Архива
Архива
Актуелности
Новембар 2018.
28.11.2018.
Антић: За шест година из РТБ-а Бор 160.000 тона бакра
Очекује се да производња бакра из властитог концентрата у РТБ-у Бор буде повећана са садашњих 40.000 тона на 160 хиљада тона у периоду од шест година, изјавио је Александар Антић, министар рударства и енергетике, на седници Скупштине Србије.
Антић је, образлажући у Парламенту Предлог закона о стицању права својине над земљиштем, објектима и водовима РТБ-а Бор, рекао да је циљ тог акта уређење вишедеценијског проблема статуса објеката и земљишта које користи или чији је држалац ова компанија.
Према његовим речима, овим законом би грађевинско земљиште у државној својини на којем је РТБ уписан као корисник, као и земљште у власништву Републике где је рудник уписан као држалац, постало приватно власништво РТБ-а Бор, а такође би друштвена својина уписана на непокретностима у РТБ постала његоива приватна својина.
Антић се укратко осврнуо на историјат пословања борско-мајданпечког басена, који је од 2000. године све дубље тонуо у кризу, гомилајући губитке који су се од 2008. кретали на нивоу од 1,3 милијарде динара.
У том контексту је подсетио да је ова Влада успела низом мера да тог рударског гиганта "поново стави на ноге", како би постао атрактивнији за стране инвеститоре, и да је успела да у РТБ доведе јаког стратешког партнера, кинески Зиђин, након четири неуспешна покушаја претходних влада да приватизују ову домаћу компанију.
Зиђин је, како је рекао, за 350 милиона долара докапитализације добио 63 одсто власништва у РТБ-у, уз гаранцију измиривања дугова према Унапред припремљеном плану реорганизације (УППР), односно свих обавеза са којима се РТБ финансијски још увек суочава.
Додао је, такође, да се споразумом о стратешком парнерству кинеска фирма обавезала на очување постојећих 5.000 радних места, уз обезбеђивање обавезујућег бизнис и инвестиционог плана у износу од 1,26 милијарди долара у периоду од шест година, у оквиру којих је и обавезујућих 350 милиона долара за докапитализацију.
- Циљ је да после три године производња бакра из сопственог концентрата, која сад износи 40.000 тона достигне 80.000 тона, а да након шест година та цифра порасте на 160 хиљада тона", истакао је Антић.
Министар је подсетио да у периоду од шет година "имамо инвестициони циклус од 1,26 милијарди долара и три до четири пута повећање производње бакра из сопственог концентрата што ће у великој мери позитивно утицати на нашу укупну привреду, на раст БДП-а, али и на вредност саме компаније".
Антић је такође казао и да "све процене говоре да ће наших 37 процената власништва у РТБ-у вредети тада далеко више него 100 процената које имамо сада".
28.11.2018.
Антић: Из буџета 70 милиона евра за развој магистралног гасовода од Бугарске до Мађарске
Министар рударства и енергетике Србије Александар Антић изјавио је данас да је буџетом за 2019. годину предвиђено издвајање од 70 милиона евра за учешће у развоју магистралног гасовода од границе са Бугарском до границе са Мађарском.
- У буџету за 2019. годину је, као и у 2018. години, предвиђено 70 милиона евра за даље домаће српско учешће, односно учешће Србијагаса у развоју пројекта", рекао је Антић у Скупштини Србије, образлажући предложене измене Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и прибављања документације ради реализације изградње система за транспорт природног гаса "Јужни ток".
Закон се мења да би се реализовао пројекат изградње магистралног гасовода граница Бугарске - граница Мађарске, који ће ићи трасом која је пројектована за гасовод Јужни ток, а којим, између осталог, треба да буде транспортован руски гас који ће кроз другу цев Турског тока, кроз Црно море, стићи у Турску, а даље системом националних магистралних гасовода преко Бугарске, Србије и Мађарске до потрошача у Европи.
Процењена вредност тог пројекта је 1,08 милијарди евра, а гасовод би требало да буде завршен 2020. године.
