих стандарда које намеће ЕУ, да саме налазе енергетске „миксове“, као и да је за те земље евроазијска сарадња обавезна.
Додао је да су земље Централне и Источне Европе у историји увек трпеле и биле „губитници“ због сукоба Истока и Запада, као и да у будућности то више не смеју да дозволе.
Сијарто је нагласио да је нашем региону потребна диверзификација извора енергије, као и нове инвестиције у руте за снабдевање гасом.
Каже да је интерес Мађарске да купује гас и са јужне руте, као и да ту постоје три могућа сценарија, од којих је најизгледнији да Мађарска купује гас преко Србије и Бугарске.
- Спремни смо да уложимо до 50 милиона евра у тај пројекат, како би добијали шест до осам милијарди кубика гаса годишње из Србије. Очекујем од Европске комисије да помогне тај пројекат зато што ће и Западна Европа добити велики гасовод. Ми у Централној Европи захтевамо равноправне услове и сличан приступ од ЕК и желимо да Брислел помогне", поручио је мађарски министар спољних послова и трговине, Петер Сијарто.
Министар животне средине и енергетике Грчке Јоргос Статакис, навео је да ће у наредних 15 година бити неопходно удвостручење производње обновљивих извора енергије. Он је истакао да се земље Централне и Источне Европе тренутно налазе у периоду трансформације и транзиције читавог енергетског сектора. „Грчка тренутно спроводи три главна пројекта, први је онај којим се гас доставља из Азербејџана ка Италији, али постоје још два пројекта који доприносе општој диверзификацији и обезбеђивању нових енергетских извора, навео је Статакис.
- Одговор на ова питања смо већ мање-више дали – морамо да повежемо наше инфраструктуре тако што ћемо развијати пројекте које ће повезивати веће области у свету, да буде већа диверзификација и сарадња са што више земаља”, казао је грчки министар Статакис.
18.10.2018.
Министар Антић са челницима Газпром Енергохолдинг-а: Велике могућности за проширење сарадње са руским енергетским компанијама
Министар рударства и енергетике Александар Антић састао се, у Београду, са представницима руске компаније Газпром Енергохолдинг, која се бави електроенергетиком и водећа је компанија у том сектору у Русији, иначе ћерком фирмом компаније Газпром. Руску делегацију предводио је генерални директор Газпром Енергохолдинга, Денис Федоров.
Представници компаније, известили су министра Антића о заинтересованости о инвестирању у енергетске пројекте на српском тржишту, с обзиром на то да је новом портфолију компаније предвиђено ширење пословања на европско и тржиште Азије. Србију виде као тржиште атрактивно за даља улагања и то је један од разлога за састанак са српским министром рударства и енергетике.
Пословање Газпром Енергохолдинга заснива се на развоју и имплементацији пројеката из традиционалних извора енергије – гаса и угља.
Тренутно једини инострани пројекат који реализује група „Газпром-Енергохолдинг“ јесте пројекат ТЕ-ТО Панчево, који има синергију са другим правцима делатности групе „Газпром“, казао је генерални директор Газпром Енергохолдинга, Денис Федоров.
На састанку је позитивно оцењена досадашња реализација ТЕ - ТО Панчево, заједничког пројекта НИС-а и Газпром Енергохолдинга. План је да годишња производња електричне енергије у ТЕ - ТО износи 1400 GWh што је, примера ради, довољно за снабдевање 230.000 просечних домаћинстава.
Министар Антић истакао је да чињеница да је та руска компанија заинтересована за развој и имплементацију пројекта у Србији, доказ да наша земља има повољан законски оквир и сигуран амбијент за прилив ино инвестиција.