Антић је рекао да у овом тренутку "све ствари делују и остављају утисак да иду у добром правцу" развоја тог гасовода, који Србији треба да обезбеди енергетску безбедност, сигурно снабдевање гасом, али и профит који доноси сама транзитна такса.
Министар је казао да измена закона омогућава српско-руском предузећу Гастранс да користи бенефите оних експропријација и решења која су била у Закону о "Јужном току", јер је реч о готово идентичним правном лицу које је променило назив и готово идентичној траси и техничким параметрима везаним за развој пројекта.
- Дубоко верујем да ћемо овим законом дати „ветар у леђа“ овом пројекту, омогућити брзо и ефикасно решавање свих надлежних државних органа, али не на штету грађана као корисника експропријације", закључио је Антић.
26.11.2018.
Антић: Србија има мале емисије са ефектом стаклене баште
Србија има веома мале емисије са ефектом стаклене баште од 0,13 одсто на глобалном нивоу, изјавио је данас министар рударства и енегетике Александар Антић.
Он је, на отварању научног скупа "Енергетика и климатске промене" у САНУ, истакао да Србија није индустријски развијена земља и да нема велики утицај на глобално загађење животне средине.
- Наши планови су амбициозни и спремни смо да се укључимо у светске трендове и да будемо део глобалних активности у борби против климатских промена", поручио је Антић.
Он је казао да ће транзиција нашег енергетског система бити нужна, али и да се мора водити рачуна о ресурсима којима располажемо, а који се пре свега односе на угаљ.
Он је подсетио да је ЕПС у претходних неколико година инвестирао 300 милиона евра у еколошке пројекте у термоелектранама и да ће бити инвестирано још 700 до 800 милиона евра, за достизање највиших стандарда из области заштите животне средине.
- Радимо данас и нових 1.000 мегавата струје, од чега 600 из обновљивих извора енергије. Пустили смо скоро 150 мегавата из обновљивих извора, пре свега, енергије ветра, солара, мини хидроелектрана, биомасе и до краја године планирамо да пустимо још 200 мегавата из енергије ветра", изјавио је министар рударства и енергетике.
Антић је такође навео, да ће до 2019. и 2020. бити “заокружено” тих 600 мегавата из обновљивих извора енергије и поручио да борба против климатских промена мора да буде снажна, али дугорочно одговорна према енергетским ресурсима наше земље.
Министар је подсетио да се приоритети из ОИЕ развијају са циљем да достигнемо удео од 27 одсто у укупној потрошњи енергије до 2020. године.
-
Надам се да ћемо се значајно приближити том циљу, казао је Антић.
Констатовао је да енергетски биланс различитих енергената које Србија користи није сјајан, узимајући у обзир циљеве у борби против климатских промена.
Према његовим речима, Србија троши 10 милиона тона еквивалентне нафте годишње, као и да је потенцијал обновљивих извора енергије укупнно 5,6 милиона тона еквивалентне нафте, од чега се 60 одсто односи на биомасу из пољопривреде и шумарске индустрије.
Министар је подсетио да је у Србји угаљ апсолутно доманантан енергент, пошто добијамо 65 до 70 одсто енергије из угља. Како каже, Србија има право да користи угаљ као свој најважнији ресурс, али на одговоран начин и у складу са највишим еколошким стандардима.
- Спремни смо да снажно инвестирамо у енергетску транзицију, али то је процесс, који мора да буде стратешки вођен, без брзих и јефтиних решења", навео је Антић.
Антић је рекао да су циљеви ЕУ врло амбициозни када је реч о смањивању емисија са ефектом стаклене баште и да предвиђају смањење за 80 до 95 одсто до 2050. у односу на 1990. годину. ЕУ планира и повећање коришћења обновљивих извора енергије до 2050. године на 75 одсто, односно 97 одсто када је реч о струји.
Антић: Хидроелектране не угрожавају вештачке акумулације
Рад хидроелектрана не угрожава језера као што су Власинско, Перућац и Увац, пошто су то вештачке акумулације које је направио ЕПС због енергетског система, изјавио је данас министар рударства и енергетике Александар Антић.
Министар је, на отварању научног скупа "Енергетика и климатске промене" у САНУ, подсетио да постоје критике у јавности да ЕПС лоше утиче на животну средину тако што минихидроелектране угрожавају природна богатства Србије.
- Потпуно се заборавило да та језера нису природна богатства већ вештачке акумулације које је изградио ЕПС за потребе функционисања енергетског система", нагласио је Антић.
Производњу “зелене енергије” ове године прате многи проблеми и протести око изградње малих хидроелектрана на Старој планини, због сумње да ће оне уништити природу. Он је казао да је изградња МХЕ уређена законима о водама, о заштити животне средине, о заштити природе, о процени утицаја на животну средину, о националним парковима, о планирању и изградњи који одређује општа правила, не само за изградњу објеката, него и планска документа из области просторног планирања и тек на крају - Законом о енергетици.
- Ми смо само онај ко на крају плати ту “feed in” тарифу за објекте који се налазе у просторном плану и испуне све услове. Министарство рударства и енергетике не одређује услове под којима се нека електрана може градити у другој или трећој зони заштите, пошто је у првој забрањено", истакао је Антић.
Он је нагласио да је пред Министарством рударства и енергетике озбиљан посао да заједно са Министарством заштите животне средине, уколико је потребно, мења те нивое заштите, као и да се то уради кроз законски оквир.
20.11.2018.
Изјава министра рударства и енергетике Александра Антића
- „Србија је на Генералној скупштини Интерпола у Дубаију добила снажну потврду за исправност своје политике, којом тражи компромис и договор у вези са Косовом и Метохијом. Србија је показала целом свету да има сврхе супротставити се притисцима као начину вођења међународних послова и да је једини начин компромис и споразум. Захваљујући изузетном дипломатском напору пре свега председника Вучића, министара спољних и унутрашњих послова Ивице Дачића и Небојше Стефановића, али и целе наше Владе и дипломатске службе, Србија од данас с правом заслужује много веће поштовање и углед на међународној сцени. Спречавање такозваног Косова да постане члан Интерпола није само победа Србије и њених партнера у међународној заједници, то је победа принципа и права у међународним односима над притисцима и силом.“
19.11.2018.
МИНИСТАР АНТИЋ НА ЦЕРЕМОНИЈИ ЗАВРШЕТКА МОРСКЕ ДЕОНИЦЕ ТУРСКОГ ТОКА У ИСТАНБУЛУ
Министар рударства и енергетике Александар Антић борави данас у Истанбулу, где присуствује церемонији обележавања завршетка морске деонице пројекта изградње гасовода Турски ток. Свечаности присуствују председник Руске Федерације Владимир Путин и турски председник Реџеп Тајип Ердоган.
Гасовод Турски ток, у дужини од око 1000 км, који је заједнички развијају Руска Федерација и Турска Република и којим ће гас из Русије, преко Турске бити допреман у Југоисточну Европу, чиниће два крака а сваки од њих имаће капацитет по 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње.
На маргинама церемоније, Антић се састао са турским министром енергетике и природних ресурса, Фаитом Донмезом. Састанку је присуствовао и амбасадор Србије у Турској Зоран Марковић.
Министар рударства и енергетике Републике Србије истакао је да Влада Србије високо цени напоре које Турска Република улаже у развијање значајних пројеката, који јачају енергетску безбедност целог региона.
- Реализација пројекта „Турски ток“ допринеће укупној енергетској безбедности овог дела Европе. Србија је спремна да са својим суседима развије наставак Турског тока. Крак испод Црног мора изашао је на турску обалу и следи изградња гасовода ка Бугарској", рекао је министар Александар Антић у Истанбулу.
Он је истакао да је тај пројекат значајна прилика за цео регион и његову енергетску безбедност.
- Могућности да 10 до 15 милијарди метара кубних руског гаса из Турске прође према Бугарској, Србији, Мађарској и Аустрији озбиљна је шанса да унапредимо енергетску безбедност. То ће отворити могућност развоја гасификације и гасне привреде", навео је Антић.