- Висок ниво билатералних политичких односа председника Путина и председника Вучића, желимо да преточимо у ефикасну и широку економску сарадњу са Руском Федерацијом. С обзиром на то да су водеће руске енергетске компаније у Србији присутне кроз сарадњу Газпрома и Србијагаса, као и кроз већинско власништво Газпромњефта у НИС-у, желимо да ту сарадњу проширимо и на друге аспекте производње енергије, а у сарадњи са руским партнерима, изјавио је министар рударства и енергетике Александар Антић.
Он је нагласио да ће Газпром Енергохолдинг, за имплементацију пројеката који су од интереса за обе стране, имати пуну подршку Владе Републике Србије и Министарства рударства и енергетике.
Састанку су присуствовали генерални директор НИС-а, Кирил Тјурдењев и генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић, као и представници ЕПС-а и Министарства рударства и енергетике.
16.10.2018.
АНТИЋ НА САМИТУ КИНА ПЛУС 16: Србија има највећи број пројеката у оквиру овог Механизма
Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је, на отварању самита, да је тај формат сарадње веома значајан за Србију.
Србија захваљујући снажним пријатељским односима председника Александра Вучића и председника Кине Си Ђинпинга има највише пројеката у оквиру Механизма сарадње Кине плус 16 земаља централне и источне Европе, изјавио је данас министар енергетике и национални координатор за сарадњу Кине и ЦИЕЗ, Александар Антић.
Он је, на отварању самита министара транспорта Кине плус 16 - ЦИЕЗ и трећег форума градоначелника главних градова земаља учесница у том Механизму сарадње, који је отворен у присуству председника Србије Вучића, рекао да је тај формат веома значајан за Србију.
- Већ седам година тај формат је сваке године све снажнији и има све више начина којима земље региона остварују сарадњу са Кином, на добробит свих наших грађана. Поносни смо на све што је до сада урађено", казао је министар рударства и енергетике и национални координатор за сарадњу Кине и ЦИЕЗ-а, Александар Антић.
Он је истакао да треба да будемо захвални Кини и председнику Сију, који је отворио могућност тог облика сарадње на билатералној и мултилатералној основи, али и допринео да све земље у региону могу више да сарађују и имају више пројеката.
Рекао је и да је, за регион, посебно значајна глобална иницијатива Кине - Пут свиле.
- Србија треба да буде поносна пошто имамо једну од најзначајнијих улога, као последица снажних партнерских и пријатељских односа Вучића и Сија. Србија има највећи број пројеката у области инфраструктуре и енергетике. Тако планирамо и да наставимо, то је један од наших приоритета", нагласио је Антић.
11.10.2018.
Антић - Међународна конференција "Energy and Ecology Industry EEI2018"
У Србији је у протеклих неколико година пуштено на мрежу око 150 мегавата из обновљивих извора енергије, а до краја ове године биће пуштено још 200 мегавата из енергије ветра, изјавио је данас министар рударства и енергетике Александар Антић.
Министар је на Међународној конференцији "Energy and Ecology Industry EEI2018" у Ректорату Универзитета у Београду рекао да ће и идућа година бити значајна и да се очекује производња нових 200-250 мегавата из енергије ветра, а да ће се у 2020. достићи циљ да производња буде између 500 и 600 мегавата из обновљивих извора енергије.
- Наши економски циљеви леже пре свега на три најважнија стуба - један је унапређење ефикасности и заштита животне средине постојећих постројења за производњу електричне енергије,као и изградња нових производних капацитета који садрже најбоље доступне технологије и испуњавају највише стандарде, пре свега у области заштите животне средине", казао је министар.
Додао је да су такође важни нови пројекти што се тиче обновљивиих извора енергије.
- Србија у овом тренутку крупним корацима достиже западно-европске земље које су у то кренуле деведесетих година, када смо се ми суочавали са великим проблемима као друштво и држава. Као трећи стуб развоја дефинисани су нови извори енергије", рекао је Антић, додајући да на том плану постоји огроман простор да се ствари унапреде.
Циљеви су пре свега везани за нове технологије, за паметне системе, и све оно што наука и технологија стављају на располагање енергетској индустрији.
Антић је рекао да су стручни скупови попут данашњег добра прилика за дијалог између привреде и науке.
- Имамо добру сарадњу са Академијом инжењерских наука, Универзитетом и Машинским факултетом, и то даје снажну, стручну и темељну подршку енергетском сектору, Влади, Министарству рударства енергетике и енергетским компанијама да остваримо крупне кораке у правцу најзначајнијих циљева", рекао је Антић.
Међународна конференција "Energy and Ecology Industry EEI2018" организована је у Београду поводом прославе јубилеја, 20. годишњице Академије Инжењерских Наука Србије (АИНС).
Учествују представници 15 земаља, речено је на отварању скупа, а неке од тема односе се на повезаност између заштите околине и енергетске производње, еколошке, економске и социјалне ефекте коришћења енергије, глобално загревање и климатске промене.
Председник Академије инжењерских наука Бранко Ковачевић рекао је да Србија постиже значајне резултате у секторима попут ИТ, а да велике потенцијале имамо у енергетском сектору, пољопривредној производњи...
05.10.2018.
Антић: Желимо снажнији партнерски однос са ЕУ у енергетици
Србија жели снажнији партнерски донос са ЕУ у области енергетике поручо је данас министар рударства и енергетике енергетику Александар Антић и истакао да су у Србији покренуте инвестиције за изградњу нових објеката снаге 1.000 мегавата.
Он је на 7.Самиту "ЕУ - југоисточна Европа, о одрживом развоју за Балкан - Србија у водећој улози", у организацији лондонског Економиста, рекао да је Србија спремна и за израдњу гасовода који би био наставак Турског тока, али да тај гасовод мора прво да прође кроз Бугарску и затим да се после Србије настави у Мађарској.
Када је реч о Турском току, Антић је рекао да је већ имао прилику да разговара о том пројекту, који се прилично добро развија између Русије и Турске.
- Србија је ту ако постоји жеља и воља, ми ћемо тај пројекат развијати, тај пројекат може да донесе и гасну електрану", навео је министар Антић.
Он је истакао да Србија мора да размишља о новим рутама за снабдевање гасом, јер за сада добијамо гас само преко Украјине, као и да је Србији потебан нови гасовод. Антић је додао да Србија у својој енергетској страгегији има има позиције за изградњу неколико гасних електрана.
Он је казао да је Србија спремна да учествује и у другим гасним пројектима и да прати и реализацију Јужног гасног коридора али да тај гасовод не може да подмири велике количине, нити би нашој земљи могао да гарантује озбиљније количине до 2023. или 2025. године.
Антић је подсетио да се код нас озбиљно ради на гасној интерконекцији између Ниша и Димитровграда, затим да се прате гасни терминали у Грчкој на које би Србија такође могла да се прикључи преко интерконекције између Грчке и Бугарске.
Нагласио је да је у Србији последњи велики енергетски објекат изграђен 1991. године.
- Србија данас гради 1.000 нових мегавата, од чега је две трећине инвестиција у обновљиве изворе енергије", нагласио је Антић.
Он је рекао да је Србија претходних година пустила у рад 150 мегавата из обновљивих извора, а да ћемо до краја године имати још 200 мегавата. Тако ће Србија до 2020. имати укупно око 600 мегавата из обновљивих извора енергије, од чега из ветра 500 мегавата и још око 100 из других извора.
Антић је најавио да је министарство у озбиљној фази анализа у вези са обновљивим изворима енергије за прелазак са „фидин“ тарифа на аукцијски модел, који ће нам донети нове инвестиције.
Министар каже да је у екологију ЕПС већ уложио 300 милона евра и да је план да се у наредних седам година уложи више од 800 милона евра.