Он је истакао да би прикључењем на Турски ток поменуте земље постале транзитне и за гас и да би, од тога, остваривале значајан профит.
Антић је са турским колегом оценио да пријатељски односи председника Реџепа Тајипа Ердогана и председника Александра Вучића, резултирају развојем економских, енергетских и политичких односа Турске и Србије на највишем нивоу.
Министар Фаит Донмез изразио је задовољство због билатералног састанка са српским колегом, Он је казао да сарадња у области енергетике прати експанзију укупних односа две државе, што доказује и раније потписан Меморандум којим се подиже сарадња у области гаса и обновљиве енергије на виши ниво, што је последица великог броја активности и састанака који су одржани у протеклом периоду.
Министар Антић у Истанбулу је разговарао и са министром енергетике Азербејџана Парвизом Шабазовим. Том приликом азербејџански министар упутио је министру Антићу позив за учешће на Савету Јужног гасног коридора (ТАНАП и ТАП), који ће се одржати 20.фебруара 2019.године у Бакуу.
16.11.2018.
Министар рударства и енергетике и руководство града у провери рада система даљинског грејања
Антић, Весић и Никодијевић обишли „Београдске електране“: Грејање страбилно
Министар рударства и енергетике Александар Антић је, приликом обиласка ЈКП „Београдске електране”, казао да су у потпуности спремне за грејну сезону и хладне дане.
- Ремонти су извршени, све припреме су реализоване, снабевање свим кључним енергентима је стабилно. Овај добро обављен посао кључан је не само за Београђане већ и за грађане читаве Србије, јер су „Београдске електране”, као једна од најзначајнијих енергетских компанија, капитално важне и за укнупну енергетску стабилност земље – рекао је Антић и додао да је 60 топлана у осталим градовима и општинама Србије у потпуности спремно за предстојеће хладне дане.
Према његовим речима, подземно складиште гаса Банатски двор је пуно и има 450 милиона метара кубних гаса, а залихе осталих енергената има такође на задовољавајућем нивоу. Грађани Србије могу да очекују поптуно стабилну сезону, са стабилним радом свих топлана и енергетских компанија, закључио је Антић.
„Београдске електране” су, са министром Антићем, обишли и председник Скупштине града Никола Никодијевић и заменик градоначелника, Горан Весић, који су се уверили у стабилност и добро функционисање система даљинског грејања Београда.
Весић је рекао да је Београд потпуно спреман за предстојећу зиму и да су „Београдске електране” снабдевене свим енергентима.
- У престоници се греје око 310.000 станова, што је половина свих станова и кућа у граду, око 17 милиона квадратних метара стамбеног простора и око четири милиона квадратних метара пословног простора. „Београдске електране” су снабдевене свим енергентима, троши се 90 одсто гаса и око 10 процената угља, али са тенденцијом да се угаљ избацује из употребе – појаснио је Весић и додао да је циљ ове изненадне посете Београдским електранама био да се провери да ли све добро функционише, јер предстоји период хладних дана.
Како је навео, у последњих месец дана на 310.000 корисника било је 308 жалби, што показује да систем добро функционише. Дежурне екипе спремне су да отклоне кварове тамо где је неопходно како би грађани имали уредно грејање, истакао је Весић.
Заменик градоначелника казао је да топлане немају дуговања за гас, а да Град Београд нема никаква дуговања према „Београдским електранама” и додао да је 2013. године, у време почетка рада Привременог органа, Београд овом предузећу дуговао три и по милијарде динара за субвенционисано плаћање грејања. Тада су, навео је он, и топлане дуговале „Србијагасу” око три милијарде динара за испоручен гас.
Према његовим речима, захваљујући Влади Републике Србије и председнику Вучићу, као и министру Антићу, наредне године ће почети реализација пројекта топлодалековода Обреновац–Београд.
- Он ће обезбедити да се користи топлотна енергија из ТЕНТ-А и да се смањи потрошња гаса за трећину, односно да се читав Нови Београд и Земун греју на тај начин. То је велики пројекат, који не бисмо могли да остваримо без учешћа Владе Србије – истакао је Весић.