Србија има три кључна стуба енергетске политике - први се тиче производње угља и тај део морамо да доведемо до европских еколошких стандарда, други се тиче већег коришћења хидропотенцијала - Србија планира изгадњу моравских хидроелектрана са 150 мегавата, затим ибарских и дринских хидроелектрана.
- То је још 400 до 500 мегавата енергије", нагласио је Антић.
Србија може, поред гасне електране, да гради и нову реверзибилну хидроелектрану Бистрица од 600 мегавата.
Трећи стуб се тиче енергетске ефикасности и Србија већ преко ЕБРД нуди повољне кредите и грантове грађанима, а започето је и унапређење енергетске ефикасности јавних објеката.
Антић је нагласио да то министарство планира и формирање снажног Фонда за енергетску ефикасност.
Министар је рекао да има примедбу на означавање Косова без одговарајуће ознаке у презентацији бившег директора компаније ЕНИ Паола Скаронија, која је претходила његовом говору и истакао је да се тих ознака придржавају и државе које су признале једнострано проглашену независност Косова.
Он је рекао да су Србија и Балкан дуго били у запећку по питању енергетике у од стране ЕУ, али да је сада успостављен добар механизам преко Енергетске заједнице и да Србија покушава да изгради далеко снажнији паратнерски однос са ЕУ.
Антић је посебно захвалио Бугарској која је увела моделе директне комуникације са ЕУ по питању енергетике током председавања Саветом Европе, у првој половини ове године.
03.10.2018.
Деђански: Поново покренут инвестициони циклус у енергетици
САЈАМ ЕНЕРГЕТИКЕ
Државни секретар Министарства рударства и енергетике Стевица Деђански казао је, отварајући 14-ти Међународни сајам енергетике, да је после три деценије стагнације поново покренут инвестициони циклус који ће држави осигурати енергетску безбедност, што је за Србију од стратешке важности.
- Србија је енергетски безбедна држава, а томе ће допринети и покренути инвестициони циклус вредан више од три милијарде евра, који ће трајати до 2025. године - навео је Деђански.
Он је рекао да је енергетска ефикасност препозната као будућност Србије и да ћемо до 2020. имати на мрежи 500 мегавата из обновљивих извора енергије.
- До краја године ће на мрежи бити укупно 250 мегавата, пошто ће бити отворена још два ветропарка, Ковачица и Чибук – казао је Деђански.
Главни ресурс Србије - угаљ
"Морамо да будемо свесни да је главни енергетски ресурс Србије угаљ, те да је неопходно омогућити његово коришћење у производњи електричне енергије на начин који омогућава заштиту животне средине, објаснио је државни секретар Министарства рударства и енергетике. Он је нагласио да је, стога, изазов Србије управо у проналажењу оптималног енергетског микса, полазећи од реалне структуре енергетског сектора и његових развојних могућности, расположивих енергетских ресурса и потенцијала, а омогућавајући максимално коришћење обновљивих извора енергије и повећање енергетске ефикасности у производњи и потрошњи енергије, уз одговарајућу заштиту животне средине. Изазов је такође и у што бољој повезаности са регионом, како би се минимизирали утицаји на сигурност снабдевања енергијом ".
- Наша Електропривреда наставља реорганизацију, улагања у модернизацију и проширење производних капацитета ради обезбеђивања довољних количина електричне енергије. После 30 година, уз партнерство са кинеском компанијом CMEC гради се нови термо блок у Костолцу – термоелектрана Костолац Б3, снаге 350 мегавата. Планирани завршетак радова и пуштање у погон је 2020. године, и то је један од најважнијих пројеката у Србији, рекао је државни секретар Министарства рударства и енергетике, Стевица Деђански.
Он је нагласио да је енергетика важан стуб за повезивање у региону. За повезивање Србије и суседних земаЉа у сектору енергетике веома је важна сарадња са Европском комисијом и Енергетском заједницом. Уз помоћ гранта ЕУ од 49,6 милиона евра, градићемо гасни Интерконектор од Ниша до Димитровграда, који ће Србији омогућити безбедност и сигурно снабдевање гасом.
- То су националне, али и регионалне потребе. Енергетика је још једна област, као и транспорт, која даје могућност за економски развој, за одржавање тока енергије “лаким” у региону, У том смислу, важно је и неопходно повезати и тржишта, да би енергија могла глатко да тече, те да је потребно повезати регионална тржишта енергије и гаса, оценио је Деђански.
Државни секретар је истакао да је енергетика, поред транспортног повезивања, важан стуб за повезивање региона Западног Балкана и ЕУ, као и област која даје могућност за економски развој.
- Посебно су значајни, за повезивање Србије и суседних земаЉа иницијатива и пројекти West Balkans, тј. WB6 иницијатива. Реч је, пре свега о пројектима преноса електричне енергије, где учествују наше колеге из Електромрежа Србије. Један од највећих пројеката у Србији је Трансбалкански коридор, чија је прва фаза завршена и пуштена у рад у присуству нашег премијера а Министарство посебно поносно на сарадњу у оквиру CESEC пројеката, закључио је државни секретар Министарства рударства и енергетике, Стевица Деђански.
03.10.2018.
АНТИЋ У МОСКВИ: Србија ће имати сигурно снабдевање гасом
Србија ће имати апсолутно сигурно снабдевање гасом у наредном периоду, изјавио је данас министар рударства и енергетике Алексадар Антић, који учествује на "Руској недељи енергетике" у Москви, једном од најзначајнијих енергетских догађаја.
- Србија је активно присутна на овом светском скупу који дефинише све кључне сегменте енергетске транзиције", рекао је Антић.
Он је навео да ће на главном министарском скупу говорити о плановима Србије, нашим пројектима који су пре свега везани за обновљиве изворе енергије, о интерконекцији и изградњи недостајуће инфраструктуре са суседним државама, као и о повећању енергетске ефикасности и новим пројектима који треба да доведу гас у наш регион.
- Наравно, ово је и одлична прилика за велики број билатералних сусрета", рекао је Антић и навео да се данас састао и са руским министром енергетике Александром Новаком, министрима енергетике Азербејџана, Белорусије и Катара, као и са представницима енергетских институција.
Антић каже да је имао можда најважније састанке са министром спољних послова и трговине Мађарске Петером Сијартом и директором Гаспрома Алексејем Милером.
Са Сијартом је, наводи министар, разговарао о заједничким пројектима, а са Милером о јачању наше гасне инфраструктуре, новим гасним пројектима и снабдевању Србије гасом.
- За мене је посебно важно то што ће Србија имати апсолутно сигурно снабдевање гасом у наредном периоду и очекујем да ће то довести до тога да ће наше укупно гасно тржиште расти и јачати и да ћемо имати нове гасне пројекте", рекао је Антић.
01.10.2018.
Антић: ЕПС један од лидера у индустрији у Србији и у региону
Министар рударства и енергетике Александар Антић изјавио је да је Електропривреда Србије (ЕПС), са произведених 40 милиона тона угља годишње и 30.000 запослених, један од лидера у индустрији у земљи и у региону.
Антић је на скупу на ком је обележено 125 година од изградње прве термоцентрале на Дорћолу и почетка развоја електроенергетског система Србије, казао да ЕПС данас пружа огроман допринос Србији снабдевајући је електричном енергијом.
- Реч је о модернизованој компанији која је лидер у својој индустрији, али и у укупној индустрији у Србији и региону. Кроз снажне инвестиције и нове пројекте желимо да задржимо ЕПС на том нивоу", рекао је министар.
ЕПС је ове године повељу са плакетом "Ђорђе Станојевић" за допринос развоју компаније доделио председнику Србије Александру Вучићу у чије је име, повељу примио генерални секретар председника Србије Никола Селаковић.
Интернет презентација Министарства је лиценцирана под условима лиценце