Никола Никодијевић рекао је да овај систем стабилно функционише годинама уназад и додао да је кључ за добру грејну сезону ремонтна сезона, која траје од маја до септембра, када се врши ревитализација читаве мреже.
- Ове године смо инвестирали више од две милијарде динара у ремонт мреже и прикључке нових корисника. Тамо где је мрежа била најрањивија, Миљаковац, Коњарник, Нови Београд и други делови града - извршен је ремонт, а реконтрукција и повећање капацитета је завршено на магистралном топловоду од топлане „Нови Београд”. Тако да сада на десној обали реке Саве можемо да вршимо гашење индивидуалних котларница, пре свега на Сењаку, Партизановом и Звездином стадиону, и да очекујемо нове прикључке на нашу мрежу, али и да до 2021. године угасимо све индивидуалне котларнице, највеће загађиваче у Београду – појаснио је Никодијевић.
Према његовим речима, „Београдске електране” имају довољно гаса, угља и мазута, а оно што ову топлану разликује од других у Србији јесте то што у случају екстремних ситуација оне могу да пређу са једног на друго гориво и да буду испомоћ осталим градовима.
- Мали број жалби показује да смо урадили добру предсезону, а највећи број жалби се односи на индивидуалне поправке у становима приликом њихових реконструкција, без консултовања стручњака из „Београдских електрана“. Апелујемо на суграђане да консултују стручњаке из „Београдских електрана”. У случају ниских температура, које за сада нису најављене, режим грејања можемо мењати – нагласио је Никодијевић.
13.11.2018.
Антић на Међународној конференцији о минералним ресурсима: Можемо да будемo један од водећих произвођача бакра у Европи
Србија може да буде један од водећих произвођача бакра у Европи, са годишњом производњом од 200.000 до 250.000 тона, изјавио је министар рударства и енергетике Александар Антић, на Oсмој међународној конференцији о минералним ресурсима у Србији.
Министар је истакао да су инвестиције у рударству, од децембра 2014. године до сада, укупно вредне више од једне милијарде евра. Антић је нагласио да је рударски сектор у „офанзиви“ и да је то тренутно најдинамичнији сектор привреде, у који Влада полаже велике наде.
- Тај сектор ће наставити убрзано да се развија и имаће значајан утицај на развој Србије и раст БДП-а. Рударска активност у Србји се интензивира", нагласио је Антић.
Србија је, како каже, у процесу великих рударских истраживања, нарастајућих инвестиција, а то потврђује и присуство великих компанија широм Србије.
- Имамо више од 130 активних истражних поља, преко 250 експлатационих поља на којима се одвија врло интензивна активност. У 2010. години ниво планираних инвестиција је био око 24 милиона евра, а у 2017. су укупно реализоване инвестиције у истраживања која су вредна више од од 100 милиона евра. Видимо да су увећана четири пута", казао је министар рударства и енргетике Александар Антић.
Он је истакао да су велики пројекти у озбиљној фази и да можемо да причамо о отварању нових великих рудника у Србији, која ће нашу земљу ставити на мапу држава које имају развијен рударски сектор.
- У РТБ-у Бор ће производња са садашњих око 40.000 тона бакра из сопствене руде бити повећана на 80.000 тона након три године, као и до 120.000 до 150.000 тона након шест година", подсетио је Антић.
Ако се томе дода и пројекат Тимок на налазишту Чукару Пеки и доведе у корелацију са РТБ-ом Бор, Србија би могла да буде један од најзначајнијих произвођача бакра у Европи, са производњом од 200.000 до 250.000 тона, истиче министар. Он је додао да би то подигло учешће рударства у БДП-у са један на пет одсто годишње.
Антић је рекао да би и Рио Тинто већ 2022. и 2023. могао код Лознице, са експлоатацијом налазишта јадарита, да оствари производњу литијума која би покрила 10 одсто његове светске производње.
Министар је подсетио да је рударство један од стубова наше енергетске безбедности. Казао је и да предстоји консолидација предузећа ЈППЕУ Ресавица, које не показује добре резултате, али и неких рудника који су раније неуспешно приватизовани.
08.11.2018.
АНТИЋ: У Буџетском фонду - 500 милиона у 2019.години
Буџетски фонд за унапређење енергетске ефикасности у 2019. години биће 500 милиона динара, колико је укупно износио у претходне четири године, изјавио је данас министар рударства и енергетике Александар Антић, који је с представницима 14 локалних самоуправа потписао Уговоре о додели средстава за пројекте енергетске ефикасности у овој години.
Министар је навео да ове године Буџетски фонд износи 125 милиона динара, да је у претходне три године у њему укупно било 400 милиона динара, а да ће у 2019. бити много више новца за подизање енергетске ефикасности јавних објеката.
- Ово је позив за све вас да се спремите за следећу годину, јер ћемо имати озбиљне тендере. Моћи ћемо да покријемо велики број општина и пројеката", казао је Антић.
Истакао је да се такве инвестиције отплате у две-три године, те да су мере енергетске ефикасности до сада дале добре резултате, јер је у просеку за 40 одсто смањења потрошња енергије у објектима где су спроведе.
То је, нагласио је министар, фантастичан податак који треба све да мотивише, будући да су ефекти вишеструки и огледају се у уштеди енергије, доприносу енергетској сигурности и борби против климатских промена.
Антић је истакао да је Министарство добило снажну подршку и председника Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић, али и Министарства финансија да се учине далеко снажнији кораци у правцу енергетске ефикасности.
Министар је најавио и формирање Фонда за енергетску ефикасност који ће располагати са 10 милиона евра годишње и додатним средствима која ће определилити ЕУ.
До сада су мере енергетске ефикасности у Србији, у које је уложено 415 милиона динара, спроведене у 39 јавних објеката, а министар је похвалио поједине општине чији пример може да мотивише и друге да припреме добре пројекте.
Он је казао да су Љубовија, Гаџин Хан и Свилајнац трећи пут конкурисали и добили средства из Буџетског фонда за енергетску ефикасност за своје пројекте, а Крагујевац и Књажевац други пут добијају подршку.
Посебно је изразио задовољство што је међу локалним самоуправама које су добиле средства за 2018. и Босилеград за који каже да је покушавао и претходних година да конкурише, да је увек имао по неки проблем са пројектима, али да је учио на тим грешкама и позитивним искуствима и успео да победи.
Средства за 2018. су добили и Осечина, Крупањ, Ириг, Краљево, Крагујевац, Ћуприја, Велика Плана, Свилајнац, Кањижа, Бела Паланка и Књажевац, а Антић је истакао да је протеклих неколико година направљено много важних, пионирских корака у промоцији енергетске ефикасности.
Вредност данас потписаних уговора са представнцима 14 локалних самоуправа је око 180 милиона динара. Министарство рударства и енергетике учествује са 125 милиона динара, док остатак представља допринос јединица локалних самоуправа.
Министар Антић је захвалио локалним самоуправа што су препознали енергетску ефикасност као важан циљ, предвидели средства и понудили пројекте који су победили у оштрој конкуренцији и нашли се у групи оних локалних самоуправа које ће добити средства.
Пројекти тих локалних самоуправа којима су додељена средства из Буџетског фонда за енергертску ефикасност ради финансирања пројеката у области ефикасног коришћења енергије у 2018. години одабрани су на конкурсу на који се одазвало 39 локалних самоуправа.
Министар Антић добио је, од председника општине Босилеград - Владимира Захаријева, признање за велики допринос развоју те локалне самоуправе на југу Србије.
07.11.2018.
ОБАВЕШТЕЊЕ
Обавештавају се подносиоци пријава за избор снабдевача који ће обављати резервно снабдевање електричном енергијом крајњих купаца који немају право на гарантовано снабдевање, да ће се отварање пријава обавити дана 09.11.2018. године у 08:30, уместо 08.11.2018. године у 12:00 како је наведено у Позиву објављеном на интернет страници Министарства рударства и енергетике, дана 30.10.2018. године.
Интернет презентација Министарства је лиценцирана под условима лиценце